Србија, дијаспора и свемир: Научник из Бечеја једини је странац који ради на највећем телескопу на свету - у Кини

Изрека - само је небо граница не важи за Марка Крча. Њему је небо тек почетак.

Астрофизичар српског порекла провео је младост у Њујорку, докторирао је на Корнел универзитету у овој америчкој држави и тако досегао висине, и научне и свемирске.

Последњих пет година ради на највећем радио телескопу на свету - у Кини, као једини странац на том пројекту.

Научник помало разбарушене косе за ББЦ објашњава зашто је изучавање свемира важно за сваког појединца - Земљанина.

Астрономи, каже, покушавају да одговоре на велика, помало филозофска питања - одакле смо, шта смо, да ли има других као што смо ми или каква је будућност космоса.

„Астрономи и физичари раде са пуно страсти, а то су изузетно паметни људи и талентовани.

„Трагајући за тим одговорима на велика питања, ми веома често изумемо нове технологије које су корисне за остатак света", каже Крчо и испија јутарњу кафу док је у Београду тад увелико мрак.

Утицај на свакодневни живот

Бежични интернет, навигација, мобилни телефони су можда најкраћи опис савременог света, а он не би тако изгледао да није астронома.

„Вај-фај (Wi-fi) је патент екипе астронома из Аустралије, јер су тражили микроскопске црне рупе и требало им је да нађу начин да довољно брзо пренесу податке са телескопа на компјутере.

„У то време је постојала могућност да се пренесу подаци само преко телефонске линије, што је било сувише споро за њихов пројекат", каже Крчо, скрећући пажњу да управо за интервју користимо бежични интернет.

Погледајте: Овако изгледа црна рупа

Ни ГПС, без астронома, не био толико доступан и прецизан да вас води до сваке тачке и сокака на кугли Земаљској.

„ГПС систем је изграђен као систем америчке војске - они су направили тај сигнал и додали му сметње, које су само они могли да отклоне.

„Није био намењен обичном народу, тад сте ГПС могли користити само на 10 метара прецизности", каже Крчо.

Астрономима је тај систем био потребан и они су провалили војне шифре.

„Ми смо на факултету за домаћи задатак радили преламање тих кодова", каже некадашњи студент америчког Универзитета Колгејт.

Радио астрономи су, наставља, изумели технологију за Low Noise Amplifiers - уређаје који појачавају сигнал, а не додају сметње.

„То је кључна технологија за мобилне телефоне.

„То је то што дозвољава да мобилни телефон са малом батеријом, која користи јако мало струје од неколико вати, може да комуницира са торњевима удаљеним неколико километара", наводи Крчо, бирајући речи.

Он у разговору не само да говори на српском, већ се труди и да говори разумљивим језиком, како би науку приближио лаицима.

„Нама те технологије нису циљ, али морамо изумети многе ствари да бисмо достигли то што желимо", истиче.

Како ће изгледати крај света?

На крају, изучавање косомоса је непроцењиво важно за научнике.

„На небу виђамо физику у ситуацијама које не можемо да направимо у лабораторији и зато се то зове астрофизика.

„Можемо ту да потврдимо разноразне теорије, попут теорије релативитета", напомиње он.

На нека од великих питања астрономи већ имају одговоре.

Знају како је настао космос, како се формирао, а претпостављају и како ће се завршити:

„Шириће се, ширити и само ће да се деси да све изгори и остаће хладан и таман", описује мрачну будућност.

Познато је и да постоје планете са сложеним молекулима или водом, али не знају колико су честе.

„Штос је у томе да није довољно да неки гас постоји. већ да му је и окружење такво да има одређену температуру, притисак и густину да би сјајили и светлели како бисмо их видели".

Много чешће та свемирска тела у удаљеним галаксијама остају невидљива јер су утопљена у свемирски мрак.

Шта је посебно на Марсу?

Овог лета су многе велике силе искористиле тренутак и повољан распоред планета који им је да могућност да за релативно мало горива пошаљу ракете на Марс.

Америчка свемирска агенција НАСА је 18. фебруара на Марс успешно спустила ровер Истрајност који би следеће две године требало да шаље податке са Црвене планете.

„Венера је ближа планети Земљи, али је врела, а Марс је доста мањи и хладнији и ту бисмо једног дана могли да пошаљемо људе", сматра Крчо.

На основу глине и камења са Марса научници су утврдили да је пре 3,5 милијарде година ова планета имала услове сличне онима на Земљи.

„Захваљујући роботима који су раније тамо слати знамо да је имао океан и то је трајало пола милијарде година.

„Даље, било је топло. На Земљи је пола милијарде година требало да се развије живот, тако да је то довољно времена да се можда и тамо развио", објашњава Крчо.

