Свемирска истраживања: Моћни телескоп Џејмс Веб снимио прву фотографију далеког универзума у боји

Предивне фотографије „космичког плеса" и „звезданих јаслица" снимљене су новим Насиним телескопом.

Моћни свемирски телескоп Џејмс Веб вредан 10 милијарди долара, лансиран 25. децембра прошле године, најављен је као наследник чувеног свемирског телескопа Хабл.

Џејмс Веб, назван по једном од архитеката слетања Аполо на Месец, наследник је телескопа Хабл и 100 пута је моћнији од свих досадашњих и приказује свемир у боји.

Веб користи највеће астрономско огледало до сада послато у орбиту, пречника 6,5 метара.

Овај телескоп види универзум превасходно у инфрацрвеном, хватајући светлост невидљиво за људско око, док Хабл има ограничене инфрацрвене способности.

Овај већи простор за сакупљање светла значи да Веб може да завири много даље уназад кроз време него што то може Хабл.

Хабл се налази у веома блиској орбити око Земље, док је Веб удаљен 1,5 милиона километара - што је четири пута даље од Месеца.

Телескоп Џејмс Веб врши све врсте посматрања неба, али има два свеобухватна циља.

Један је сликати прве звезде које су засијале у универзуму пре више од 13,5 милијарди година; други је испитивање удаљених планета да би се видело да ли би оне могле бити насељиве.

Прве фотографије само су најава за оно што ћемо моћи да видимо касније, каже професорка Џилијен Рајт, која је наводила један од четири инфрацрвена инструмента овог телескопа.

„Кад год погледате у небо на нови начин, видећете ствари које нисте очекивали," рекла је она.

„Чињеница да су ново подаци толико добри, да су веома доброг квалитета и да смо до њих дошли после неколико сати посматрања, то говори о открићима до којих ћемо доћи."

Шта се види на фотографијама?

Оно што видите је јато галаксија у јужној хемисфери сазвежђа Волана познатог под незграпним именом СМАКС 0723 (SMACS).

Само јато заправо није тако далеко - удаљено је „само" око 4,6 милијарди светлосних година.

Јединственост слике није у самом кластеру, већ у томе што се на њему види оно што се крије на његовој другој страни - а у теорији тако не би требало да буде.

Густо јато галаксија је непробојно чак и за дуге инфрацрвене таласе, који су дизајнирани за сензоре свемирске опсерваторије.

Физика вам омогућава да погледате даље од непрозирне материје.

СМАКС 0723 има тако невероватну масу да гравитација искривљује светлост звезда иза себе, приморавајући зраке да се савијају око масивног објекта из различитих праваца - и тако заобилазе ову баријеру.

Овај ефекат, познат физичарима као „гравитационо сочиво", једна је од последица Ајнштајнове опште теорије релативности и предвиђен је још 1912.

Научници су успели да открију гравитационо сочиво експериментално тек скоро седам деценија касније, 1979. године.

Веб, са златним огледалом ширине 6,5 метара и суперосетљивим инфрацрвеним инструментима, успео је да открије на овој слици изобличени облик (црвене лукове) галаксија које су постојале само 600 милиона година после Великог праска (универзум има 13,8 милијарде година).

Има још бољих вести.

На основу квалитета података које је произвео Веб, научници сада могу да кажу да телескоп осећа простор још удаљенијег од објекта на овој слици.

Као последица тога, могуће је да је ово чак и најдубље космичко видно поље добијено до сада.

„Светлост путује брзином од 289.000 километара у секунди. А та светлост коју видите на једној од тих малих тачака путује више од 13 милијарди година", рекао је администратор Насе Бил Нелсон.

„А идемо још даље, јер је ово само прва слика. Враћа нас око 13 и по милијарди година уназад. А пошто знамо да је Универзум стар 13,8 милијарди година, вратићемо се скоро на почетак".

