НАСА: Америчка свемирска агенција - од каскања у трци за свемир, преко слетања на Месец, до највећег телескопа

„Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство."

Тако је гласила чувена реченица коју је по ступању на месечеву површину 20. јула 1969. изговорио Нил Армстронг, космонаут и први човек који је у томе успео, у оквиру мисије „Аполо 11" америчке свемирске агенције - НАСА.

Овај догађај уживо су преносиле телевизије широм света, па и ТВ Београд, а Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА), како гласи њен пуни назив, успела је на тај начин да престигне Совјете у такозваној „свемирској трци".

„НАСА је одговорна за јединствена научна и технолошка достигнућа код свемирских летова у којима учествују људи, у ваздухопловству, науци и свемирским пројектима који су имали широк утицај на нашу нацију и свет", пише на сајту америчке свемирске агенције.

У деценијама које ће уследити, НАСА је низала успешне мисије и пројекте, од лансирања прве америчке свемирске станице, спејс-шатлова и сателита, преко истраживања планета Сунчевог система и слања робота на њихову површину, па до сарадње са Русима и развоја савремених свемирских телескопа.

Оснивање и трзавице

Усред Хладног рата, периода заоштрених односа између великих сила - првенствено Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава (САД), трка за превласт се водила на различитим пољима, па и ван граница Земље, у космосу.

Совјети су повели у свемирском кросу лансиравши у земљину орбиту вештачки сателит Спутњик I - 4. октобра 1957. године, а потом и Спутњик II са првом животињом у свемиру, псом Лајком, 3. новембра.

Убрзо је уследио одговор са друге стране гвоздене завесе, на такозвану „Спутњикову кризу" која је пробудила страх Американаца за властиту безбедност.

После вишемесечних консултација са сарадницима и разматрања понуђених опција, амерички председник Двајт Ајзенхауер потписао је 29. јула 1958. године Национални аеронаутички и свемирски акт, којим је званично формирана НАСА.

Овај акт је, према писању америчког магазина Тајм, требало да „обезбеди истраживање проблема летења унутар и ван земљине атмосфере", али да послужи „и за друге сврхе".

Једна од тих сврха била је и, додају, „превазилажење ривалитета међу службама које су уносиле пометњу у америчке ракетне и свемирске програме".

Пре НАСА-е, истраживањима појединих делова свемира бавиле су се различите војне структуре, па се сматрало да је њеним оснивањем, као и Војне истраживачке агенције (Дарпа), ова „бирократска ноћна мора превазиђена".

Међутим, уследила су краткотрајна трвења високих функционера НАСА-е и војске, посебно око војног Редстон Арсенала где су се производиле ракете и Лабораторије за млазни погон при Калифорнијском технолошком институту у Лос Анђелесу, који је такође подржавала војска.

Напослетку je НАСА обезбедила надмоћ у америчком истраживању свемира, а даљих сукоба по овом питању није било.

Америчка свемирска агенција је званично почела да ради 1. октобра 1958. године.

НАСА је наследница Националног саветодавног одбора за аеронаутику (НАЦА), чији је један од оснивача био српски научник Михајло Пупин 1915. године, о чему сведоче и фотографије које се налазе на сајту америчке свемирске агенције.

Аполо 11 и светла страна Месеца

Почетком 1960-их, Совјетски Савез је још увек водио у „свемирској трци", а завидну предност је стекао 12. априла 1961. када је Јуриј Гагарин постао први човек који је полетео у свемир, космичким бродом под именом Восток-1.

Већ у мају исте године, амерички председник Џон Ф. Кенеди зацртао је нови национални циљ који ће се спровести у оквиру постојећег НАСА Аполо програма - до краја декаде „слетети на Месец са посадом и вратити се на Земљу".

Овај циљ је остварен у оквиру мисије Аполо 11 у којој су учествовали Нил Армстронг, Едвин „Баз" Олдрин и Мајкл Колинс.

Тројица космонаута пут земљиног природног сателита, кренула су 16. јула 1969. године са Свемирског центра Кенеди на Флориди, чувеном ракетом Сатурн 5.

Четири дана касније, на Месец је слетела прва летелица са људском посадом.

Први је на месечеву површину закорачио Нил Армстронг, да би му се двадесетак минута касније придружио и Баз Олдрин.

Трећи члан посаде Мајкл Колинс остао у командном модулу „Колумбија", кружећи по Месечевој орбити.

Двојица космонаута су на површини Месеца провели 21 сат и 36 минута и за то време успели да поставе телевизијске камере како би милиони људи широм света могли да гледају овај историјски догађај, чули су се путем телефонске везе и са америчким председником Ричардом Никсоном и поставили заставу САД.

Такође су фотографисали терен и прикупили око 21,5 килограма материјала који су понели на лунарни модул „Орао" - летелицу која их је спустила, а потом и вратила назад у командни модул.

После лета који је укупно трајао 195 сати, 18 минута и 35 секунди, у простору величине већег аутомобила, са закашњењем од неких пола сата, командни модул је слетео у Тихи океан, двадесетак километара од носача авиона УСС Хорнет.

Астронаути су хеликоптером превезени до пловила где су прегледани, а затим примљени у карантин у којем су провели три недеље.

И после више од пола века од слетања на Месец, присталице теорија завере не верују у ово достигнуће, док је пет одсто Американаца убеђено да је догађај лажиран, показују анкете стручњака америчке свемирске агенције.

Једна од главних доказа које теоретичари завере нуде је наводно вијорење америчке заставе у безваздушном простору.

