Како се Балкан сећа Дејвида Боувија, маштовитог рокенрол бунтовника

Стотине и стотине шарених кишних кабаница испуњавало је отворени стадион у Загребу.

Тог 5. септембра 1990. присутни су, упркос киши и јаком ветру, нестрпљиво цупкали, ишчекујући концерт музичара који је померао границе уметности - Дејвида Боувија.

Неколико дана раније, у главном граду Хрватске је наступило још једно велико име рок сцене - Тина Тарнер, а само неколико месеци касније границе бивше Југославије нестаће са светских мапа.

Пре него што ће се Боуви 'спустити' на позорницу у црним панталонама и белој кошуљи и пригрлити микрофон, киша је готово у потпуности стала.

Добовање капи заменили су рифови гитаре и мелодија нумере Спаце Оддитy о Мајору Тому који седи „у лименој конзерви далеко изнад света" у Контролној станици и описује живот у свемиру.

Као на траци, без много разговора између песама, Боуви је попут времеплова, враћао публику на саме почетке дискографије, присећа се Загрепчанин Даниел Рожић, тада 21-годишњак.

„Ни његови највећи обожаватељи не би могли сложити бољу плејлисту песама које су одзвањале са стадиона Максимир, а једино остаје жал што је прекратко трајало", каже он за ББЦ на српском.

Дејвид Боуви наступао је у Загребу и 1997. године, што је био и последњи пут да овај својеврсни музички камелеон наступа на Балкану.

Током готово полувековне каријере поигравао се жанровима, пригрливши рок, фанк, поп, индустријал и авангардне инструментале, а сваку етапу његовог рада пратио је и нови специфичан имиџ.

„Његови нови албуми су били подједнако добри као они са почетка каријере - направио је нешто немерљиво.

„Талентован и способан човек који је волео да ризикује, био је подједнако добар у свакој фази каријере, а било их је подоста", каже Хрвоје Хорват, музички критичар за ББЦ на српском.

Овај несвакидашњи уметник имао је неколико алтер ега: од црвенокосог Зигија Стардаста, Аладина Сејна са муњом преко лица, Мајора Тома, до слепог човека у оделу из фазе албума Хеатхерн (2002).

Часопис Ролинг Стоунс је албум Тхе Рисе анд Фалл Оф Зиггy Стардуст анд тхе Спидерс фром Марс о ванземаљцу који долази на Земљу, постаје мегазвезда, да би га на крају убили обожаваоци, ставио на 35. место од 500 најбољих свих времена.

Боуви је објавио 26 албума, а последњи, Блацкстар, симболично је изашао на његов 69. рођендан - 8. јануара, а два дана касније је преминуо 10. јануара 2016.

'Попут паукове мреже'

Турнеја, која је 1990. први пут довела Дејвида Боувија на простор бивше Југославије названа је Соунд + Висион.

Концерт су непрестано најављивали на тада врло популарном Радију 101, а атмосфера уочи доласка „једне од највећих музичких икона" је толико кључала да је њен топлотни талас запљуснуо и Даниела Ружића.

Неколико месеци раније вратио се у родни Загреб из Србије са једногодишњег војног рока, где је са вршњацима из целе државе у слободно време слушао музику, између осталог, на вокменима.

Међу касетама које су се вртеле у малој касарни у Пироту, на истоку Србије, било је и Боувијевих.

„Знао сам тек неколико хитова, послушао сам једну компилацију и пожело да га 'упознам' лично", прича Ружић.

Нестрпљивост публике да коначно види извођача, којег су замишљали на основу слушања специјализованих радијских емисија, тог позног летњег дана се примећивала на сваком кораку, присећа се 36 година касније.

„Док рефлектори шарају по пратећем бенду (...) из таме излази, попут паука мреже, Боуви.

„Вретенаст, у прозрачном имиџу барокне рок-звезде типа лорда Бајрона, подсећа с плавом косом и кошчатим лицем, те рудиментарним покретима пантомиме уз лагане готово слоумоушн кретње прилази микрофону и поздравља на нашем језику већ дупке испуњени стадион", записао је Гордан Бобинац, а сачувао Југопапир.

„Не знам ко све од мојих пријатеља и познаника није био на том незаборавном догађају.

„Верујем да су га неки и дочекали попут Елвиса Прислија са којим Боуви дели датум рођења, а ком се и сам дивио у адолесцентским данима", препричава Ружић.

Негде на трави, неколико метара даље од њега била је, испоставиће се касније, његова будућа супруга.

„Концерт у Загребу показао је ко је Боуви, шта је до тада направио и зашто га обожавају милиони широм света.

„Он је у тих сат и по оставио и више него запажен утисак и на оне који до тада нису куповали његове плоче", каже овај Загрепчанин.

Међу 50.000 људи колико је било на загребачком стадиону био је и Хрвоје Хорват, тада 25-годишњак, већ опчињен музиком овог британског певача и кантаутора.

„Он је већ имао екстравагантне турнеје и пунио је стадионе - увео је скупу сценографију, драматургију, много технолошких иновација"

„Оно што су Битлси били 1960-их, Боуви је био десет година касније у арт рок фази, да би већ у наредној декади израстао у једну од највећих поп звезди", присећа се Хорват који је једног од омиљених музичара уживо слушао седам пута.

'Осећај због којег срце и даље заигра'

Боуви се поново вратио у Загреб 1. јула 1997. године, наступајући у омањем готово полупразном Дому спортова.

