Тамна страна бодибилдинга

Када је Марко Јанковић пре две деценије први пут отишао у теретану, о стероидима и суплементима готово да ништа није знао.

Био је „мршави тинејџер" који је са пријатељем стидљиво закорачио у салу за вежбање.

Допало му се.

Старији су их саветовали како да правилно вежбају и шта је потребно како би им се мишићи успешно опоравили.

У почетку је вежбао шест дана у недељи - пре или после посла.

Међутим, два месеца касније завршио је у болници због пада имунитета.

Тренинзима се вратио после неколико година, а кад год је могао, вежбао би код куће.

Тада му пријатељ доноси дијанабол, стероид - вештачку замену за мушки хормон тестостерон настао 1930-их.

„Рекли су ми да су га направили немачки научници како би кроз осам недеља од килавог младића створили супер војника, спремног за бојно поље.

„Ништа нисам знао о његовом дејству, узимао сам 15 милиграма дневно, а препорука је између 10 и 40", присећа се Јанковић за ББЦ.

Две недеље касније осетио је болове у стомаку и јетри.

„Мислио сам да ми је најприступачнији за набијање масе и комбиновао сам га са једном ампулом тестостерона од 250 милиграма на недељном нивоу.

„У мушком телу се дневно производи три до 12 милиграма тестостерона - замислите шта количина од 250 милиграма може да уради", каже 33-годишњи Јанковић.

Мушки полни хормон је углавном куповао у апотеци, јер се некада преписује у медицинске сврхе и издаје на рецепт, али је дијанабол проналазио само на „црном тржишту".

Последњих деценија 20. века све више се уочавају негативне последице стероида по здравље.

Тада се развијају супстанце које опонашају деловање стероида, а рекламирају се као њихова здрава замена, без нежељених последица.

Један од њих је супстанца рогобатног назива - селективни модулатори андрогених рецептора (САРМ).

Њу користе и мушкарци и жене који желе веће и снажније мишиће, иако су у већини земаља забрањени.

За сада нема ниједног истраживања које поткрепљује тврдње да су замене попут САРМ-а здраве, упозорава Томас О'Конор, доктор са вишегодишњим искуством у истраживању употребе ових лекова.

Ипак, доступни су за само неколико кликова у онлајн продавницама.

„Страшно је што се њихов квалитет не контролише.

„Они који их узимају мисле да нема последица јер добијају мишићну масу, осећају се добро, а заправо дугорочно уништавају јетру, срце и бубреге", каже за ББЦ на српском.

Од лабораторије до спорта

Хормон тестостерон је изолован 1930-их и врло брзо су развијени бројни синтетички андрогени (мушки), односно анаболички-андрогени стероиди (ААС).

Спортисти су убрзо открили ефекте ових хормона, а ААС од 1950-их до 1970-их масовно почиње да се узима у атлетици и бодибилдингу, пише у книизи Историја и епидемиологија анаболичких андрогена код спортиста и неспортиста.

Корисници ААС-а нису само професионални спортисти, вец́ и млади и мушкарци средњих година који узимају ове супстанце због лепшег изгледа.

Злоупотреба је, међутим, последњих година све израженија, посебно у Скандинавији, Сједињеним Америчким Државама, Бразилу и земљама Британског Комонвелта, указују аутори Ген Канајама и Харисон Поп.

Британска национална здравствена служба (НХС) указује на низ здравствених ризика које коришћење стероида може да изазове: од неплодности, можданих удара, депресије до неплодности.

Док број корисника вештачких супстанци у овим државама расте, у неким попут Кине, Јужне Кореје и Јапана, узимање стероида је ређе због културолошких разлика.

У тим земљама се не придаје велики значај мушком мишићавом телу, објашњавају Ген Канајама и Харисон Поп.

У Србији су регистроване 183 организације, клубови и центри који пружају услуге бодибилдинга.

Од оштећења јетре до срчаних проблема

Упркос упозорењима лекара да употреба стероида и њихових замена може нарушити здравље, они су и даље врло популарни захваљујући друштвеним мрежама.

У Великој Британији има око милион претежно мушкараца који и даље узимају стероиде, подаци су државне антидопинг агенције (УКАД).

„Корисници САРМ-а се воде тиме да ће да им да снагу, масу, учиниће их привлачнијим.

„Знају да ће им због класичних стероида опасти ниво тестостерона и да ће потенцијално имати проблема са еректилном дисфункцијом, а САРМ је попут неког чувара", објашњава доктор О'Конор.

Али у стварности је другачије.

Бостин Лојд је био међу првим бодибилдерима који је јавно говорио о коришћењу разних врста стероида и његових замена како би побољшао перформанс.

Узимао је и пептиде, ланце амино-киселина, који се такође продају на крилатици да су мање штетни од стероида, али је и њихова употреба само у истраживачке сврхе.

Лојду су 2020. почели да отказују бубрези због узимања пептида.

„Урадио сам ово себи идиотским експериментом и коначно ме је све стигло.

„Да ли се због нечега кајем? Апсолутно не", написао је тада на друштвеној мрежи Фејсбук.

Две године касније је преминуо.

Поред проблема са бубрезима, имао је задебљање срчаног мишића и увећану јетру.

Арнолд Хју, 21-годишњи бодибилдер из Тексаса, уочава да је због пептида и САРМ-а анксиозан и да често мења расположења, али наставља да их користи.

„Ништа озбиљно за мене, знам шта радим", испричао је у документарцу Линије раздвајања.

САРМ је само делић индустрије бодибилдинга и узимају га и жене, иако на етикети бочица пише да је „само у истраживачке сврхе" и да „није за људску употребу", указује доктор О'Конор.

Он се више од две деценије бави мушким здрављем, терапијом замене тестостерона и опоравком од анаболичких стероида о чему је писао и књигу Америка на стериодима.

САРМ и пептиди су на листи забрањених супстанци у Србији, али могу да се купе путем сајтова специјализованих за суплементе.

Нису регистровани у Србији, и даље се сматрају експерименталним супстанцама и предмет су страживања, кажу из Агенције за лекове и медицинска средства.

„Истражују се у фармаколошком третману остеопорозе и губитка мишићне масе, али није доказано да су безбедни и ефикасни за људску употребу", додају у писаном одговору за ББЦ на српском.

Ипак не користе их сви.

Ненад Степић последњих 15 година редовно диже тегове, ради згибове и труди се да одржи кондицију.

Ни у једном тренутку није желео да узме било какву вештачку супстанцу упркос многобројним понудама.

„Не треба ми, у теретану идем јер уживам и волим осећај после напорног тренинга.

„Примећујем и резултате - добио сам мишићну масу, тело ми је очврснуло, а сачувао сам здравље - мени је то довољно", каже он за ББЦ на српском.

Доручак за шампионе? Ипак, не

И Марко Јанковић се вратио редовним тренинзима, али са већим знањем.

После искуства са дијанаболом више никада није посегао за стероидима нити његовим заменама, али познаје људе у ширем окружењу који јесу.

„Међу популарнијим је САРМ МК667 - он утиче на хормон раста, повећава апетит, али има и нуспојаве, попут срчаних проблема.

„Ту је и проблем бигорексије, када себи никада ниси довољно мишићав.

„То може да буде један од потенцијалних разлога што многи, упркос ризицима, настављају да узимају недовољно истражене супстанце науштрб здравља", сматра.

Поред резервне опреме, у његовом ранцу за теретану су и банана, протеини, амино-киселине и наравно - вода.

„Научио сам да треба да узимам нешто чиме ћу штитити јетру, а да није неки вештачки препарат. Уз то, редовно пратим статус хормона и тако чувам здравље.

„Свестан сам колико траје један циклус вежбања, колико амино-киселина и протеина дневно треба да уносим и да је све то много битније од дијанабола - доручка за шампионе, како га колоквијално зову", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]