Свемирска истраживања: Успешан судар Насине летелице и астериода

Летелица ДАРТ америчке свемирске агенције (НАСА) ударила је у астероид и том приликом је уништена.

Судар је намерно изазван како би тестирали могу ли ове огромне свемирске стене, које потенцијално угрожавају Земљу, да буду скренуте са пута.

Камера на летелици је слала слику у секунди, све до тренутка удара у објекат ширине 160 метара назван Диморфос.

Пошто је сонда уништена, прекинуто је и емитовање.

„Први пут у историји послали смо свемирску летелицу и сударили је са астероидом удаљеним седам милиона километара од Земље.

„Човечанство је ушло у нова доба, у доба када потенцијално имамо могућност да се заштитимо од опасности какву представљају астероиди. Чудесно", рекла је Лори Глејз директорка одсека за планетарне науке у свемирској агенцији,

Погледајте видео:

Контролори из Лабораторије за примењену физику Универзитета Џонс Хопкинс, поскакали су од радости када је Диморфос испунио видно поље на Дартовој камери непосредно пре него што се угасила.

Први прорачуни показују да је место удара било само 17 метара од центра Диморфоса.

Неколико недеља је потребно да прође пре него што научници мисије коју води НАСА, сигурно буду знали да ли је њихов експеримент успео.

Докторка Елена Адамс, инжењер система мисије из Лабораторије, изјавила је да сада „Земљани могу мирно да спавају" с обзиром да постоји решење за планетарну одбрану.

Истраживачи ће утврдити успех мисије проучавањем промене у орбити Диморфоса око другог астероида - Дидимоса.

Телескопи на Земљи извршиће прецизна мерења овог бинарног система.

Пре судара, Диморфосу је требало отприлике 11 сати и 55 минута да обиђе његовог суседа широког 780 метара.

После удара, тај пут би требало да траје неколико минута краће.

Свакако, према доказима са слика које су стизале са удаљености од 11 милиона километара од Земље, деловало је да све иде по плану.

Летелица ДАРТ, која се кретала релативном брзином од 22.000 километара на сат, морала је прво да раздвоји мањи астероид од већег.

Софтвер за навигацију је затим прилагодио завршну путању испаливши потисницу не би ли осигурао фронтални судар.

Научници су били фасцинирани оним што су накратко видели - различите облике два астероида.

Дидимос је, очекивано, имао облик дијаманта.

На његовој површини било је камених громада, али и глатких површина.

Докторка Керолин Ернст, научница за инструменте на Дартовом систему камера, била је изузетно узбуђена што је видела Диморфоса.

„Изгледа дивно, то је овај мали месец, тако је сладак", рекла је.

„Умногоме личи на неке друге мале астероиде које смо виђали и који су такође прекривени огромним камењем. Претпостављамо да је то гомила шута, слабо консолидована."

Дарт је акроним од Double Asteroid Redirection Test (Проба двоструког преусмеравања астероида).

Направљен је да ради „тачно онако како пише", рекао је за ББЦ вођа мисије доктор Енди Ривкин.

„Ова 'техника кинетичког ударца', могла би да буде од користи и за астероид са којим бисмо се сусрели у неком тренутку у будућности.

„Идеја је врло једноставна: забијете свемирску летелицу у објекат који вас брине, и користите масу и брзину летелице да мало промените орбиту тог објекта, довољно да промаши Земљу уместо да удари у њу."

Диморфос и Дидимос су пажљиво бирани.

Ни једни ни други нису могли да се укрсте са Земљом пре демонстрације, а мала промена у њиховом орбиталном односу неће повећати ризик.

Али тамо има астероида које би потенцијално могли да представљају опасност за нас.

Иако су истраживања идентификовала више од 95 одсто огромних астероида који би могли да изазову глобално изумирање ако се сударе са Земљом (неће - њихове путање су израчунате и неће се приближавати нашој планети), и даље остаје много неоткривених мањих објеката који би могли да направе хаос, макар на регионалном нивоу.

Објекат Диморфосових размера би направио кратер пречника и до километар и дубине неколико стотина метара.

Штета у близини удара била би велика.

Отуда жеља да се провери да ли се астероид може натерати да иде за нијансу спорије или брже.

Промена брзине не мора бити велика, посебно ако се на томе поради годинама пре очекиваног укрштања са Земљом.

„Аналогија је - ако носите сат и оштетите га, па он почиње да ради мало брже.

„Можда нећете приметити грешку дан или два, али после неколико недеља почећете да уочавате да сат више не показује тачно време - већ жури", изјавила је докторка Ненси Шабот, научница из Дарт мисије, из Лабораторије за примењену физику Универзитета Џонс Хопкинс.

Снимак са Дартове камере нагло је прекинут при удару, али би требало да добијемо додатне слике са друге свемирске летелице.

Мали италијански сателит ишао је три минута иза главне сонде, одвојивши се на безбедној удаљености од 50 километара.

Подаци ЛисијаКјуба биће послати назад на Земљу у наредних неколико дана.

У наредне четири године, Европска свемирска агенција послаће три свемирске летелице, у склопу мисије Хера, ка Дидимосу и Диморфосу за израду накнадних студија.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]