Русија и Украјина: Ко је Владимир Путин - човек који је наредио напад на Украјину

Руски председник Владимир Путин можда је шокирао многе инвазијом Украјине, његовим најкрупнијим потезом откако је анектирао Крим 2014. године, али он никад није тајио своју намеру да обнови руски утицај.

Путин је на власти од 2000. године - у улогама и председника и премијера Русије, и најдуже се налази на челу Кремља још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина, који је умро 1953. године.

Контроверзни национални референдум о уставним променама из 2020. године омогућио је Путину да остане на власти и после актуелног четвртог мандата, који се завршава 2024. године.

На тај начин може да остане у Кремљу до 2036. године.

Али како је тамо доспео?

Ево прегледа политичког и приватног живота ове поларизујуће личности, која се тренутно налази у ударним вестима широм света.

Бивши шпијун

Критичари у Путину препознају особине из совјетског доба које су формирале његов поглед на свет.

Био је шпијун у КГБ-у - озлоглашеној совјетској обавештајној служби - пре метеорског успона у хаосу после распада СССР-а.

Многи његови блиски сарадници и пријатељи имају или су имали везе са тајном службом.

Путинова политичка каријера започела је раних деведесетих, кад је био главни саветник градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака, који му је претходно предавао право на Универзитету.

Ушао је у Кремљ 1997. године као шеф Федералне службе безбедности (ФСБ - главни наследник КГБ-а), а убрзо после тога изабран је за премијера.

У новогодишњој ноћи 1999. године, руски председник Борис Јељцин поднео је оставку и именовао Путина за вршиоца дужности председника.

На власти је од тада, мада је Путин морао да служи као премијер између 2008. и 2012. године, након што му руски устав није дозволио да служи трећи узастопни мандат као председник.

Путин се уредно вратио на власт победивши на изборима 2012. године са више од 66 одсто освојених гласова и оптужбама за намештање избора.

Вратио је совјетске спектакле великих војних парада, а Стаљинови портрети, некада забрањени, поново су се нашли на зидовима.

Чак се и руска вакцина против ковида зове Спутњик В, по совјетској сонди која је 1957. године постала први вештачки сателит на свету.

Путин је славно описао распад СССР-а као „највећу геополитичку катастрофу 20. века" и често је критиковао ширење НАТО-а до руских граница после 1997. године.

Затегнути односи са Западом

Претходне напетости између Русије и Украјине и интервенција Москве у грађанском рату у Сирији из подршке председнику Башару Ал Асаду већ су обновили подозрење Запада према Путину.

Њихови односи су још одраније захладнели као у време Хладног рата, мада је један изузетак био током владавине америчког председника Доналда Трампа, који је отворено исказивао дивљење према руском колеги.

Трампов наследник, Џозеф Бајден Путина је описао као „убицу".

Мачо имиџ

Изгледа да Путин ужива у свом мачо имиџу, потпомогнутом предизборним триковима као што су одлазак у Чеченију у борбеном ловцу 2000. године и појављивање на руском бајкерском фестивалу крај Црног мора 2011. године.

Али Путин је показао и нежнију страну на руским државним медијима, када мази псе или помажеу нези угрожених амурских тигрова.

Истраживање руског Левада центра из фебруара 2021. године показује да би 48 одсто Руса волело да Путин остане председник и после 2024. године.

На тој бројки могли би да му позавиде многи западни политичари, мада она може да значи и да многи просто доживљавају Путина као сигурну карту.

Стекао је политичке поене одржавши Русију релативно стабилном после посткомунистичког хаоса деведесетих.

Поред тога што је повратио широко распрострањени национални понос, Путин је дозволио средњој класи да се издигне и процвета, мада Москва и даље доминира привредом, а на селу влада велико сиромаштво.

Немири код куће

Његова популарност изразитија је међу старијим Русима него међу млађима.

Ови потоњи су одрасли под Путином и многи од њих изгледа да су жељни промене.

Хиљаде младих Руса демонстрирало је широм земље 21. јануара 2021. године у подршци Алексеју Наваљном, Путиновом љутом критичару, који је ухапшен непосредно пошто се вратио из Берлина.

Наваљни се прославио обелодањујући неспутану корупцију у земљи, назвавши Путинову Уједињену Русију „странком превараната и лопова".

Протести који су избили били су једни од највећих које је Русија видела претходних година. Уследило је полицијско гушење демонстрација и ухапшено је хиљаде људи.

