Ова гладна црна рупа можда представља космичку „карику која недостаје“

Тим астронома пронашао је нешто за шта тврди да је најбољи доказ за постојање „неприментних" црних рупа.

Они наводе да претпостављена црна рупа „средње масе" разоткрила је постојање када је расцепила једну осамљену звезду која је пришла преблизу.

Оваква небеска тела средње величине за проучавање еволуције космоса представљају „карику која недостаје", а за којом се дуго трага.

Истраживачи су посматрали небо из две рендгенске опсерваторије, као и Хабл телескопом, како би идентификовали објекaт.

„Црне рупе средње масе су такорећи неуочљиве и зато је врло важно да пажљиво размотримо сва алтернативна објашњења за постојање сваке потенцијалне појаве [која би могла да делује као црна рупа]", каже главни истраживач др Даченг Лин са Универзитета у Њу Хампширу, у Дурхаму, САД.

„То смо успели захваљујући телескопу Хабл", наводи Лин.

Ренгендска опсерваторија Чандра (Chandra), којом је управља НАСА, и сателит Њутон (XXM-Newton) Европске свемирске агенције су 2006. године регистровале снажан ренгентски пламен под називом 3XMM J215022.4−055108.

Према речима др Лин, природа рендгенског пламена указивала на два потенцијална сценарија.

То је могла да буде „или удаљена црна рупа средње масе (изван наше галаксије) која руши и гута звезду, или неутронска звезда у нашој галаксији, која је у процесу хлађења", каже др Лин за ББЦ.

Неутронске звезде су остаци звезда које су експлодирале.

Шта је црна рупа?

Како би утврдили који је од два сценарија по среди, научници су путем свемирског телескопа Хабл посматрали извор рендгенских зрака, покушавајући да утврде његову прецизну локацију.

Телескоп је пружио снажне доказе да рендгенски зраци не долазе из изолованог извора на у нашој галасији Млечни пут, већ од удаљене, густе звезде која се налази на периферији друге галаксије.

Испоставило се да то управо одговара врти локације на којој су научници очекивали да пронађу црну рупу средње величине. Др Лин, на основу података добијених путем телескопа Хабл, каже да је ово „највероватније" објашњење.

Такозване „супермасивне црне рупе" обично се налазе у центру галаксије; на пример, Млечни пут је домаћин огромне црне рупе која се зове Стрелац А * (Sagittarius A*).

Али, црне рупе са средњом масом су посебно тешко пронаћи управо јер су мање по величини и имају слабију активност. Поред тога, они немају толико космичког материјала у својој непосредној близини који би могле да користе као гориво, а недостаје им и снага гравитације да би могле да у себе увуку звезде, како би произвеле рендгенске зраке.

Због тога, један од ретких начина да астрономи лоцирају овакву црну рупу био је да је „ухвате на делу" - тј. како гута звезду.

Др Лин и његове колеге морали су да прочешљају на хиљаде података прикупљених преко сателита како би пронашли један овакав потенцијални случај.

Рендгенски сјај расцепљене звезде омогућио је астрономима да процене масу црне рупе, која је 50.000 пута већа од масе Сунца.

Ово није први потенцијални случај црне рупе средње величине. Али, пошто смо видели како то тело цепа звезду, откриће делује још убедљивије, тврди тим доктора Лина.

Црне рупе средње масе кључ су одговора на многа питања о еволуцији црних рупа. На пример, да ли се из масивне црне рупе настају од рупа средње величине?

Астрономи такође желе да разумеју како настају црне рупе средњих димензија и да ли имају тенденцију да бораве у густим кластерима звезда, као што је случај са овом потенцијалном црном рупом.

„Проучавање порекла и еволуције црних рупа средње величине коначно ће дати одговор на питање како настају супермасивне црне рупе на које наилазимо у центрима галаксија", каже чланица тима, др Натали Веб са Универзитета у Тулузу, у Француској.

Резултати су објављени у научном часопису Писма из астрофизике (The Astrophysical Journal Letters).

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]