Киша метеора: Шта је и како настаје

Вероватно вам је познато „правило" да када угледате звезду падалицу треба да замислите жељу.

Зато за вечерас припремите списак жеља, пошто ћете моћи да видите много више од једне звезде падалице.

У ноћи између 12. и 13. августа чека нас метеорски пљусак.

Весна Славковић, сарадница Народне опсерваторије у Београду, каже за ББЦ на српском да је метеорски пљусак ипак јак израз за оно што ће се видети у ноћи између понедељка и уторка.

Разлог за то је и пун Месец, пошто метеори траже тамну позадину.

„Када је пљусак - то изгледа као прскалица на небу. Ово неће бити тако, али је активност вредна посматрања.

„Нећемо можда видети свих сто метеора на сат, али вероватно ћемо видети један у минут, што је врло добра и богата активност."

А шта је метеорски пљусак и како настаје?

На путу око Сунца комете и астероиди се осипају и остављау трагове, који настављају да се крећу око Сунца.

То су такозвани метеорски потоци.

Када Земља пролази кроз те потоке, настају метеорски пљускови и обично се називају по звезди или сазвежђу близу места на којем се метеори појављују на небу.

Земља сваке године пролази кроз трагове неколико комета, када се са тла могу видети метеорске кише.

Осим током такозваних метеорских киша или пљускова, појединачни метеори могу се видети сваке ноћи и то неколико на сат.

Ти појединачни метеори познати су као звезде падалице.

Персеиде и остали пљускови

За разлику од појединачних звезда падалица, током метеорске кише, привидно већи број метеора долази из једне тачке.

Ових дана видљиви су персеиди. Метеорски ројеви персеида делови су комете Swift-Tuttlе, која се окреће око Сунца на сваке 133 године.

Последњи пут та комета је прошла 1992. године и тада „посејала" нове честице, што је довело до редовних годишњих метеорских „пљускова".

„Тада је за сат времена пролазило и неколико стотина метеора.

„Од тада њихова активност опада, пошто Земља пролази кроз ређи део метеорског потока. Ипак, персеиди су и даље добро расположени да украсе августовске ноћи активношћу од око сто метеора на час у идеалним условима", каже Славковић.

Персеиди су најпознатији метеорски пљусак. Видљиви су сваке године током јула и августа, а максимум достижу 12. августа, када може да буде видљиво и више од једног метеора у минути.

То значи да ће за сат времена у ноћи између 12. и 13. августа моћи да се види од 60 до 80 метеора, у идеалним условима.

Хронолошки, по времену максимума, велики ројеви су:

Квадрантиди - појављују се у јануару сваке године и важе за један од најбољих редовних метеорских пљускова. За разлику од већине, чији максимум траје два дана, максимум квадрантида траје само неколико сати. За то време, у савршеним околностима, могуће је видети између 60 и 200 метеора по сату.

Лириди - видљиви су крајем априла и међу најстаријим су метеорским пљусковима - пошто се појављују већ око 2700 година. Посматрали су их Кинези још давне 687. године пре нове ере. У току једног сата може се видети између 10 и 20 лирида, али је било и неколико „јачих" пљускова, током којих је било видљиво и до сто метеора.

Ета-Аквариди - ако сте велики срећници и нађете се на правом месту почетком маја можете да замислите и 30 жеља уз ове метеорите у току једног сата.

Делта-Аквариди - активни су од средине јула до краја августа. Међутим, за разлику од персеида, који су активни у исто време, врло је тешко видети их. Уколико има месечине, не могу се уопште видети.

У исто време се појављују и поменути персеиди.

Ориониди - „падају" средином октобра и убрајају се у најлепше метеорске пљускове. Видљиво је око 15 метеора на сат.

Леониди - максимум достижу средином новембра и видљиво је око 15 метеора по сату. Важе за једне од најбржих метеора на свету.

Геминиди - последњи у години, максимум достижу средином децембра и за сат времена видљиво их је и до 120. Брзи су и светли, а често жуте боје.

Персеиди ће у ноћи између понедељка и уторка бити врло брзи, остављаће тракаст, дуг и широк траг.

„Максимум ће достићи у 13. августа у зору, пред излазак Сунца."

Због пуног Месеца биће мање видљиви.

„Чула сам како неко каже - пун Месец и пљусак метеора - како ће то бити лепо. Па, то се мало потире у нашем случају.

„Колико год да волимо Месец, у случају посматрања метеора он није баш срећна околност", каже Славковић.

Одакле је најбоље посматрати метеорску кишу?

У понедељак ће посматрање ометати месечина, а за најбољи поглед је најбоље отићи ван града и спремити се за неколико сати гледања у небо.

Људском оку је потребно око 30 минута да се привикне на таму, тако да што дуже будете чекали, више ћете видети.

„Светла града су још један од фактора који омета посматрање.

„Добро је мало се изместити из најјачих светала. Понесите врећу жеља у неки парк или на Калемегдан", предлог је Весне Славковић.

Ипак, пазите шта желите, можда се и оствари.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]