Аполо 11: Слетање на Месец, теорије завере и истина

Педесет година након историјског „малог корака" Нила Армстронга, има оних који и даље верују да су Сједињене Државе лажирале цео догађај.

Телевизијски пренос првог слетања човека на Месец у јулу 1969. године, гледали су милиони људи широм света.

Око пет одсто Американаца верује да су слетања на Месец лажирана, показују анкете стручњака америчке свемирске агенције.

То делује мало, али је довољно да и те како одржава теорије завере у животу.

Покрет „Месец је превара"

Они који верују да је слетање било превара, тврде да амерички свемирски програм шездесетих није поседовао технологију неопходну да успешно пошаље мисију на Месец.

Ови кажу да је НАСА лажирала слетање како би задала одлучујући ударац СССР-у. У то време, Совјети су водили у свемирској трци и чак успешно спустили сонду на површину Месеца.

Приче које доводе у питање аутентичност славног тренутка Нила Армстронга о „малом кораку за човека, али великом за човечанство" почеле су да колају готово истог тренутка када се Аполо 11 вратио кући.

Захуктале су се кад је 1976. објављен самиздат „Никад нисмо били на Месецу: Америчка превара вредна тридесет милијарди долара".

Књигу је написао Бил Кејсинг, новинар ког је ангажовало одељење за односе са јавношћу компанија која је сарађивала са Насом.

Они који не верују да су Американци 1969. слетели на Месец, и данас се позивају на теорије изнете у овој књизи.

„Вијорење" америчке заставе у „безваздушном простору"

На списку се налази „доказ" који је наводно очигледан на фотографијама - одсуство звезда у позадинском крајолику месечеве површине и наводно вијорење америчке заставе у безваздушном простору.

Мајкл Рич, астроном и истраживач са Универзитета у Калифорнији, каже да постоји научно објашњење којим може да се оспори ова теорија.

Заставу је набрала сила коју су употребили Армстронг и његов колега астронаут Баз Олдрин да посаде шипку заставе у земљу. Задржала је тај облик зато што је гравитација на Месецу шест пута слабија него на Земљи.

Небо „без звезда"

Теоретичари завера кажу и да на сликама слетања на Месец на небу нема звезда.

Те слике заправо имају заједничку карактеристику - екстремни контраст мрака и светла.

Зашто? Брајан Коберлејн, професор астрофизике са Института за технологију у Рочестеру, објашњава да је то зато што месечева површина одбија сунчево светло и због тога делује изразито светло на фотографијама.

Та јачина светла пригушује релативно слабо светло звезда. Зато не можемо да видимо звезде на фотографијама мисије Аполо 11 - светлост звезда је сувише слаба.

Такође, време експозиције на апарату требало је да буде дуже.

„Лажни отисци стопала"

Отисци стопала које су оставили људи на Месецу, такође су се нашли на мети напада теоретичара завере о слетању на Месец.

Они тврде да би одсуство влаге на Месецу онемогућило настанак легендарних слика попут оне на којој се види славни отисак стопала који је оставио Олдрин.

Међутим, Марк Робинсон, професор са Државног универзитета у Аризони, има научно објашњење за то.

Месечево тло прекривено је слојем камења и прашине по имену „реголит".

Тај слој је пахуљаст и у њему је веома лако оставити отиске.

Будући да су честице тла још и кохезивне, зидови отиска стопала остају чврсти кад се чизма уклони.

Робинсон истиче да ће отисци стопала на Месецу остати тамо милионима година будући да тамо нема атмосфере - а самим тим ни ветра.

„Радијација би убила астронауте"

Ево једне популарне теорије завере за вас - да би појас радијације око Земље убио астронауте.

Он је познат као Ван Аленов појас и формира се због интеракције између соларних ветрова и магнетног поља Земље.

У раним стадијумима свемирске трке, радијација је била један од главних разлога за забринутост научника, будући да су се плашили да би астронаути могли да буду изложени смртоносним радиоактивним дозама.

Стручњаци из Насе кажу да је посада Апола 11 остала у Ван Аленовом појасу мање од два сата током путовања на Месец.

Астронаути једва да су провела пет минута на местима где је радијација досезала максимум. То значи да нису провели довољно времена тамо да би то оставило трага на њима.

Фотографије руше теорије завере

Овде вреди напоменути и да су међу фотографијама које је снимио Орбитални истраживач Месеца (ЛРО), а објавила Наса, нашле новије фотографије свих места слетања Аполо мисија.

Слике које је направила сонда орбитирајући око Месеца од 2009. године, пружају чврсте доказе да је заправо било слетања на Месец.

Међу фотографијама је и једна слика места на које је слетела мисија Аполо 11. На овој фотографији јасно се могу видети трагове који су остали на земљи, као и лунарни модул.

ЛРО показује и да заставе постављене током шест мисија и даље стоје на Месецу - сонда је регистровала њихове сенке на површини.

Једини изузетак је она коју су оставили астронаути мисије Аполо 11. Баз Олдрин каже да ју је оборио потисак мотора током узлетања лунарног модула.

И коначно, ако се није десило... зашто се Совјети нису придружили теоријама завере?

Иако су наведене теорије завере побијене - оне су и даље веома популарне и широм распрострањене.

Али истина је да постоји довољно научних доказа да се потврди да је 20. јула 1969. године Нил Армстронг заиста ходао по Месецу.

Једно питање које се често упућује теоретичарима завере јесте: ако је оно лажирано, зашто се Совјетски Савез који се налазио усред Хладног рата са САД-ом, па и сам учествовао у тајном програму слања људи на Месец, не би укључио у ту читаву ујдурму?

„Ако заиста нисмо слетели на Месец и ако смо лажирали читаву ствар, Совјети су имали и способност и жељу да то оповргну", тврди Роберт Лауниус, бивши главни историчар Насе.

„А никад нису рекли ни реч. То је за мене прилично јак аргумент", каже он.