Украјина и Русија: Зашто се руска инвазија одвија „спорије од очекиваног"

Историја је показала да је лакше започети него окончати рат.

Свакако је то случај са инвазијом савезника, предвођених Америком, на Авганистан 2001. и Ирак 2003. године.

А можда би са истим исходом могао да се суочи руски председник Владимир Путин у Украјини.

Стари је аксиом да војни планови никада не преживе први сусрет са непријатељем - то се свакако показало тачним на примеру руских трупа у Украјини.

Почетни руски напад „није био упечатљив" и „спорији је него што се очекивало", оцењује Ед Арнолд, стручњак за европску безбедност у аналитичком Краљевском институту за оружане снаге (РУСИ).

Он указује на неколико разлога.

Војна доктрина инвазије је, каже, обично заснована на „употреби надмоћне силе".

Иако је Русија распоредила између 150.000 и 190.000 војника на граници, до сада их није све ангажовала.

Можда је разлог што ће јој бити потребни за касније фазе инвазије - уобичајено је да војске чувају резервне снаге када прилагођавају планове.

Према процени западних званичника, у иницијални напад послата је приближно половина окупљених трупа.

Ту инвазију додатно су закомпликовали напади из различитих праваца.

Русија такође није употребила артиљерију и извела нападе из ваздуха онолико интензивно као што се очекивало.

„Кључно је што су се суочили са веома чврстим отпором Украјине, а мислим да то нису очекивали", сматра Арнолд.

Због тога, он сматра да ће се руски војни командант брзо прилагодити таквим препрекама.

Ипак, и даље се чини да ће Руси „врло брзо обезбедити војне циљеве", оцењује генерал сер Ричард Баронс, бивши виши командант у британској војсци.

Очигледно је да је почетни циљ руске офанзиве да „сломи отпор украјинске војске, свгрне владу у Кијеву и анектира део Украјине како би га припојила Русији", сматра генерал.

Русија је, чини се, већ напредовала у остваривању неких од тих циљева.

Напредовала је са југа, а руске снаге су сада створиле копнену везу са Украјином преко Крима, који су анектирали 2014. године.

Ед Арнолд оцењује да је ово „скроман циљ".

Али, из те позиције могу да опколе украјинске снаге које се бране исток земље.

Неки од најискуснијих украјинских војника су на линији фронта, где се већ осам година боре против сепаратиста које подржава Москва.

Досад се чини да храбро одолевају покушајима руских снага из отцепљених територија Доњецка и Луганска да пробију њихове линије.

Али биће им теже да одбијају нападе ако их окруже руске снаге.

Чињеница је да је значај део украјинских оружаних снага већ послат у борбу и биће тешко преместити их на други положај.

Такође, Русија је све више напредује и ка самом Кијеву.

Заузимање престонице је други главни циљ, не само зато што је у Кијеву седиште владе и отпора инвазији.

Путин жели да уклони демократски изабрану власт коју предводи Владимир Зеленски и замени његовим, послушнијим режимом.

„Ништа мање од заузимања Кијева неће задовољити циљеве Русије", каже Ед Арнолд.

Сада се поставља питање - колико ће то бити лако постићи?

На терену се чини да руске трупе покушавају да опколе град, али ће вероватно наилазити на све жешћи отпор како буду залазили дубље у Кијев.

Рат у урбаним срединама често доноси предност онима који се бране.

Нападачима ће бити теже да маневришу из улице у улицу, где зграде постају базе за оне који бране град.

И цивили могу постати део снага отпора и потенцијалне мете.

Борба у урбаним срединама је најтежи и најкрвавији облик ратовања за нападаче и захтева бројнију војску.

Река Дњепар представља природну границу између истока и запада Украјине.

Ед Арнолд је описује као могућу „границу искоришћавања" за руске снаге.

Ако успеју да заузму Кијев и остатак земље, онда неће бити много користи да наставе продор на запад, сматра он.

Путин се можда нада да ће се отпор распасти ако његова војска порази украјинску и освоји Кијев.

Али иако је 190.00 војника можда довољно да се изврши инвазија, војни стручњаци нису сигурни да ли је тај број довољан да се окупира друга по површини земља Европе.

„Ако Путин намерава да окупира целу Украјину са око 150.000 војника, то би можда могло да успе само у случају да се становништво слаже са тим", тврди генерал Баронс, бивши заповедник британских снага у Ираку.

Док део украјинских становника на истоку прихвата Русе, било која власт коју би Москва поставила тешко да би могла да управља земљом уз сагласност свих 40 милиона грађана.

Баронс сматра да, иако Москва има довољно војне моћи на лицу места да на крају порази украјинску војску, али би те јединице замениле „врло отпорне побуне".

Путинова очекивања да може да контролише целу земљу могла би да се покажу као „ велика грешка у прорачуну".

Британско министарство одбране: руска офанзива је успорила

Британско Министарство одбране саопштило је 26. фебруара, трећег дана рата, да је напредовање руских трупа привремено успорено, вероватно као резултат „озбиљних логистичких проблема и снажног отпора Украјинаца".

„Руске снаге се крећу кроз велике градове, остављајући јединице е да их опколе и изолују", твитовало је министарство.

„У сукобима током ноћи између петка и суботе у Кијеву вероватно је учествовао ограничен број људи из унапред распоређених руских диверзантских група".

Главни циљ руске војске остаје Кијев, додало је министарство.

Американци: Руски генерали су све више нервозни

Руски команданти постају све више фрустрирани спорим напредовањем кроз Украјину и почињу да се суочавају са логистичким проблемима, каже високи званичник америчке одбране.

Чини се да руске трупе нису снабдеене довољним количинама горива, а команданти су зато приморани да прилагоде планове, рекао је званичник новинској агенцији Ројтерс.

У суботу су се појавили видео снимци на друштвеним мрежама на којима се види како руски тенкови застају у деловима Украјине.

Погледајте један од снимака за који је ББЦ утврдио да је пут у близини Сумија у источној Украјини.

На снимку се чује човек како наводно заглављеним војницима нуди „шлеповање назад у Русију".

Погледајте видео: Историјат сложених односа Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]