Истраживања свемира: Каква су постигнућа у 2023. години

Током читаве године, водеће свемирске агенције из читавог света спровеле су неколико свемирских мисија да би боље разумеле Земљу и сунчев систем. Истраживање свемира такође је начин да демонстрирају амбиције и технолошку еволуцију.

Индија је ушла у историју слетевши близу Месечевог јужног пола, Кина је послала првог кинеског цивила у свемир, ровер НАСА-е „Истрајност" успешно је довршио сакупљање колекције стена на Марсу, а у свемир је послат европски експлорер Јупитерових ледених месеца.

Истовремено су истраживачи открили „савршен сунчев систем", док је телескоп Џејмс Веб послао још спектакуларних слика назад на Земљу.

А следеће године, људи ће се поново упутити до Месеца први пут после 50 година.

Марс ровер „Истрајност" довршио колекцију стена

Важна прекретница догодила се почетком године кад је ровер „Истрајност" Националне ваздухопловне и свемирска администрације (НАСА) завршио градњу депоа стена на Марсу.

Он је поставио низ цеви не земљу које садрже разноврсне узорке стена и животне средине.

Овај депо служи као складиште узорака које треба вратити на Земљу у случају да „Истрајност" не може да доврши следећи стадијум мисије.

Научници желе да се узорци стена врате кући на проучавање у лабораторији.

То ће бити најбољи начин да се одреди да ли је икада постојао живот на Црвеној планети.

„Истрајност" је послат на Марс да истражи 45 километара дугу долину по имену Кратер Језеро.

То је локација за коју се верује да се на њој налазило језеро пре више милијарди година.

На западном ободу кратера налазе се остаци водене делте.

То је структура настала од муља и песка које је избацила река док је успоравала по уласку у већу водену површину.

То је управо она врста својства која је могла да заточи доказе о прошлим микропским организмима.

Посада одређена за прву мисију до Месеца после више од 50 година

НАСА је у априлу најавила једну од најузбудљивијих будућих мисија.

Први пут и историји, до Месеца ће летети једна жена и мушкарац обојене коже.

Амерички астронаути Кристина Кох, Виктор Гловер и Рид Вајсмен, као и канадски астронаут Џереми Хенсен, одабрани су за мисију која би требало да се изведе најраније у новембру 2024. године.

„Међу посадом је прва жена, прва особа обојене коже и први Канађанин у лунарној мисији, а сво четворо астронаута ће заступати оно најбоље што човечанство има да понуди док буду истраживали за добробит свих нас", рекла је Ванеса Вајч, директорка Насиног Центра за свемирске летове Џонсон.

Мисија Артемис Два обухватиће путовање астронаута око Месеца, док тестирају руту која ће бити коришћена у будућим мисијама.

Иако астронаути неће крочити ногом на Месец, њихово важно свемирско путовање ће утрти пут лунарном спуштању.

Европска свемирска агенција (ЕСА): Мисија до Јупитерових ледених месеца

Истог месеца са Земље је узлетела изузетна европска мисија до ледених Јупитерових месеца.

Експлордер Јупитерових ледених месеца (Јуице), сателит је који је послат на небо на ракети Аријана-5 са космодрома Куру у Француској Гвајани.

Очекује се да овај сателит стигне до највеће планете Сунчевог система 2031. године како би проучио његове највеће месеце - Калисто, Ганимед и Европа.

Постоје добри докази да ледени светови ових месеца у дубини садрже океане са течном водом.

Научници су заинтригирани да сазнају да ли они можда такође садрже живот.

„Права ризница података коју ће нам донети ЕСА-ин Јуице сателит омогућиће научној заједници широм света да закопа дубље и разоткрије мистерије Јупитеровог система, истражи природу и настањивост океана на другим световима и одговори на питања која још нису поставиле будуће генерације научника", каже Керол Мандел, научна директорка ЕСА-е.

Први кинески цивил у свемиру

Кина је послала три астронаута на своју свемирску станицу Тиангонг, први пут пославши цивила у орбиту.

