Украјинска криза: Лидери ЕУ забринути због Путинове тактике „завади, па владај“

Обично се каже: што нас је више, то смо јачи.

Европа, НАТО и САД затекли су себе ових дана како се нервозно осврћу преко рамена.

A) Према Кини: увек присутној сенци над Раменом број један, са својом економском силом и све већим глобалним утицајем.

И све чешће:

Б) Према Москви, која се надноси над Раме број два. Не „само" као претња по државни суверенитет Украјине, већ и због забринутости да председник Владимир Путин улаже велике напоре да змени однос снага у Европи.

Геополитика је тренутно и те како на памети западних лидера.

Они страхују да Кремљ користи напетости око Украјине да завади и влада.

То је и прави показатељ колико су озбиљно схватили ситуацију: често иначе посвађани савезници одједном су се, и то веома јавно, нашли у одлучном режиму који би могао да се назове „сви смо у овоме заједно, певамо исту песму".

Судбина истакнутих лидера ЕУ такође се променила, у махнитој шатл-дипломатији којој ових дана присуствујемо широм Европе, од Москве до Вашингтона, док западне силе покушавају да смире ситуацију и избегну војну инвазију Украјине.

Вратићу се на то за који час.

Као прво, постоји сасвим довољно добро познатих подела између западних савезника које председник Путин може да искористи, ако пожели.

Председник Макрон је не тако давно славно одбацио НАТО као „у стању мождане смрти". Он је најгласнији заговорник из ЕУ онога што сам назива европском „стратешком аутономијом".

Од председника Доналда Трампа, односи између САД и ЕУ остали су напети поводом финансирања НАТО и многих других тема.

Односи између ЕУ и Велике Британије нарушени су још од Брегзита.

А земље чланице ЕУ редовно се свађају међу собом око разних других ствари.

Укључујући и те како спољну политику.

Али у скорашњим незваничним брифинзима које сам имала са дипломатама ЕУ високог ранга - који су обично добри за стицање праве слике о томе шта се дешава - приметила сам свесну промену тона.

Сарадња са САД је „боља него што је била деценијама уназад", речено ми је.

Земље ЕУ сарађују „изузетно добро са Великом Британијом у оквиру НАТО-а" по питању тога како изаћи на крај са Москвом и сви се „100 одсто слажу" са планом за строге економске санкције против Москве и Путинових савезника, уколико Русија предузме војну акцију у Украјини.

Штавише, Европска комисија упустила се у непрекидну интерну дипломатију - баш као што је то радила својевремено током преговора око Брегзита - у покушају да одржи јединство 27 земаља чланица по питању ових санкција.

По кулоарима ЕУ шапуће се да један од разлога зашто не постоји детаљан писани „мени" санкција против Русије за различите потенцијалне сценарије јесте тај што се Брисел нада да мање детаља значи мање повода око којих би се земље чланице посвађале или пожалиле.

Британски премијер Борис Џонсон прокоментарисао је у британском новинском чланку у уторак да, иако је Запад уједињен око претње санкцијама, и даље постоје „нијансе мишљења" међу савезницима око тога како те казне тачно треба да изгледају.

„Желимо да наши пријатељи буду спремни да уведу санкције у сваком тренутку", написао је премијер.

„И наставићемо да се залажемо за то."

И Европска комисија инсистира да ће санкције функционисати само ако савезници заузму јединствени став.

А опет се у понедељак чинило да то представља проблем за немачког канцелара и америчког председника на заједничкој конференцији за штампу у Вашингтону.

Јесте, причало се много о јединству.

Обојица су јавно подржали идеју строгих санкција према Москви уколико се за тим укаже потреба.

Али Олаф Шолц је упадљиво одбио да потврди обећање које је могло да се чује од Џоа Бајдена, да директни немачки нафтовод од Москве неће функционисати уколико Русија изврши инвазију на Украјину.

Земље ЕУ често су подељене по питању Русије.

Пољска и друге бивше комунистичке државе у Источној и Централној Европи имају склоност да се постављају тврдо према Москви, коју стално доживљавају као потенцијалну претњу по безбедност.

Они Велику Британију доживљавају као истомишљеника, а због тога отворено и даље жале над изласком Велике Британије из ЕУ.

Италија, Француска и Немачка често се оптужују од њихових колега чланица ЕУ да су „сувише меке" у односима према Москви; сувише су спремне да се улизују председнику Путину, жељне послова из Русије и - нарочито у случају Немачке, која је малтене укинула нуклеарну енергију - руског гаса.

У овом тренутку, Кремљ инсистира да нема никакве планове за инвазију на Украјину.

Али нагомилавање његових и руских савезничких трупа на украјинској граници доживљава се као највеће гомилање неких војних снага у Европи после Другог светског рата.

Немачка је недавно постала мета незадовољства у и изван ЕУ зато што је одбила да пошаље оружје у Украјину.

Многи су јој се подсмевали зато што је обећала Кијеву шлемове, пољску болницу и 350 војника који ће бити послати у Литванију.

А није баш помогло немачкој репутацији ни што је бивши немачки канцелар Герхард Шредер управо постављен за члана управног одбора Газпрома, енергетског гиганта у већинском власништву руске државе.

