Америка детектовала велику експлозију метеора

Велика ватрена лопта експлодирала је у Земљиној атмосфери у децембру, наводи НАСА.

У питању је друга по величини експлозија у последњих 30 година, а највећа откако је ватрена лопта уочена изнад Чељабинска у Русији пре шест година.

Метеор је махом прошао незапажено, јер је експлодирао изнад Беринговог мора.

Свемирски пројектил је експлодирао десет пута већом јачином од атомске бомбе која је погодила Хирошиму.

Линдли Џонсон, официр за планетарну заштиту, изјавио је за ББЦ да се овакве ватрене лопте очекују два или три пута на сваких сто година.

Астероид је 18. децембра, око поднева по локалном времену, пролетео кроз атмосферу брзином од 32 километара у секунди, при паду под углом од седам степени.

Пречника неколико метара, метеор је експлодирао 25.6 километара изнад Земљине површине, ослобађајући енергију од 173 килотона.

„То је чинило 40 одсто енергије ослобођене у Чељабинску, али све се догодило изнад Беринговог мора, па није имало исти ефекат ни покривеност у вестима", рекла је Кели Фест, менаџерка програма за посматрање објеката у близини Земље.

„То је још једна линија наше одбране, велике количине воде на планети."

Тежак задатак

Војни сателити су забележили експлозију прошле године. Америчке ваздухопловне снаге су обавестиле НАСА о експлозији.

Доктор Џонсон је изјавио да је ватрена лопта прошла недалеко од руте комерцијалних летова између Северне Америке и Азије.

Истраживачи проверавају међу авио компанијама, како би утврдили да активност случајно није забележена.

Конгрес је 2005. године затражио од америчке свемирске агенције да до 2020. открије 90 одсто астероида пречника 140 метара који се налазе у близини Земље.

Објекти ове величине се називају „проблемима без пасоша", јер могу да нанесу штету читавим регијама уколико дођу у контакт са Земљом. Али научници процењују да ће им бити потребно још 30 година да испуне овај захтев Конгреса.

Оног тренутка када је објекат откривен, НАСА има задатак да израчуна где би потенцијални ударац могао да се догоди, на основу прецизног проучавања орбите.

Побољшан надзор

Али последња експлозија изнад Беринговог мора је доказ да метеори могу да се обруше без упозорења, што говори о неопходности побољшаног надзора.

Нова технологија се неће ослањати само на телескопе са тла, већ и на опсерваторије које се налазе у свемиру.

Циљ мисије је да се лансира телескоп НеоКам, који би могао да открива и категорише потенцијално опасне астероиде пречника већих од 140 метара.

Докторка Ејми Мајнзер, главна научница на пројекту НеоКам каже да је „идеја да се што више приближимо циљу проналажање 90 одсто астероида у Земљиној близини."

Рекла је да уколико када ова мисија не би била покренута, било би потребно „више деценија да откријемо све астероиде користећи се истраживањима са Земље".

„Али ако имате инфрацрвени телескоп, то иде много брже", додала је.