Живот са гојазношћу: Борба сваког четвртог становника Србије

На свака два или три месеца Вања Бурсаћ мора у болницу на двонедељно лечење.

Ова 36-годишња ди-џејка из Београда болује од гојазности, са којом се бори „цео живот".

„Од детињства је било 'једи, једи, једи', као што нам баке увек причају, а ја вероватно нисам знала да кажем 'не'", прича Вања у телефонском разговору из болнице за ББЦ на српском.

Први пут је отишла на лечење 2023. године, јер је схватила да „мора нешто да се предузме", а „није имала снаге да се тиме позабави сама".

Сада јој свакодневно раде медицинске анализе, мере килажу, строго контролишу унос калорија, а она хода најмање 10.000 корака, описује.

„То је најздравији начин да се изгуби килажа, под контолом лекара", верује Вања.

Вањин пример није редак: чак 24 одсто људи у Србији је гојазно, а 57 одсто има повећан индекс телесне масе (БМИ), што је стање које претходни гојазности, према подацима Светске федерације за гојазност.

Више од 70 одсто смрти у Србији повезано је са прекомерном тежином и гојазношћу, а гојазност утиче на три од четири водећа узрока смртности у земљи, показују подаци.

Гојазност или прекомерна тежина могу да утичу на појаву срчаних обољења или инфаркта, дијабетеса типа 2, болести мишића и костију, чак и више врста рака, пише на сајту Светске здравствене организације (СЗО).

Таква стања и болести изазивају преурањену смрт или инвалидитет, додају.

Србија је 2022. усвојила Национални водич добре клиничке праксе за лечење гојазности, који садржи препоруке за дијагностику и лечење ове хроничне болести.

Подразумева правилну исхрану, повећање физичке активности, психолошку подршку, некад и уз терапију лековима или хируршко лечење.

Да ли је све у 'вољи и самоконтроли'?

Док пре више од две године није одлучила да потражи помоћ лекара, Вања је годинама покушавала сама да изгуби килограме.

„Ишла бих код нутриционисте, придржавала бих се неко време, имала бих неке резултате, али би они били занемарљиви и убрзо бих враћала килажу.

„Једноставно бих одустајала. Генерално одустајем од ствари, тај сам тип личности, ништа не дотерам до краја и верујем да сам због тога остала гојазна", прича Бурсаћ.

Ова музичарка, како сама додаје, нема здравствена стања или болести због којих је постала гојазна или који би јој онемогућили да умањи килажу.

„Ја да смршам могу, посебно у болници имам много успеха у томе", истиче.

Али, нису сви случајеви као њени, па не зависи увек све од одлучности и истрајности у мршављењу.

Док би многи кључ за губљење килограма видели у „снази воље" или „самоконтроли", докторка Ким Бојд, директорка медицинског одељења међународне организације WeightWatchers која се бави питањима гојазности, каже да су они „погрешни".

„Деценијама се људима говори да треба мање да једу и више да се крећу и да ће тако ослабити, али гојазност је много сложенија", испричала је она у јануару за ББЦ.

Број килограма зависи и од наших гена, а ту се готово сви разликујемо, напомиње Садаф Фаруки, ендокринолошкиња која води истраживање о генетској гојазности на Универзитету у Кембриџу.

Неки гени утичу на мождане путеве који регулишу осећај глади и ситости, као одговор на сигнале које желудац шаље мозгу, објашњава професорка.

„Промене у тим генима присутне су код гојазних људи, што значи да чешће осећају глад и да им је теже да буду сити после оброка", закључује.

Болест(и)

Гојазност је 1948. уврштена на листу Међународне класификације болести Светске здравствене организације (СЗО), а организација је 1997. прогласила и глобалну епидемију гојазности.

Али, у неким земљама је препозната као болест и далеко касније – Асоцијација америчких лекара (АМА) је то учинила тек 2013.

Вања Бурсаћ нема дилему.

„Гојазност је болест - то сам прихватила и нисам имала проблем са собом у физичком смислу", каже 36-годишњакиња.

Ова болест може да изазове и друге болести, од кардиоваскуларних, болести мишића и костију, до малигних обољења.

Код гојазних мушкараца често се јавља рак простате, ректума и органа за варење, а код жена рак материце, дојке и жучне кесе, наводи се на сајту британског Националног здравственог института.

Бурсаћ је, како каже, досад „успела да избегне друге болести које би је додатно ограничавале".

Али, чак и када се због мањих здравствених проблема обрати лекарима, углавном добија препоруке да смањи килажу.

„Смршај, па нећеш имати проблем'", то је углавном прва реакција лекара, прича Вања.

„Кад се појавите код било ког лекара, од ортопеда до гинеколога, апсолутно сваку болест везују за гојазност, иако некад исте проблеме имају и мршави људи.

„Постоје, наравно, и ствари које јесу повезане са тим, попут проблема са кичмом или желуцем", додаје.

Психологија гојазности

Иако се гојазни људи често суочавају са ограничењима у свакодневици, попут отежаног кретања, Вања досад није имала већих препрека.

„Живим врло активан живот, доста пешачим, бавим се диџејингом, па за то нисам најбољи пример", описује.

У каријери је, ипак, њен изглед умео да буде отежавајућа околност.

„Ако неко жели да унајми диџеја, углавном неће хтети неког гојазног, већ, на пример, неку згоднију девојку, макар у тим стандардним оквирима визуелног идентитета.

„Иако немам доказ за то, могуће је да су ме на неким разговорима за послове генерално одбијали због гојазности, јер се гојазни људи перципирају као они који не раде на себи, који су лењи, па су можда веровали да због тога нећу бити добар радник", објашњава Бурсаћ.

Гојазност је сада „део њене личности", нешто са чиме се поистоветила.

„Чак ми много људи говори да 'то нећу бити ја када смршам', иако се не слажем са њима – бићу иста особа у глави, али тело ми неће бити исто", додаје Вања.

Међу здравствене ризике које носи гојазност спадају и претње по ментално здравље, наводи се на сајту британског Националног здравственог института.

Вања сматра да већина гојазних које познаје лошије подносе гојазност од ње, али напомиње да је и она наишла на психолошке изазове.

„Када сам почела да се лечим од гојазности, код мене јавио 'лоосер'с гуилт' - када изгубиш килажу, онда имаш грижу савести што себи ниси пре помогао, а могао си", прича Бурсаћ.

Сусреће се често и са негативним коментарима, посебно на друштвеним мрежама, због физичког изгледа, али каже да је „не дотичу много".

„Увек сам размишљала да моја килажа не треба да дотиче некога, осим ако ми је партнер или неко близак ко се брине за моје здравље", додаје.

Вања испред себе има јасан циљ – жели да изгуби 40 килограма у наредних шест месеци.

„Мораћу да се придржавам дијете коју ми је преписала дијететичарка, да дуже ходам, то ми је сада примарна физичка активност, а онда да постепено уведем тренинге и да будем доследна", каже.

Бурсаћ је на клиничко лечење први пут отишла са 33.

Верује да је ово „последњи воз".

„Неки кажу да није и да ће бити још прилике, неки мисле да је тај воз већ прошао, али ја мислим да је ово то - последња прилика", закључује Вања.

Дебела си - мршава си: Како да избегнемо увреде кад причамо о туђем изгледу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk