Русија и Украјина: Да ли би Путин активирао нуклеарно оружје

Дозволите ми да почнем. Толико пута сам помислио: „Путин не би то никад урадио". А онда то уради.

„Никада не би анектирао Крим?" Али јесте.

„Никада не би започео рат у Донбасу." Али јесте.

„Никада не би наредио инвазију на Украјину." Али јесте.

Закључио сам да фраза „никад не би урадио" не може да се примени на Владимира Путина.

А то доводи и до непријатног питања:

„Никада не би активирао нуклеарно оружје. Зар не?"

Ово није теоретско питање.

Руски лидер је управо ставио нуклеарне снаге земље у „специјалну" приправност, због „агресивних изјава" лидера НАТО-а о Украјини.

Слушајте пажљиво шта председник Путин говори.

Прошлог четвртка када је на телевизији најавио његову „специјалну војну операцију" (у преводу, инвазију на Украјину) упутио је и језиво упозорење.

„Онима који размишљају о мешању у ово - ако то учините, суочићете се са већим последицама од свих са којима сте се суочили у историји".

„Путинове речи звуче као директна претња нуклеарним ратом", верује Дмитри Муратов, добитник Нобелове награде за мир и уредник новина Новаја Газета.

„У том обраћању, Путин се није понашао као господар Кремља, већ као господар планете; на исти начин на који власник аутомобила врти привезак за кључеве око прста, Путин врти тастер за нуклеарно оружје."

„Неколико пута је рекао: Ако нема Русије, зашто нам је планета потребна? Нико не обраћа пажњу. И то је претња да ће све бити уништено, ако се према Русији не поступа како он жели."

У документарцу из 2018, председник Путин каже да „ако неко одлучи да уништи Русију, он има законско право да одговори.

Да, биће то катастрофа за човечанство и за свет. Али ја сам држављанин Русије и њен председник. Да ли нам је потребан свет без Русије?"

Вратимо се на 2022.

Путин је покренуо велики рат против Украјине, али украјинске оружане снаге пружају јак отпор; западне земље су се - на изненађење Кремља - ујединиле и увеле економске санкције Москви.

У Путинов систем почело је да се сумња.

„Путин је у тешкој ситуацији", верује Павел Фелгенхауер, војни аналитичар.

„Нема много отворених опција, јер када Запад замрзне средства руске централне банке и руски финансијски систем имплодира, Путинов систем ће престати да функционише.

„Једна опција за њега је да заустави испоруку гаса Европи, надајућу се да ће се због тога Европљани предомислити.

„Друга опција је да активира нуклеарно оружје негде изнад Северног мора, између Британије и Данске".

Уколико Владимир Путин одабере ову другу опцију, да ли неко из његовог окружења може га натера да се предомисли? Или да га од тога одврати?

„Политичка елита Русије никада није са народом", каже Дмитриј Муратов.

Додаје да је елита увек на страни владара.

А у Русији Владимира Путина, владар је свемоћан.

„Нико није спреман да се супростави Путину", каже Павел Фелгенхауер, додавши да је ситуација опасна.

Рат у Украјини је рат Владимира Путина.

Ако лидер Кремља оствари војне циљеве, будућност Украјине као независне државе је под знаком питања.

Ако не успе и буде много жртава, страхује се да би Кремљ могао да предузме очајничке мере.

Поготово ако више не буде важило „он то никад не би урадио".

Нуклеарна претња је управо оно чега се НАТО плашио

Анализа Френка Гарднера, ББЦ дописника за безбедност

Руски председник Владимир Путин је издао наређење да министар одбране и шеф генералштаба ставе нуклеарне снаге за одвраћање у „специјални режим борбене готовости".

На састанку шефова одбране у Кремљу, он је рекао да је Запад предузео непријатељске потезе према Русији.

Међу њих спадају, додао је, илегалне економске санкције поводом руске инвазије на Украјину.

Руска најава да ће њихове нуклеарне снаге за одвраћање бити стављене у „стање посебне приправности" истовремено је знак беса председника Путина због санкција Запада и сталне параноје да НАТО угрожава земља на чијем челу се налази.

Његов потез сасвим је сигурно привукао пажњу Запада.

Ова врста ескалације управо је оно чега су се војни стратези НАТО-а највише плашили и зашто је савез упорно понављао да неће слати трупе у Украјину да помогну у одбијању руских освајача.

Али руска офанзива није баш ишла по плану. Четвртог дана ниједан велики град у Украјини није се налазио у руским рукама, а изгледа и да су Руси претрпели крупне губитке.

Ово је сигурно изазвало велико незадовољство и нестрпљење у Москви.

И тешко је замислити да ће предложени мировни преговори на белоруској граници довести до споразума који је прихватљив и за Москву и за Кијев.

Путин жели да се Украјина у потпуности врати под руску контролу, влада Зеленског жели да она остане независна. Изузев поделе територије, то не оставља много простора за компромисе.

И зато, после ове нуклеарне претње Западу, врло је вероватно да ћемо наредних дана видети појачавање руске офанзиве на Украјину, са још мање увиђавности према цивилним жртвама од оне исказане до сада.

Погледајте и видео шта је позадина сукоба ове две земље

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]