Како су Сједињене Америчке Државе послале човека на Месец

Прошло је пола века од како су Сједињене Америчке Државе послале човека на Месец.

Мисија Аполо 11 била је велика ствар за америчку и светску историју, али шта се заправо догодило и зашто је то важно?

Зашто је САД желела да иде Месец?

Свемирска трка почела је између САД и тадашњег Совјетског Савеза, након што је 1957. године у свемир лансиран сателит Спутник.

Када је 1961. године Џон Ф. Кенеди постао председник САД многи Американци су веровали да губе трку у технолошкој супериорности над СССР-ом.

То је било у години када су астронаути СССР-а први пут отишли у свемир.

Потом су САД одлучиле да организују мисију са људском посадом и тада је Кенеди рекао: „Одлучили смо се за Месец!".

Свемирска трка настављена је 1965. године када су Совјети успешно спустили беспилотну летелицу на Месец.

Како је САД планирала мисију?

Америчка свемирска агенција НАСА искористила је много средстава за програм Аполо.

Око 400.000 људи је радило на Аполо мисији за коју се процењује да је коштала 25 милијарди долара.

Тројица астронаута изабрана је за мисију Аполо 11: Бас Алдрин, Нил Армстронг и Мајкл Колинс.

Ракета Сатурн 5 носила је Аполо и модул за команде и повезани лунарни модул који је требало да дође до Месеца.

План је био да се Земљина орбита искористи за стизање до Месеца, након чега би Армстрог и Алдрин ушли у лунарни модул.

Потом би се спустили на површину Месеца, док би Колинс остао у командном и сервисном модулу.

Да ли је нешто пошло по злу?

Први лет са посадом који је требало да тестира улазак у орбиту био је „Аполо 1" 1967. године.

Након рутинске провере догодио се пожар који је погодио командни модул у коме су настрадала три астронаута.

Припреме и летови су били суспендовани месецима.

Током саме мисије Аполо 11 било је проблема са комуникацијом са земаљском контролом. На рачунару се огласила порука упозорења коју посада никада раније није чула.

Лунарни модул стигао је у област која им у само старту није била циљ.

Шетња по месецу

Упркос проблемима 20. јула, близу 110 сати након одласка са Земље, Нил Армстронг је постао прва особа која је закорачила на Месец. Након 20 минута придружио му се и Баз Олдрин.

Армстронгове речи, емитоване широм света, ушле су у историју: „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".

Њих двојица су се задржала дуже од два сата у лунарном модулу. Сакупили су узорке са површине Месеца, фотографисали...

Након завршеног задатка, успешно су се вратили у командни и сервисни модул.

Посада се вратила на Земљу 24. јула.

Процењује се да је 650 милиона људи широм света посматрало прво слетање на Месец. Ово достигнуће Сједињене америчке државе светској јавности представиле су као моћну технолошку силу.

То је такође била важна подршка националном самопоштовању на крају бурне деценије у којој се догодило убиство Кенедија, расни нереди у већим градовима и рат у Вијетнаму.

Како знамо да се то заиста догодило?

До сада је шест америчких мисија довело људе на површину Месеца, али и данас постоје теорије завере које говоре да су слетања лажирана.

Ипак НАСА од 2009. године има извиђачки брод који се окреће око Месеца. Брод шаље слике високе резолуције које показују да је на површини Месеца било истраживања.

Такође, постоје и материјални докази које је посада донела на Земљу, попут камења.

Зашто се уопште путује на Месец?

САД остаје једина земља која је послала људе на Месец.

Русија, Јапан, Кина, Европска свемирска агенција и Индија су послале сонде да круже око Месеца.

Земље које су успеле да то да ураде, доказале су да су технолошки јаке и добиле су место у елитном клубу.

Такође постоји интересовање за рударством на Месецу, јер се мисли да тамо има злата, платине и неких метала којих нема на земљи, али још није јасно како би се издвојили такви ресурси.

Све фотографије су заштићене ауторским правима