Свемирска истраживања: НАСА послала узорак „најопаснијег астероида“ Бенуа у Велику Британију

- Аутор, Џонатан Ејмос
- Функција, ББЦ наука
Фрагмент астероида који је америчка свемирска агенција НАСА описала као најопаснији камен у Сунчевом систему стигао је у Велику Британију на проучавање.
Ситни комади стене и прашине са објекта познатог као Бену биће изложени низу тестова у Природњачком музеју и на Отвореном, Манчестерском и Оксфордском универзитету.
То је мали, али сасвим довољан узорак, каже професорка Сара Расел из Природњачког музеја.
„Сто милиграма дивоте", рекла је она, описујући га за ББЦ.
Узорак је са површине 500 метара широког астероида Бенуа 2020. године покупила Насина свемирска летелица Озирис-Рекс, а он је потом, пре два месеца, послат у капсули у пустињу Јуте.
Америчка агенција жели да сазна нешто више о овом брдовитом објекту, између осталог и зато што има извесну шансу да удари у нашу планету у наредних 300 година.

Али, више од тога, узорак ће највероватније пружити свеже увиде у формирање Сунчевог система пре 4,6 милијарди година.
Ово ново сазнање биће пронађено у хемијском саставу материјала са Бенуа, који је временом углавном остао непромењен.
У истрази учествују стотине научника из читавог света.
Тим Природњачког музеја, на пример, има конкретну експертизу у техникама рендгенске дифракције.
Оне ће открити типове присутних минерала и њихову количину.

Аутор фотографије, BBC/Kevin Church
„Ми смо необични по томе што имамо опрему за рендгенску дифракцију која нам омогућује да обављамо експерименте које други можда не могу да обаве", објашњава доктор Ешли Кинг из Музеја.
„Имамо невероватну колекцију минерала, што значи да имамо све стандарде и можемо да радимо упоређивања која ће нам помоћи у нашим прорачунима."

Аутор фотографије, NHM
Доктор Кинг има велики број инструмената на располагању у овој институцији из западног Лондона, али он ће такође употребити највећу машину за рендгенску дифракцију у земљи - Дијамантски извор светла у Харвелу, у Оксфордширу.
Величине фудбалског стадиона, синхотрон Дијамант производи јарке рендгенске зраке који представљају нови ниво осетљивости и резолуције.
Рана анализа спроведена у Наси, којој је асистирао доктор Кинг, показала је да је црни, ванземаљски материјал са Бенуа препун угљеника и минерала богатих водом.
То је добар знак.
Постоји теорија да су астероиди богати (органским) угљеником и водом слични Бенуу донели кључне компоненте на млади земаљски систем.
То је потенцијално начин на који смо добили воду у океанима и нека од једињења неопходних за рађање живота.

Аутор фотографије, NASA/Erika Blumenfeld & Joseph Aebersold
Сто милиграма које је добила Велика Британија не звучи као много.
Највећи фрагменти су пречника мањег од 2 милиметра; неки од најмањих су једва видљиви голим оком.
„То је само једна кафена кашичица, али ако замислите кашичицу шећера и колико много појединачних зрнаца има у њој - знајте да ћемо проучавати тај материјал зрно по зрно", рекао је професор Расел, који предводи групу за планетарне материјале у музеју.
„Пред нама би могао да буде рад за један читав животни век."
НАСА има још много тога у резерви.

Аутор фотографије, BBC/Kevin Church
Колико тачно, она није сигурна.
Још није успела до краја да отвори контејнер за узорке са Озирис-Рекса.
Плоча која служи као поклопац не може да се скине са њега.
Кустоски тим агенције у Свемирском центру Џонсон у Тексасу мора да наручи нове алате за тај посао.
Британских 100 милиграма узето је из 70 грама које је испало из контејнера док је био постављан у капсулу за повратак на Земљу.
Седамдесет грама је заправо десет грама више од минимума неопходног за мисију кад је покренута, тако да им се не жури да ослободе остатак који би могао да дода још 200 грама на укупну количину.
Научници у Великој Британији и широм света надају се да ће моћи да известе о раним налазима на Месечевој и планетарној научној конференцији у марту.
Очекује се и да ће у то време бити објављене две велике научне студије или убрзо после тога у часопису Метеорити и планетарна наука.
НАСА планира да положи већину узорка са Бенуа у архиву како би остао сачуван за будуће генерације - за научнике који можда још нису рођени, да би могли да раде на њима у лабораторијама које не постоје данас, уз помоћ инструмената који још чекају да буду изумљени.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











