Бетелгез: Да ли се једна од најсјајнијих звезда на небу „спрема да експлодира“ - научници се надају да је тако

Астрономи широм света, било искусни професионалци или аматери, посматрају небо у нади да ће ухватити „прилику која се деси једном у животу".

Они сумњају да ће Бетелгез, једна од најсјајнијих звезда које могу да се виде за Земље, можда постати супернова, и то много скорије него што се мислило.

Простим језиком: она ће експлодирати.

Иако астрономи већ знају да је Бетелгезу суђено да „прасне", недавни развој догађаја изазвао је позорност многих.

Зашто астрономи мисле да ће Бетелгез експлодирати?

Бетеглез је већ класификован као „осуђена звезда", чија је експлозија само питање времена, уместо да се питамо да ли ће се то уопште десити.

Ова звезда стара је свега око осам до десет милиона година, у поређењу са 4,5 милијарди година нашег Сунца, али екстремно брзо троши своје нуклеарно гориво.

То је црвени супердив, звезда при крају живота, чија је величина значајно нарасла.

Бетелгез је и масивна пулсирајућа звезда, што значи да се шири и скупља - овај „сусед" има пречник - који може да варира - од 550 до 920 пута већи од нашег Сунца.

„Она је оно што нам је познато као кандидат за супернову", објаснио је за ББЦ Данијел Браун, ванредни професор астрономије на Универзитету Нотингем Трент.

„Садашњи модел сугерише да то може да се деси у сваком тренутку у астрономским временским оквирима."

„Али то значи у року од следећих 100.000 година", додаје Браун.

Дакле, неће скорије постати супернова?

Е, па последњих неколико месеци астрономи су приметили да се Бетелгезов сјај значајно пригушио - истраживачи са Универзитета у Виланови у САД тврдили су у децембру да је звезда достигла најпригушенију тачку у 50 година откако се посматра.

Наглашено слабљење његовог сјаја довело је до спекулације да ће црвени див ускоро да „прасне".

Научници теоретишу да би нагли пад сјаја могао да значи да је звезди одзвонило.

„Како се огромне звезде приближавају крају живота, оне доживљавају лудачки и нагли губитак масе", написала је на Твитеру Сарафина Ненс, астрономкиња са Универзитета у Калифорнији која проучава Бетелгез.

„У теорији, сва та испуштена прашина може да обавије и замрачи звезду на самрти, што доводи до тога да се њен сјај пригуши из наше перспективе непосредно пре него што постане супернова."

Међутим, научницима је врло добро познато и да је Бетелгез варијабилна звезда.

То је врста звезде која мења сјај кад се гледа са Земље, како је Емили Брундсен, астрофизичарка са Универзитета у Јорку, изјавила за ББЦ.

„Не постоји ништа на Бетелгезу што указује на његову скору експлозију. Упркос томе, никад нисмо имали прилику да изблиза посматрамо процес који доводи до супернове, тако да увек постоји могућност да се експлозија деси изненада", додала је Брундсен.

Шта ће се десити током саме експлозије?

Супернова је снажна и сјајна експлозија која отпушта огромну количину енергије.

Неће проћи непримећено, нарочито не толико „близу" Земље.

„За неколико дана, Бетелгез ће постати светао попут пуног Месеца", рекао је Браун.

„Видеће се чак и током дана."

Тај ефекат могао би да потраје месецима.

Чекај мало… јесмо ли ми у опасности?

Супернове су деструктивне у непојмљивим размерама.

Кад би наше Сунце експлодирало, на пример, астрономи кажу да би био уништен читав наш сунчев систем.

Претходне експлозије звезда биле су повезане са повећањем температуре на Земљи, а имају потенцијал да оштете наш озонски омотач и оставе га изложенијег штетној сунчевој и космичкој радијацији.

Добра вест је да је Сунце сувише мало да би експлодирало као Бетелгез - мада се предвиђа да ће нарасти и прогутати Меркур, Венеру и Земљу за пар милијарди година.

Најкључније од свега, Бетелгез се налази на ономе што наука сматра безбедном удаљеношћу од Земље.

„Било шта на мање од 50 светлосних година могло би да представља проблем", објаснио је Данијел Браун.

„То није случај са Бетелгезом."

Ова звезда налази се у сазвежђу Орион, скоро 700 светлосних година од Земље.

Такође, једна студија из 2016. године објављена у Астрофизичком часопису проценила је да би требало шест милиона година да ударни талас и отпад стигну до нашег сунчевог система.

Да ли је Бетелгезов прелазак у супернову баш толико посебан?

Супернова у нашој галаксији, Млечном путу, редак је догађај и последња је посматрана 1604. године - десила се 13.000 светлосних година од нас, на раздаљини 20 пута даљој него што је Бетелгез.

Постала је позната као Кеплерова Супернова након што ју је документовао немачки астроном Јоханес Кеплер.

Најскорији догађај који је могао да се види голим оком био је 1987. године - примећен у суседној галаксији Великог Магелановог облака - на 168.000 светлосних година од нас.

Упркос огромној раздаљини, била је то најближа примећена супернова после Кеплерове.

„Бетелгез нам пружа прилику да посматрамо еволутивни процес умирања звезде и да боље разумемо Универзум", каже Емили Брундсен.

„Ако би сада експлодирала, била би то ноћна мора за све астрономе у смислу посла, јер бисмо сви морали да преиспитамо све што знамо о звездама."

„Али био би то и фасцинантан догађај."

Зашто је толико тешко одредити кад ће постати супернова?

Иако је „смрт звезда" документована и посматрана у неколико инстанци током наше историје, сам процес никад није био праћен изблиза.

Све до Бетелгеза.

Иако је 700 светлосних година до Бетелгеза огромна раздаљина, у астрономском смислу то ову звезду чини малтене комшијом Млечног пута.

Та близина чини је једном од ретких звезда мимо Сунца чија површина може детаљно да се посматра.

Стога, супернова Бетелгеза пружила би науци драгоцену прилику да проучи овај феномен „из непосредне близине".

Такође би приредила раскошну забаву за посматраче звезда.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]