Шта је Ал Акса и зашто је жариште сукоба

Израелска полиција шета ноћу под пуном опремом близу Куполе на стени током сукоба са Палестинцима

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Израелска полиција испред џамије Ал Акса
Време читања: 5 мин

Комплекс у којем је смештено једно од највећих светишта исламског света у окупираном Источном Јерусалиму - Ал Акса - дугогодишње је жариште немира између Израела и Палестинаца.

Међу инцидентима је и посета израелског крајње десничарског министра националне безбедности Итамара Бен-Гвира који се молио на спорном светом месту, кршец́и деценијама стар споразум на једном од најосетљивијих места на Блиском истоку.

Фотографије и видео снимци показују да је Бен-Гвир водио молитве у комплексу џамије Ал-Акса, који је муслиманима познат као Харам ел-Шариф (Племенито светилиште), а Јеврејима као Храмовна гора.

Више пута је посетио комплекс, али ово је био први пут да се тамо молио што је кршење дугогодишњих правила да Јеврејима није дозвољено да посец́ују, али не и да се моле.

Портпарол председника Палестинске управе Махмуда Абаса рекао је да је посета „прешла све црвене линије“, а Хамас ју је назвао „продубљивањем текуц́их агресија против нашег палестинског народа“.

Бен-Гвирова посета је такође довела до осуде суседних земаља.

Јордан, чувар Ал-Аксе, назвао је то „очигледним кршењем међународног права“; Саудијска Арабија је осудила посету као „провокативне упаде екстремистичког министра“.

Канцеларија израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа објавила је саопштење у којем се наводи да није дошло до промене у израелској политици одржавања статуса кво споразума који дозвољава само муслиманско богослужење тамо.

Од напада Хамаса 7. октобра 2023. године, Израел је ограничио Палестинцима приступ Ал-Акси.

Мушкарцима млађим од 45 година, тинејџерима и Палестинцима који живе на окупираној Западној обали је забрањен приступ.

Ово подручје је било једна од почетних тачака последњег рата 2021. године између Израела и Хамаса.

Зашто је Ал Акса толико важна?

Ал Акса се налази у средишту Старог града у Јерусалиму, на брду које муслимани зову Ал Харам Ал Шариф - Племенито светилиште.

На овом месту се налазе два света муслиманска места - Купола на стени и џамија Ал Акса, која је изграђена у осмом веку.

Цео комплекс се често у јавности назива џамијом Ал Акса.

Јевреји овај комплекс који се простире на 14 хектара, зову Храмовна гора.

Графика на којој је мапа простора око ал аксе са обележеним значајним верским објектима попут Зида плача и Куполе на стени

За муслимане је Ал Акса трећа најсветије место ислама, после Меке и Медине.

На овом месту муслимани исказују поштовање бројним личностима које сматрају пророцима, као што су Ибрахим (Абрахам), Давуд (Давид), Сулејман (Соломон), Иљас (Илија) и Иса (Исус).

Муслимани верују да је пророк Мухамед одведен из Меке у Ал Аксу, одакле се уздигао у рај током једне ноћи 620. године.

Иста локација, Храмовна гора, представља најсветије место у јудаизму.

Јевреји верују да је краљ Соломон ту израдио први храм пре 3.000 година.

На том месту је изграђен и други јеврејски храм који су Римљани уништили 70. године нове ере.

То је такође свето место за хришц́ане, који верују да се Исус молио се у храму.

Ко данас управља комплексом?

Израел је освојио комплекс Ал Аксе 1967. током рата са арапским суседима и анектира га заједно са остатком Источног Јерусалима и оближњим деловима Западне обале.

Ове области су у том тренутку биле под контролом Египта и Јордана, а потези Израела никада нису међународном признати.

Хашемитски краљ Јордана је званични чувар муслиманских светиња и комплекса Ал Аксе.

Он именује чланове задужбине зване Исламски вакуф који нагледају комплекс.

Муслимани се моле у комплексу Ал Аксе

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Муслимани се моле у комплексу Ал Аксе

Према дугогодишњем споразуму, немуслимани могу да посете локацију Ал Аксе, али само муслиманима је дозвољено да се моле.

Главни рабинат Израела забрањује Јеврејима да уђу у комплекс на Храмовној гори јер се сматра превише светим да би могли да газе по њему.

Према правилима израелске владе, хришћани и Јевреји смеју да посећују ово место само као туристи, и то само четири сата дневно, пет дана у недељи.

Јевреји се моле код Зида плача, испод Храмовне горе, за који се верује да је последњи сачувани остатак Соломоновог храма.

Сукоб израелске полиције и муслиманских верника испред џамије

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Сукоб израелске полиције и муслиманских верника испред џамије 2023. године

Који су све сукоби избили у Ал Акси?

Ал-Акса је била место честих сукоба, посебно током Рамазана.

Неки су били фатални.

Током 2000. године, Аријел Шарон, тадашњи лидер највеће израелске опозиционе странке, дошао је у комплекс са групом десничарских посланика Ликуда.

„Храмовна гора је у нашим рукама и остаће у нашим рукама. То је најсветије место у јудаизму и сваки Јеврејин има право да посети Храмовну гору", рекао је Шарон тада.

Палестинци су протестовали, дошло је до сукоба са полицијом који су прерасли у Другу палестинску интифаду (устанак).

Тај догађај познат је као Интифада Ал Аксе.

Током ове интифаде страдало је око 3.000 Палестинаца и око 1.000 Израелаца.

Мушкарац у тамној дуксерици и фармеркама, у чарапама, посматра штету унутар џамије Ал Акса, након сукоба између израелске полиције и палестинских верника, у источном Јерусалиму, 5. априла 2023.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Унутрашњост џамије Ал Акса после сукоба верника и полиције

Други значајни сукоби укључивали су кризу на Храмовној гори 2017. године, која се догодила након што је Израел инсталирао детекторе метала на улазу без сагласности исламских верника, као и сукобе 2021. године, које су покренули израелски напади на вернике током Рамазана и започели 11-дневни сукоб.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]