Штошта се променило од његовог првог слетања на балканско тло - завршио се крвави рат и Хрватска је увелико била самостална држава.

Боуви је годину дана раније примљен у Кућу славних рокенрола и можда више није имао црвену косу, исцртану муњу преко лица, али је остао незаустављив бунтовник на бини, појавивши се босоног.

Те летње вечери 22-годишња Лидија Менгес је стискајући плаву улазницу знатижељно ишчекивала да заигра уз нумере попут Ребел, Ребел, Хероес, Асхес то Асхес, Цхина гирл, Абсолуте бегиннерс, Yоунг Америцанс, Стармен, Фаме, Лет'с данце....

„Када се указао на бини с осмехом који није скидао до краја наступа, заразио нас је позитивном енергијом која се задржала месецима", присећа се за ББЦ на српском.

За загревање и добру атмосферу потрудио се Дино Дворник који је наступио као предгрупа, а онда се сценографија потпуно променила.

На позорницу су се „докотрљале“ очи – плаво и црвено око, попут Боувијевих.

„После прве песме били смо увучени у свемир Мајора Тома, али и харизматичне басисткиње Гејл Ен Дорси (редовно је наступала у бенду од 1995. до последње турнеје 2004.) која је, уз Боувија, доминирала бином", препричава Лидија.

Многи детаљи су јој у међувремену избледели, али је опстао осећај због којег јој и данас срце заигра.

„Због њега ће овај музички камелеон заувек бити део мог универзума", додаје.

Ништа мање не бледе и фотографије направљене аналогним фотоапаратом које и после готово три деценије чува.

'Рођен да глуми'

Дејвид Боуви је рођен као Дејвид Роберт Џоунс, 8. јануара 1947. у послератној Великој Британији.

Током 1960-их је био фронтмен разних бендова, а када је одлучио да крене самосталним путем, променио је презиме у Боуви, да га не би мешали са музичким имењаком из групе Тхе Монкеес.

Прави почетак његове каријере представља излазак сингла Спаце Оддитy који је те 1969. био међу првих десет на британској музичкој листи.

Симболично, песма о Тому који живи у свемиру, објављена је неколико дана пре него што је човек први пут слетео на Месец.

А Боуви је поред бине подједнако успешно освајао и филмске сетове.

Са лакоћом је играо ванземаљца Томаса Њутна у остварењу Човек који је пао на ЗемљуНиколаса Рога из 1976, адеценијама касније и научника Николу Теслу, српског порекла, у трилеру Кристофера Нолана Престиж.

„Био је успешан глумац, а није било школован.

„Просто је пленио харизмом коју је преносио и на филмске улоге и редитељи су очигледно то препознавали", каже музички критичар Хорват.

У филму Глад Тонија Скота (1983)Боуви игра стилизованог вампира, а непосредно пре те улоге, објавио је албум Лет'с Данце.

Хорват је тај филм први пут гледао у Београду док је служио војни рок.

Боуви у београдској Кинотеци

Боуви никада није свирао у Београду, иако је у Србији имао бројне обожаваоце.

Изложба истакнутог фотографа Бранислава Брајана Рашића који деценијама живи у Лондону Белграде то Боwие одржана је у београдској Кинотеци, неколико месеци после смрти музичара.

Рашић га је први пут фотографисао 1983. у Лондону и од тада је из првих редова бележио његове трансформације на сцени и хватао незаборавне покрете.

У међувремену су постали блиски, због чега се „осећа привилегованим и често уме да каже да су се заједно смејали".

„Имао је ту ауру, нешто величанствено - присуствовао сам сценама када би се људи заледили чим би ушао у просторију.

„Где год да је наступао Боуви је остављао траг, а такав је био и концерт у Загребу 1990. - бриљантан", присећа се Рашић за ББЦ на српском.

И тада је успео да направи три фотографије малом камером.

„Како време пролази, а ја све више читам, слушам и гледам документарце о њему, као да је све јасније колики је његов значај у музици.

„Употпуњује се слика тог величанственог човека који је унео толико промена и у много чему био први, посебно кроз све те ликове које кроз себе преносио", каже овај истакнути фотограф.

Погледајте видео о Тини Тарнер

'Више од човека'

„Имам одвратну потребу да будем нешто више од човека", изјавио је Боуви једном приликом.

И био је - испред времена, другачији, дивљи, неспутан, недодирљив, оригиналан, прва рок звезда која је признала да је бисексуална.

Два пута се женио, а последњих година живео је у Њујорку.

Брајан Рашић је Боувија последњи пут видео 2006. у Лондону.

Музичар се у међувремену разболео, што многи нису знали, али је наставио да ради, како каже Рашић „до последњег даха".

„Његови концерти нису били само харизматични, до вас је са бине поред музике стизала невиђена енергија, а у његовом наступу се уочавао понос.

„Носио је предивна одела и сећам се да сам колеги рекао: 'Па ово је Френк Синатра наше генерације'. Био је човек који је пао на земљу, али је био један од нас и можда ови описи помпезно звуче, али заправо нису", каже Рашић.

„Не знам где идем одавде, али обећавам да неће бити досадно", изговорио је прослављајући 50. рођендан.

„Био је човек који нам је обележио младост и старост и немогуће је наћи другог Дејвида Боувија", закључује Хрвоје Хорват.

„Бенг, Бенг, Посегни за небом" (Банг Банг, Реацх фор тхе скy)" - где црна звезда (Блацкстар) и после десет година не престаје да светлуца.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]