Мисија Шенџоу-16 узлетела је из Центра за лансирање сателита Ђиућуан у мају, у пустињи Гоби на северозападу земље.

Посаду чине Ћинг Хаипенг, Џу Јангџу и Гуи Хаичао.

Они су преузели штафету од астронаута из мисије Шенџоу-15, који су се налазили у свеже довршеној кинеској свемирској станици Тиангонг од новембра, да би започели властити петомесечни останак на станици.

Међу посадом Шенџоу-16 је и Гуи, професор из кинеске престижне аеронаутичке институције Универзитет Беиханг.

Он је похађао постдокторске студије у Канади и био први кинески цивил на неком свемирском лету.

Сви други астронаути припадници су кинеске Нароодноослободилачке армије.

Индија ушла у историју са слетањем на Месец

Лендер и ровер Чандрајана-3 - звани Викрам и Прагјан - успешно су се приземљили близу месечевог јужног пола у августу.

Са овим је Индија ушла у елитни клуб земаља које су постигле меко слетање на Месец, после САД, бившег Совјетског Савеза и Кине.

„Стигли смо тамо где ниједна друга земља није крочила. То је радостан догађај", објавио је индијски премијер Нарендра Моди.

Један од главних циљева мисије је да тражи залеђену воду која, како кажу научници, може да подржи боравак људи на Месецу у будућности.

Она би такође могла да се користи за снабдевање погонским горивом за свемирске летелице на путу до Марса и других далеких дестинација.

Научници кажу да је тамошња површинска област у сталној сенци огромна и да може да садржи резерве залеђене воде.

Лендер и ровер су носили пет научних инструмената, индијску заставу а њихови точкови такође имају рељефни лого и амблем Индијске свемиске истраживачке организације (ИСРО) тако да остављају трагове на месечевој земљи током вожње по Месецу, рекао је званичник за ББЦ.

„Савршен сунчев систем" пронађен у потрази за ванземаљским животом

Пред крај године, у новембру, истраживачи су открили „савршен сунчев систем", настао без насилних сударања која су наш свет претвориле у мешавину планета разних величина.

Систем, удаљен 100 светлосних година, има шест планета, све отприлике исте величине.

Оне једва да су се промениле од настанка и до пре 12 милијарди година.

Ови неометани услови чине га идеалним за проучавање како су ти светови настали и да ли садрже живот.

Дописник ББЦ науке Палаб Гош објаснио је да је настанак нашег властитог сунчевог система био насилан процес.

Док су се планете формирале, неке су се сударале са другима, нарушавајући орбите и остављајући нас са џиновима као што су Јупитер и Сатурн заједно са релативно малим световима као што је овај наш.

У последњих 30 година, астрономи су открили хиљаде звезданих система.

Али ниједан није толико одговарајући за проучавање формирања планета.

Скоро идентична величина планета и неометана природа система су злато за астрономе зато што је много лакше поредити и контрастирати их.

То ће помоћи да се изгради слика о томе како су прво били формирани и како су се развијали.

Задивљујући снимци са телескопа Џејмс Веб

Свемирски телескоп Џејмс Веб, највећи и најмоћнији икада изграђени свемирски телескоп, послао је током године неколико слика из сунчевог система.

Нови снимак открио је до сада најдетаљнији поглед у експлодирану звезду, остатке супернове Касиопеја A (Кас A).

Према НАСА-и, слика Кас А са Вебове НИРкам (Скоро инфрацрвене камере) показује ову звездану експлозију у резолуцији која је претходно била недоступна на овим таласним дужинама.

Овај поглед високе резолуције открива деликатне детаље ширеће шкољке материјала који ударају у гас ког се ослободила звезда пре него што је експлодирала.

Свемирски телескоп Џејмс Веб успео је да забележи и друге задивљујуће призоре завршних стадијума живота далеке звезде.

Они приказују до сада невиђене нивое детаља структуре налик крофни светлуцавог гаса познатог као Прстен Небула.

Неких 2.600 светлосних година од Земље, небула је рођена из умируће звезде која је избацила спољне слојеве у свемир.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]