Украјина и Русија: Шта каже историја - како је настала Украјина и које су везе са Русијом

Сукоб између Русије и Украјине који траје последњих осам година довео је не само две земље, него и читав свет у опасност.

Украјина и Русија, као и многе друге суседне земље, деле заједничко историјско наслеђе.

Колико их то наслеђе повезује, толико их и дели.

Та прича почиње у деветом веку са Kијевом, главним градом данашње Украјине.

Kијев је био главни град Кијевске Русије - прве словенске државе.

Ову државу основао је народ Рус, око чијег порекла се и данас воде научне расправе.

Западни стручњаци наводе да се ради о изданку викиншког племена Варјага, док руски научници тврде да је у питању словенско племе, наводи енциклопедија Британика.

И Русија и Украјина су настале из Кијевске Русије.

Москва је основана у 12. веку и тада се налазила на североисточној граници Kијевске Русије.

Кијев је основан у петом веку.

У овој држави највише је било православних хришћана.

Године 988, Владимир Свјатославич или Владимир Први Велики, прогласио је хришћанство званичном религијом.

Владимир је проширио Кијевску Русију и она је обухватала територије данашње Белорусије, Русије и Украјине, све до Балтичког мора.

Белоруски, украјински и руски језици проистекли су из многих дијалеката који се говоре широм ових области.

То заједничко културно наслеђе уједињује ове три земље.

Недавно је Владимир Путин најавио да су Руси и Украјинци један народ.

Међутим, стручњаци се не слажу са тим.

Kажу да оба народа потичу из исте државе, али је историја Украјинаца била другачија у последњих девет векова.

О судбини украјинског народа су одлучивале различите силе током тог периода.

Др Ендрју Вилсон, професор украјинских студија на Универзитету у Лондону, каже:

„Важно је Украјину гледати као компликовану слагалицу, као регион или идентитет."

У 13. веку, Монголи су окупирали разне делове руске државе.

Међутим, у 14. веку, монголска владавина је ослабила, што су искористиле Велика московска кнежевина и Велика кнежевина Литванија да поделе руске земље.

Kијев и околину окупирала је Велика кнежевина Литванија (која се касније придружила Пољској), чији представници су донели ренесансу и реформистичку идеологију.

Касније је Хабсбуршка монархија владала областима Галиције и Карпата у западној Украјини.

Kултурно наслеђе тог периода још је присутно на овим подручјима.

„Историја западне Украјине се веома разликује од историје источне Украјине", рекао је историчар Џефри Хоскинг за ББЦ.

Многи људи у западној Украјини нису верници Руске православне цркве, већ у унијатских и гркокатоличких цркава, чији врховни поглавар је папа.

Осим тога, полуострво Kрим има другачију историју од остатка Украјине, због историјског наслеђа Грка и Татара, као и периода под турском и руском влашћу.

Две обале

У 17. веку, рат између Пољско-литванске уније и руских царева довео је све области источно од реке Дњепар под руску контролу.

Украјинци то подручје сматрали њиховом левом обалом.

У истом веку, постојала је козачка држава у централним и северозападним областима данашње Украјине, али ју је 1764. анектирала руска царица Катарина Велика.

Руска војска је освојила и делове Украјине који су били под контролом Пољске.

После тога, спроведена је политика позната као русификација.

Она је подразумевала забрану употребе и учења украјинског језика, а људи су били под притиском да промене веру и тако је створена својеврсна „мала каста".

Када је талас национализма запљуснуо многе западне земље и прелио се на територије Пољске и Аустроугарског царства, људи су све чешће почели да се изјашњавају као Украјинци да би се разликовали од Руса.

Али 20. век је донео бољшевичку револуцију, а са њом и стварање Совјетског Савеза, који је поново пресложио украјинску слагалицу.

Нерешена слагалица

Јосиф Стаљин, совјетски лидер је пред крај Другог светског рата анектирао западну Украјину од Пољске.

Педесетих година прошлог века Москва је уступила Kрим Украјини.

Чак и после те одлуке, регион је одржавао чврсте везе са Русијом, о чему сведочи и података да је база Црноморске флоте била Севастопољ.

Совјетска влада деценијама је покушавале да енергичније наметне руски утицај Украјини.

Украјина је за то много пута морала да плати велику цену.

Тридесетих година 20. века, милиони људи у Украјини, која је била део Совјетског Савеза, умрли су од глади коју је одлукама наметнуо Стаљин јер је желео да се сељаци придруже колективним задружним пољопривредним газдинствима - колхозима.

После тога, Стаљин је у Украјину населио велики број становника из другој делова СССР-а који нису знали украјински језик.

Међутим, културолошки гледано, совјетска Москва никада није успела да доминира Украјином.

Према историчару Хоскингу, иако су економске, политичке и војне одлуке и даље наметане из центра у Москви, Украјина је имала „извесну аутономију" у области културе и образовања.

Иако је руски језик био доминантан, деца у основној школи наставила су да уче украјински.

Многе књиге су штампане и на украјинском.

У другој половини 20. века почео је да расте и јача национални сентимент, посебно међу украјинским интелектуалцима.

Грешке и дубоке поделе

Године 1991, Совјетски Савез се распао и 1997. потписан је споразум између Русије и Украјине.

На тај начин је потврђен интегритет граница Украјине.

Међутим, у различитим деловима земље постојале су озбиљне разлике и пукотине које су деловале као понор.

Људи у источном делу Украјине имају блиске односе са Русијом, говоре руски и углавном су православци.

У западној Украјини којом су кроз историју владале Пољска и Аустроугарска има доста људи који су католици и говоре украјински.

Свако има сопствени сан: неки жуде да се врате у недра онога што сматрају отаџбином, док други желе да крену сопственим путем.

Погледајте видео о историјату несугласица Русија и Украјине

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]