Овај 40-годишњак занат је пекао сарађујући са научницима на једном од најпознатијих америчких телескопа у свету - Аресибо - који је играо кључну улогу у астрономским открићима више од пола века.

Када је недавно одјекнула вест да се огромни, већ оштећени радио телескоп у Порторику урушио, то је био шок за бројне научнике широм света.

За Марка је било посебно емотивно.

„То је вероватно највећа трагедија у астрономији у последњих неколико деценија.

„Тамо је пет Нобелових награда направљено", каже са сетом.

Грдосија од 900 тона у Средњој Америци пала је почетком децембра на сферну антену, која је је више од 120 метара испод.

Америчка Национална научна фондација (НСФ) већ је раније јавила да ће Опсерваторија Аресибо бити затворена због оштећења.

Деценијско искуство на Аресибу било је једно од пресудних да Кинеска академија наука Марку понуди посао на развијању највећег телескопа на свету - ФАСТ.

„Дошао сам 2016. и мој први посао је био да се телескоп оспособи и да се намести опрема, и ураде тестови и то смо радили до септембра прошле године.

„Тек последњих годину дана смо у пуној научној операцији", каже Крчо.

Шта је ФАСТ телескоп?

Име је добио као акроним назива на енглеском - Five hundred meter Aperture Spherical Telescope, што значи да у пречнику ова огромна метална купола има 500 метара.

Укопан међу кречњачким планинама Јужне Кине представља највећи и најмоћнији радио телескоп на свету - има способност да сакупља радио таласе у области двоструко већој него што је то могао радио телескоп из Аресиба.

Овај џиновски и врло моћни тањир Кинези су назвали „Небеско око".

ФАСТ има задатак да завири у најдубље и најмрачније кутке свемира у потрази за назнакама о његовом пореклу, али и ванземаљском животу.

Требаће још 10 година да се телескоп потпуно оспособи, сад су на „неких 90 одсто", додаје.

„Досад највећа научна открића телескопа су то што је мапирао многе нове пулсаре.

„Пулсари су остаци од звезда које су умрле и то су мале неутронске звезде које се ротирају као светионици", каже Крчо.

Током пробног рада, ФАСТ је открио 102 потпуно нова пулсара.

Они се јако брзо окрећу, некад и хиљаду пута у секунди, али пуштају светлост - пулсирају, само у два правца као што то раде светионици.

Научници прате те пулсеве, односно како светлост долази до Земље.

„Досад смо их видели само у нашој галаксији, али требало би да постоје у свим галаксијама.

„Наш телескоп покушава да нађе пулсаре у другим галаксијама", истиче.

Марко Крчо се, између осталог, бави и мапирањем водоника у нашој галаксији - Млечном путу.

Проучавање гасова као што је водоник у свемиру научницима омогућује да спознају динамику галаксија.

„Звезде у процесу фузије спајају атомски водоник у хелијум, а густине у центру тих звезда су толико високе да се атоми форсирају да се споје заједно.

„То је исти процес као у нуклеарним бомбама, само звезде то раде нормално", описује научник.

Нуклеарна фузија је процес током којег се више атомских језгара спајају формирајући једно теже језгро.

Кад остаре, звезде изгубе гориво и тај процес фузије престаје, што значи да се не ствара нова енергија и нова топлота.

„За неколико секунди, без тог притиска звезда падне сама на себе - гравитација је преузме.

„Кад падне, то језгро унутра се компресује јако, јако пуно и постаје чврсто", наводи Крчо бирајући речи.

„Такво језгро је сличне масе као наше Сунце, али има пречник само 10 километара.

„То значи да је та материја толико густа да једна кашика тога исте тежине као град", сликовито описује.

Ове пулсаре научници користе за изучавање физике коју је немогуће тестирати на Земљи.

„То је та екстремна лабораторија коју овде не можемо да направимо", истиче астрофизичар.

Дао је и лични допринос том великом пројекту, који омогућава посматрање неба са више страна одједном.

„Ту користимо и нову технологију коју сам изумео и која нам дозвољава да се више научних пројеката у исто време обавља", наводи.

Марко са супругом, која је такође из Србије, живи у Пекингу.

Ни одатле му телескоп није претерано близу.

Од њега га дели 3,5 сата лета и око три сата вожње аутом.

Један од четири Бечејца у Пекингу

Живот у Азији се много разликује од оног у Америци, примећује.

„Врло специфично. Већа је разлика између Кине и Америке, него између Србије и Америке", наводи.

Кад је дошао, пре скоро пет година у Пекингу је живело стотинак Срба, данас их је бар 2.000, по његовим проценама.

„Има нас четири Бечејца", истиче Марко.

Као већини људи у дијаспори каже да му одавде највише недостају пријатељи и храна.

„Увек се лепо проведем и трудим се да дођем у Србију бар једном годишње.

„Недостаје ми и жута вода бечејска", закључује кроз смех.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]