Наваљни, сада нарушеног здравља у затвору, контроверзно осуђен због старог случаја проневере, још је један кључни разлог зашто су Путинови односи са Западом толико затегнути.

У августу 2021. године Наваљни је замало избегао атентат бојним отровом новичок, за који су западне владе касније отворено окривиле Путинову Федералну службу безбедности (ФСБ).

Новичок - руски отров који се користи као оружје - употребљен је и за тровање бившег руског шпијуна Сергеја Скрипала и његове ћерке Јулије у Енглеској 2018. године.

Путин је негирао било какву везу са тим и другим нападима на истакнуте политичке противнике.

Тешко детињство

Владимир Путин је одрастао у опасном, сиромашном стамбеном блоку у Лењинграду - данас Санкт Петербургу - и улазио је у туче са локалним дечацима који су често били већи и јачи од њега.

То га је навело да почне да тренира џудо.

Међународна џудо федерација му је избрисала место почасног председника и амбасадора тог спорта 27. фебруара 2022. године због инвазије на Украјину.

Према сајту Кремља, Путин је желео да ради за совјетске обавештајне службе још „још пре него што је завршио школу".

„Пре педесет година, лењинградске улице су ме научиле важној животној лекцији: ако је туча неизбежна, морате ударити први", изјавио је Путин у октобру 2015. године.

Користио је груб речник уличног табаџије док је бранио свој војни напад на сепаратистичке побуњенике у Чеченији, зарекавши се да ће их обрисати „чак и у тоалету".

Северна кавкаска република са већинским муслиманским становништвом остала је разорена после тешких борби 1999. и 2000. године, у којима је погинуло хиљаде цивила.

Грузија је била још једно кризно жариште за Путина. Његове снаге су 2008. године потиснуле грузијску војску и заузеле две отцепљене области - Абхазију и Јужну Осетију.

Био је то веома лични сукоб са грузијским тада пронатовским председником Михаилом Сакашвилијем и показао Путинову спремност да подрије про-западњачке лидере у бившим совјетским републикама.

Погледајте видео: Из Србије Путину с љубављу

Пријатељи милијардери

Зна се да Путинов најужи круг пријатеља чини богата елита, а и за њега самог се верује да поседује огромно богатство.

Породицу и финансијска пословања крије далеко од очију јавности.

Цурење Панамских папира из 2016. године обелоданило је постојање сумњиве мреже офшор компанија у власништву дугогодишњег Путиновог пријатеља - концертног челисте Сергеја Ролдугина.

Путин и његова супруга Људмила развели су се 2013. године после скоро 30 година брака.

Она га је описала као зависника од рада.

Према истрази новинске агенције Ројтерс, једна од Путинових ћерки Катерина има престижан административни посао на Московском државном универзитету и учествује на акробатским рокенрол такмичењима.

Путинова старија ћерка Марија је професорка, која се специјализовала за ендокринологију.

Гушење либерала

Путинова специфична врста патриотизма доминира руским медијима, који извештавају у његову корист, тако да је тешко до краја проценити размере његове опозиције.

Током прва два председничка мандата, Путин се одржавао на површини уз помоћ здравог прилива новца од нафте и гаса - два главна руска извозна артикла.

Животни стандард већине Руса се поправио. Али цена, према мишљењу многих, била је ерозија младе руске демократије.

Од глобалне финансијске кризе из 2008. године Путин је имао проблема са анемичном привредом, погођеном рецесијом и, скорије, драстичним падом цене нафте.

Русија је изгубила многе стране инвеститоре и милијарде долара у одливу капитала.

Путинову владавину обележио је конзервативни руски национализам.

Он поседује снажне одјеке царистичког апсолутизма, који охрабрује Православна црква.

Убрзо након што је постао председник, Путин је започео маргинализовање либералних личности, често их замењујући тврдокорнијим савезницима или неутралцима који се своде на поуздане послушнике.

На пример, Јелцинови фаворити, као што су олигарси Борис Березовски и Владимир Гусински, на крају су завршили као бегунци који живе у изгнанству у иностранству.

Међународна забринутост за људска права у Русији током година је само расла, после затварања олигарха Михаила Ходоровског, некада једног од најбогатијих светских милијардера, и анти-путиновских активисткиња из панк групе Pussy Riot.

Данас, пошто је наредио напад на Украјину и упозорио да ће одговор Москве бити „моменталан" уколико неко покуша да се супротстави Русији - све су очи упрте у руског председника да би се видело шта ће урадити следеће.

Погледајте видео о Путину

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]