Betelgez: Da li se jedna od najsjajnijih zvezda na nebu „sprema da eksplodira“ - naučnici se nadaju da je tako

Astronomi širom sveta, bilo iskusni profesionalci ili amateri, posmatraju nebo u nadi da će uhvatiti „priliku koja se desi jednom u životu".

Oni sumnjaju da će Betelgez, jedna od najsjajnijih zvezda koje mogu da se vide za Zemlje, možda postati supernova, i to mnogo skorije nego što se mislilo.

Prostim jezikom: ona će eksplodirati.

Iako astronomi već znaju da je Betelgezu suđeno da „prasne", nedavni razvoj događaja izazvao je pozornost mnogih.

Zašto astronomi misle da će Betelgez eksplodirati?

Beteglez je već klasifikovan kao „osuđena zvezda", čija je eksplozija samo pitanje vremena, umesto da se pitamo da li će se to uopšte desiti.

Ova zvezda stara je svega oko osam do deset miliona godina, u poređenju sa 4,5 milijardi godina našeg Sunca, ali ekstremno brzo troši svoje nuklearno gorivo.

To je crveni superdiv, zvezda pri kraju života, čija je veličina značajno narasla.

Betelgez je i masivna pulsirajuća zvezda, što znači da se širi i skuplja - ovaj „sused" ima prečnik - koji može da varira - od 550 do 920 puta veći od našeg Sunca.

„Ona je ono što nam je poznato kao kandidat za supernovu", objasnio je za BBC Danijel Braun, vanredni profesor astronomije na Univerzitetu Notingem Trent.

„Sadašnji model sugeriše da to može da se desi u svakom trenutku u astronomskim vremenskim okvirima."

„Ali to znači u roku od sledećih 100.000 godina", dodaje Braun.

Dakle, neće skorije postati supernova?

E, pa poslednjih nekoliko meseci astronomi su primetili da se Betelgezov sjaj značajno prigušio - istraživači sa Univerziteta u Vilanovi u SAD tvrdili su u decembru da je zvezda dostigla najprigušeniju tačku u 50 godina otkako se posmatra.

Naglašeno slabljenje njegovog sjaja dovelo je do spekulacije da će crveni div uskoro da „prasne".

Naučnici teoretišu da bi nagli pad sjaja mogao da znači da je zvezdi odzvonilo.

„Kako se ogromne zvezde približavaju kraju života, one doživljavaju ludački i nagli gubitak mase", napisala je na Tviteru Sarafina Nens, astronomkinja sa Univerziteta u Kaliforniji koja proučava Betelgez.

„U teoriji, sva ta ispuštena prašina može da obavije i zamrači zvezdu na samrti, što dovodi do toga da se njen sjaj priguši iz naše perspektive neposredno pre nego što postane supernova."

Međutim, naučnicima je vrlo dobro poznato i da je Betelgez varijabilna zvezda.

To je vrsta zvezde koja menja sjaj kad se gleda sa Zemlje, kako je Emili Brundsen, astrofizičarka sa Univerziteta u Jorku, izjavila za BBC.

„Ne postoji ništa na Betelgezu što ukazuje na njegovu skoru eksploziju. Uprkos tome, nikad nismo imali priliku da izbliza posmatramo proces koji dovodi do supernove, tako da uvek postoji mogućnost da se eksplozija desi iznenada", dodala je Brundsen.

Šta će se desiti tokom same eksplozije?

Supernova je snažna i sjajna eksplozija koja otpušta ogromnu količinu energije.

Neće proći neprimećeno, naročito ne toliko „blizu" Zemlje.

„Za nekoliko dana, Betelgez će postati svetao poput punog Meseca", rekao je Braun.

„Videće se čak i tokom dana."

Taj efekat mogao bi da potraje mesecima.

Čekaj malo… jesmo li mi u opasnosti?

Supernove su destruktivne u nepojmljivim razmerama.

Kad bi naše Sunce eksplodiralo, na primer, astronomi kažu da bi bio uništen čitav naš sunčev sistem.

Prethodne eksplozije zvezda bile su povezane sa povećanjem temperature na Zemlji, a imaju potencijal da oštete naš ozonski omotač i ostave ga izloženijeg štetnoj sunčevoj i kosmičkoj radijaciji.

Dobra vest je da je Sunce suviše malo da bi eksplodiralo kao Betelgez - mada se predviđa da će narasti i progutati Merkur, Veneru i Zemlju za par milijardi godina.

Najključnije od svega, Betelgez se nalazi na onome što nauka smatra bezbednom udaljenošću od Zemlje.

„Bilo šta na manje od 50 svetlosnih godina moglo bi da predstavlja problem", objasnio je Danijel Braun.

„To nije slučaj sa Betelgezom."

Ova zvezda nalazi se u sazvežđu Orion, skoro 700 svetlosnih godina od Zemlje.

Takođe, jedna studija iz 2016. godine objavljena u Astrofizičkom časopisu procenila je da bi trebalo šest miliona godina da udarni talas i otpad stignu do našeg sunčevog sistema.

Da li je Betelgezov prelazak u supernovu baš toliko poseban?

Supernova u našoj galaksiji, Mlečnom putu, redak je događaj i poslednja je posmatrana 1604. godine - desila se 13.000 svetlosnih godina od nas, na razdaljini 20 puta daljoj nego što je Betelgez.

Postala je poznata kao Keplerova Supernova nakon što ju je dokumentovao nemački astronom Johanes Kepler.

Najskoriji događaj koji je mogao da se vidi golim okom bio je 1987. godine - primećen u susednoj galaksiji Velikog Magelanovog oblaka - na 168.000 svetlosnih godina od nas.

Uprkos ogromnoj razdaljini, bila je to najbliža primećena supernova posle Keplerove.

„Betelgez nam pruža priliku da posmatramo evolutivni proces umiranja zvezde i da bolje razumemo Univerzum", kaže Emili Brundsen.

„Ako bi sada eksplodirala, bila bi to noćna mora za sve astronome u smislu posla, jer bismo svi morali da preispitamo sve što znamo o zvezdama."

„Ali bio bi to i fascinantan događaj."

Zašto je toliko teško odrediti kad će postati supernova?

Iako je „smrt zvezda" dokumentovana i posmatrana u nekoliko instanci tokom naše istorije, sam proces nikad nije bio praćen izbliza.

Sve do Betelgeza.

Iako je 700 svetlosnih godina do Betelgeza ogromna razdaljina, u astronomskom smislu to ovu zvezdu čini maltene komšijom Mlečnog puta.

Ta blizina čini je jednom od retkih zvezda mimo Sunca čija površina može detaljno da se posmatra.

Stoga, supernova Betelgeza pružila bi nauci dragocenu priliku da prouči ovaj fenomen „iz neposredne blizine".

Takođe bi priredila raskošnu zabavu za posmatrače zvezda.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]