Украјинска криза: „Русија нас неће напасти, јер су нам западни савезници дали оружје"

Дмитро Дибас је мислио да је рат завршен. Сада Америка упозорава на могући напад Русије на Украјину и добровољац ветеран не може да игнорише тренутну ситуацију.

„Прошла недеља је била прилично напорна, ишао сам чак и код мог психолога", признаје Дмитро.

Месецима уназад, западни савезници указују на то да Русија гомила војнике уз границу са Украјином.

Због тога су бројни војни аналитичари широм света правили силне мапе на којима су исцртане стрелице и на тај начин самоуверено предвиђали којим правцима ће Путинова војска да напредује ка Кијеву.

Украјинци који би могли да се нађу на том путу нису баш убеђени да је такав сценарио могућ.

Али приче о могућем рату их узнемиравају.

„Руска војска увек може за само неколико дана да пређе границу и нападне, то је питање дана, тако да не видим ништа ново", каже ми Дмитро у његовом стану у Кијеву.

Он се 2014. године придружио добровољцима који су масовно ишли на исток Украјине да се боре против побуњеника који су имали подршку Русије.

Од 2015. званично је на снази примирје, али оно се редовно крши, а последњих месеци постоји бојазан од могућег већег сукоба.

Али Дмитро се вратио животу цивила, а сећање на време у рововима је оставио иза себе док пијемо кафу у његовој дневној соби за столом који је заправо префарбана и стилизована кутија за муницију.

Сада је смирио живце, али се припрема и за најгори сценарио.

Напунио је резервоар његовог аутомобила до врха, направио је залихе најпотребнијих намирница, а пријавио се и за вежбе и нову обуку у редовима територијалне одбране.

Западне обавештајне службе су упозориле на разне сценарије на које је Путин наводно спреман, а један од њих је опсада Кијева.

Украјински званичници, од председника Владимира Зеленског, до нижих рангова су негирали могућност таквих сценарија тврдећи да желе да спрече ширење панике.

Ипак, у школама ђаци вежбају како да се заштите и понашају у случају ваздушних напада и бомбардовања.

На друштвеним мрежама, корисници деле упутства за евакуацију, а људи су масовно почели да планирају које су им руте најбоље за бекство.

У већини тих планова је одлазак што даље на запад главна опција.

Чак су се и пензионери придружили викенд вежбама у шуми на ободу Кијева, покрај рушевима некадашње фабрике ишаране графитима.

Ови људи су сувише стари да би потписали формалне уговоре, али припадници војске их не одбијају.

„Не мислим да ће сада Руси да нападну јер су нам наши западни савезници дали оружје", каже шездесетједногодишњи Васил Назаров током паузе на обуци.

Он се ваља по леду и пузи напред-назад, симулирајући борбу против замишљеног непријатеља.

То му је прва обука, па је за сада добио дрвени пиштољ.

„Не верујем да ће стићи до Кијева, али морамо да будемо спремни и на то", додаје Василиј.

„Мислим да ће претње Запада озбиљним санкцијама зауставити Путина", оцењује Серхиј Калињин и баца пикавац у снег.

Прошлог је неколико деценија откако је овај шездесетчетворогодишњак служио војску, па је хтео да освежи знање.

„Непријатељ је на нашој граници и сви морамо да будемо спремни", тврди Калињин.

На приватној телевизији Пријами канал, руско распоређивање око 100.000 војника уз границу постало је „тема број један".

Тарас Березовец, водитељ, описује руског председника као непредвидивог човека и брине га Путинова, како каже, фикс идеја, да Украјина никада не буде суверена нација.

„Путин жели да нас спречи да сами бирамо, баш као што су совјетски лидери радили у Источној Европи деценијама", тврди овај новинар.

Његова биографија осликава колико је комплексан овај сукоб.

Његов матерњи језик је руски пошто је пореклом са Крима, полуострва које је Русија 2014. нелегално анектирала.

Али Березовес каже да, упрско пореклу, он није проруски оријентисан, нити је део наводног Руског света.

„Ми смо 2014. године јасно изабрали - не желимо да будемо део руског 'царства'", каже самоуверено.

„Чак и ако нема шансе да уђемо у ЕУ или НАТО, наш циљ је да будемо део зашадне цивилизације, а то подразумева владавину права и слободу говора.

То су ствари за које су Украјинци спремни да се боре."

Упркос извештајима западних обавештајних служби, Дмитро Дибас и његови пријатељи немају осећај као их чека велики сукоб за будућност Украјине.

Ови ветерани су, за сваки случај направили планове како да склоне породице на безбедно и договорили се где ће се наћи и наоружати ако до сукоба дође.

Али сада су сконцентрисани да наставе да живе нормално, а не да се сваки дан осврћу на спољну претњу и геополитичке снаге које не могу да контролишу.

„Украјинци имају шалу која каже да је наша највећа брига то што смо прве комшије Русији", објашњава Дмитро.

Његов колега добровољац подсећа да је прегурао велики број кризних ситуација у животу.

Од нуклеарне катастрофе у Чернобиљу и две револуције, до рата на истоку Украјине.

„За Украјину је нормално да све буде у пламену", каже добровољац Артјом.

„Полудећемо ако стално размишљамо о рату", слаже се Јулија.

„Уосталом, не можемо само да померимо Русију одавде, ма колико би можда то волели.

Она је наш сусед и морамо да живимо са тим", закључује она.

Погледајте видео о добровољцима у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]