Али ове недеље, чак и међу највећим критичарима Русије у ЕУ, чула сам да иако би било од „помоћи" кад би Немачка заузела чвршћи, отворенији став према Русији, Берлин „даје све од себе".

Јавно уједињени фронт пред Путином очигледно је приоритет за ЕУ.

Тек смо започели недељу а већ смо видели прави вихор билетаралних састанака на високом нивоу, као и планиране трилатералне и квадрилатералне, на којим ће се расправљати о напетостима са Москвом.

Само у понедељак, француски председник састао се са Владимиром Путином у Москви, немачки канцелар састао се са Џоом Бајденом у Вашингтону, а министри спољних послова Словачке, Аустрије, Немачке и Чешке Републике упутили су се заједно у Кијев.

У уторак увече се у Берлину састао тзв. Вајмарски троугао. То је слободна групација Француске, Немачке и Пољске, чији је циљ поспешивање сарадње измећу три земље у кризним зонама.

Првобитно је основана 1991. године као подршка изласку Пољске из комунистичке владавине.

Три лидера који су се састали - пољски председник Дуда, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц - очигледан су пример како међународне кризе - у овом случају, забринутост због односа Русије и Украјине - могу утицати на репутације земаља и истакнутих политичара.

Емануел Макрон је познат (и повремено неомиљен због тога међу неким лидерима ЕУ) по сталној жељи да унапреди положај Француске на међународној дипломатској сцени - чак и кад говори о важности јачања глобалног присуства ЕУ.

Али пре него што се у понедељак упутио у Москву, Макрон се постарао да прво поприча са Лондоном, Вашингтоном и Бриселом.

Дипломате ЕУ са којима сам ја разговарала подржали су његове покушаје да деескалира ситуацију.

Француска тренутно држи ротирајуће председништво над Европском унијом, а председник Макрон је и те како свестан да „успешан" пут у Москву не би наудио његовом покушају реизбора за француског председника у априлу, иако тек треба званично да објави кандидатуру.

После њиховог састанка, председник Путин изјавио је да су преговори били корисни и садржајни, и да су неке од Макронових идеја „реалистичне" и да би могле да послуже као основа за будуће заједничке кораке.

Немачки канцелар Олаф Шолц котира се много лошије у арени (интер)националног јавног мњења.

Написи у немачким медијима вриште да је период меденог месеца овог још релативног новог канцелара сада окончан, због начина на који је до сада решавао украјинску кризу.

Шолц се суочава са енигмом код куће: немачка пословања и енергетске везе са Русијом су огромне, а његова Социјалдемократска партија позната је по томе да је подељена по питању односа са Москвом.

Шолц такође слабо стоји у немачком парламенту. Успео је да постане канцелар уз помоћ најтање могуће маргине.

И док су он и његов најближи саветник познати као страствени еурофили и трансатлантисти, немачки канцелар очигледно је осетио потребу да у овој ситуацији хода на прстима.

Док је његова претходница Ангела Меркел била цењена на светској сцени у кризним ситуацијама, Олаф Шолц одаје утисак, у најбољем случају, некога ко оклева.

У најгорем случају, Немачку неки описују као непоузданог савезника током кризе у Украјини.

Најбогатија и најмоћнија земља ЕУ сада се у своју одбрану хвали да је највећи донатор помоћи за стабилизацију Украјине, у висини од око две милијарде долара, од кризе са Кримом 2014. године.

Али у тренутном одмеравању снага са Русијом, канцелар Шолц лично одлази у Москву и Кијев тек следеће недеље.

Али шта је са председником Дудом?

Пољска тренутно држи ротирајуће председништво Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

У децембру, пољски премијер Матеуш Моравјецки, посвећени члан НАТО и трансатлантиста, рекао ми је да би његова земља могла да усмерава и саветује Запад по питању Русије и њених геополитичких намера, будући да се ради о земљи коју Варшава и те како добро познаје.

Пољска се граничи са руском ексклавом Калињинградом на североистоку, са Немачком на западу и чланицама ЕУ Словачком и Чешком Републиком на југу.

Себе доживљава као мост и некога ко разуме два веома другачија света: исток и запад.

Улога коју Пољска треба да одигра у руско-украјинској кризи вероватно је доживљена са олакшањем у Варшави.

Она је почела да стиче репутацију, у круговима у ЕУ и изван ње, као демократија која посустаје, уз оптужбе за манипулацију вестима, непоштовање мањина и жена или негарантовање независног судства.

Пољска негира те оптужбе. Већ дуго времена она води љуту борбу са Бриселом око „владавине права", чије поштовање ЕУ захтева од свих својих чланица.

То је унутрашњи сукоб у ЕУ који ће се готово сигурно наставити, шта год да се деси са Русијом и Украјином.

Тензије између ЕУ и САД такође ће наставити да тињају по питању великих технолошких компанија и финансирања НАТО, а ЕУ и Велика Британија после Брегзита остају прилично далеко од изглађивања неслагања око Северне Ирске.

Упркос заједничкој забринутости због Кремља, дуговечност актуелног представљеног јединства између западних савезника није загарантована.

Погледајте видео о украјинским добровољцима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]