Јужни прстен

Видели сте верзије ове звезде у луксузно опремљеним књигама у којима су приказани снимци направљени телескопом Хабл.

Јужни прстен или маглина „Осам прстена" је огромна сфера гаса и прашине, која се шири, а коју је осветлила умирујућа звезда у центру.

Како звезде старе, начин како стварају енергију и избацују шире слојеве се мења.

Кад се звезда поново загреје, она поново активира сав материјал, који је претходно одбацила.

Јужни прстен има пречник од пола светлосне године и смештен је на око 2.000 светлосних година од земље.

Ова врста структуре назива се „планетарном маглином", али она нема никакве везе с планетама, што је грешка настала у првим данима када су телескопи коришћени и када нису имали резолуцију коју поседују данас.

Коришћењем телескопа Џејмс Веб, астрономи желе да виде како су звезде рођене, али и како умиру.

Стефанов квинтет

Удаљен скоро 290 милиона светлосних година, Стефанов квинтет је смештен у сазвежђу Пегаз.

То је прва компактна галаксија икада откривена.

Четири од укупно пет галакција у овом квинтету се стално сусрећу у некој врсти космичког плеса.

Снимак направљен телескопом Џејмс Веб не разликује се од снимка направљеним Хаблом на први поглед, али ултрацрвена осетљивост новог телескопа приказаће нове карактеристике које астрономи могу да проучавају.

Чињеница два телескопа раде паралелно даје велику наду астрономима, јер су они уређаји различите снаге и пружају могућност научницима за поређења.

Не знамо колико ће Хабл још функционисати, стар је 32 године и често се квари.

Али стручњаци у Наси су његово одржавање уврстили у петогодишњи буџет.

Карина маглина

Карина маглина је била циљ истраживања телескопом Хабл, а у новом посматрању Вебовим телескопом, видимо нове ствари.

Карина је једна од највећих и најсветлијих маглина на небу, налази се приближно 7.600 светлосних година од земље.

Маглине су звездане јаслице - то су огромни обласи гасова и прашине у којима се формирају нове звезде.

Осим на овој слици с телескопа Џејмс Веб, не видимо звезде, само гас и прашину.

Астрономи називају ову маглину „космичким гребеном", једна врста широког одвајања између прашине на дну и гаса изнад.

Један од кључних научних циљева постављених за овај телескоп је проучавање како звезде настају и Карина је одлично место за почетак тог истраживања.

Какви су даљи планови научника?

НАСА и њени међународни партнери, европска и канадска свемирска агенција, говоре и о другом свеобухватном циљу телескопа Џејмс Веб - проучавање планета изван нашег Сунчевог система.

Веб је анализирао атмосферу ВАСП-96 б, џиновске планете која се налази више од 1.000 светлосних година од Земље.

Тако ћемо сазнати о хемији те атмосфере.

ВАСП-96 б орбитира превише близу своје матичне звезде да би одржао живот.

Али, једног дана, они се надају се да би Веб могао да сними планету која има гасове у ваздуху сличне онима који покривају Земљу - примамљива перспектива која би могла да наговештава присуство биологије.

Научници НАСА не сумњају да ће Веб испунити очекивања.

„Видела сам прве слике и оне су спектакуларне", рекла је заменица научног пројекта др Амбер Строн.

Током брифинга у Белој кући, прва слика снимљена овим телескопом је показана и америчком председнику Џозефу Бајдену.

„Ове слике ће подсетити свет да Америка може да уради велике ствари и подсетиће амерички народ - посебно нашу децу - да нема ништа што је изнад наших могућности", рекао је Бајден.

„Можемо да видимо могућности које нико раније није видео. Можемо да идемо на места на која нико раније није ишао".

НАСА је већ покренула кампању на друштвеним мрежама под хештагом #UnfoldTheUniverse (#Отворитеуниверзум или #Завиритеууниверзум).

Погледајте видео о телескопу Џејмс Веб:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]