Научници тврде да су заставу изгужвали Армстронг и његов колега астронаут Баз Олдрин употребом силе како би поставили шипку на тло, а такав облик је задржала јер је гравитација на Месецу шест пута слабија него на Земљи.

Још једна теорија завере која се често помиње је и отисак стопала База Олдрина који је на Месецу наводно немогуће оставити због одсуства влаге.

Марк Робинсон, професор Државног универзитета у Аризони, каже да је месечево тло прекривено растреситим слојем камења и прашине по имену „реголит", у којем је лако оставити отиске.

Пошто на Месецу нема атмосфере, а самим тим ни ветра, отисци стопала ће тамо остати милионима година, истиче професор.

Космичка веза Србије и НАСА-е

Иако је био први, Михајло Пупин није остао једини Србин повезан са америчком свемирском агенцијом.

Тако је, на пример, у историјском пројекту слетања на Месец учествовао тим „Српски седам" састављен од Американаца српског порекла.

Били су то Милојко Мајк Вучелић, Славољуб Сем Вујић, Милош Шурбатовић, Данило Бојић, Пол Дујић, Питер Галовић и Дејвид Вујић - који је о томе 2019. године говорио у Српској академији наука и уметности.

Милојко Мајк Вучелић имао је запажену улогу и у другим мисијама, а посебно 1970. године при спашавању астронаута „Апола 13" који га је дозвао чувеном реченицом „Хјустоне, имамо проблем".

За овај подвиг, Ричард Никсон га је одликовао највишим америчким цивилним одликовањем - Председничком медаљом слободе.

Aстронаути из посаде Аполо 11 - Нил Армстронг, Мајкл Колинс и Едвин Баз Олдрин, неколико месеци по повратку из космоса, октобра 1969, посетили су Београд и том приликом председнику Југославије Јосипу Брозу Титу поклонили каменчиће са Mесеца.

Фрагменти месечевог тла чувају се данас у Музеју Југославије.

Почетком прошле године НАСА је у оквиру програма истраживања Марса, на тло „црвене планете", односно у његов кратер Језеро, спустила ровер „Истрајност".

У овом пројекту учествовала је и Београђанка Драгана Перковић - Мартин, која је до тада у НАСА тиму радила 13 година.

Аполо-Сојуз тест пројекат и совјетско-америчка сарадња

Иако је деловало другачије, док се свемирска трка одвијала, било је покушаја да се оствари сарадња две космичке силе, првенствено око размена научних података.

Још је амерички председник Џон Ф. Кенеди 1963. године предлагао заједничке свемирске мисије, да би 1967. и 1968. две земље потписале споразуме који би омогућили заједничко спасавање космонаута и враћање свемирских објеката у земљу порекла.

Почетком 1971. САД су предложиле заједничку мисију за тестирање хардвера за спајање објеката у свемиру који је већ био осмишљен, а Совјети су прихватили.

Тако је утабана стаза за прву међународну мисију са посадом, званично названу Аполо-Сојуз тест пројeкaт, коју ће неколико година касније Американци и Совјети заједно остварити.

Преговори су трајали две године, а циљ је био спајања америчке свемирске летелице Аполо са совјетском Сојуз у космосу.

Пројекат је формализован „Споразумом о сарадњи у истраживању и коришћењу свемира у мирољубиве сврхе", потписаним током преговора о ограничењу стратешког наоружања (САЛТ) између САД и СССР 1972. године.

Мисија је почела 15. јула 1975. године лансирањем совјетског Сојуза са космодрома Бајконур у Казахстану, а седам сати касније и америчког Апола из Свемирског центра Кенеди на Флориди.

Летелице су се спојиле 17. јула, а као симбол детанта, побољшања односа две суперсиле током Хладног рата, уследило је и руковање у свемиру америчког астронаута Томаса Стафорда и његовог совјетског колеге Алексеја Леонова.

Иако је деловало да је ово почетак међународне сарадње, амерички и руски астронаути ће заједно летети у свемир тек 1994. године.

Највећи и најскупљи телескоп

У сарадњи са Европском свемирском агенцијом и Канадском свемирском агенцијом НАСА је крајем прошле године у васиону лансирала највећи телескоп до сада направљен, вредан 10 милијарди долара (9,8 милијарди евра).

Носи име Џејмс Веб, по једном од архитеката слетања Апола на Месец, и наследник је чувеног телескопа Хабл.

Недавно су објављене прве фотографије „космичког плеса" и „звезданих јаслица" снимљене овим чудом науке који приказује свемир у боји.

Телескоп Џејмс Веб врши све врсте посматрања неба, али има два свеобухватна циља.

Један је сликати прве звезде које су засијале у универзуму пре више од 13,5 милијарди година, а други испитивање удаљених планета како би се видело да ли би оне могле бити насељиве.

Прве фотографије само су најава онога што ће моћи да се види касније, каже професорка Џилијен Рајт, која је наводила један од четири инфрацрвена инструмента овог телескопа.

„Кад год погледате у небо на нови начин, видећете ствари које нисте очекивали," рекла је она.

„Чињеница да су нови подаци толико добри, да су веома доброг квалитета и да смо до њих дошли после неколико сати посматрања, то говори о открићима до којих ћемо доћи."

Током брифинга у Белој кући, прва слика снимљена овим телескопом показана је и америчком председнику Џозефу Бајдену.

„Можемо да видимо могућности које нико раније није видео. Можемо да идемо на места на која нико раније није ишао", рекао је он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]