Украјинска криза, Русија и НАТО: Путинова геополитичка слагалица
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Стив Розенберг
- Функција, ББЦ њуз Москва
Јесте ли некад пробали да склопите слагалицу којој недостаје скоро половина делова?
Фрустрирајуће је. Збуњујуће. Никако не видите целу слику.
Добро дошли у свет политике Кремља.
Слагалица онога што руски председник Владимир Путин размишља и планира је прави изазов, најблаже речено.
Али Кремљ баш то воли: да сви буду у недоумици.
Какав је план председника Путина за Украјину? Да ли Москва припрема најјачу инвазију? Операцију ограниченог дејства?
Или се ради о звецкању оружјем, балансирањем на ивици рата или дипломатији принуде, у најјачем облику?
Геополитичка слагалица није потпуна.
Делићи слагалице који су нам сада на располагању изазивају забринутост Запада:
- Процењује се да је око 100.000 руских трупа распоређено у близини границе са Украјином
- Низ војних вежби које је Москва одржава на копну и на мору
- Предстојеће заједничке војне вежбе Русије и Белорусије
- Кремљ износи захтеве за које сигурно зна да ће их Американци одбити - попут забране Украјини да постане чланица НАТО-а, крај војних активности алијансе у источној Европи
- Тврдња председника Путина да су Руси и Украјинци „један народ, једна целина"
Вашингтон је писмено одговорио на безбедносне захтеве Москве. Кремљ каже да ће анализирати амерички одговор.
За то време, рат речима се наставља.
„Не постављајте НАТО инфраструктуру на украјинску територију, Тражимо од наших 'партнера' у НАТО земљама да оду. Одлазите са наших граница.
„Губите се из постсовјетсих земаља, јер је то претња руском народу", каже Јевгениј Попов.
Попов, водитељ токшоу програма на државној телевизији, такође је и посланик владајуће партије, Јединствена Русија.
„Време истиче", упозорио ме је Попов.
„Морате да донесете одлуку. Брзо".
„Иначе?" питам.
„Иначе ће доћи до страховито опасне реакције по читав свет.
„Неки западни званичници кажу да Русија нема петљу. Људи, па зар то стварно желите да видите?".
Аутор фотографије, Reuters
У јавним наступима, руски званичници инсистирају да НАТО представља претњу за руску националну безбедност.
Скептичан сам.
Тешко ми је да поверујем да Москва заиста сматра Алијансу претњом.
Само шест одсто руских граница је са земљама НАТО: Кремљ има добре односе са неким чланицама Алијансе, попут Италије и Мађарске - чак је и продавала системе наоружања НАТО чланици Турској.
Треба имати на уму да НАТО - чланица Алијансе Норвешка - граничи се са Русијом више од 70 година.
Такође, нема ниједне назнаке да ће Украјина, Грузија или нека друга бивша совјетска република бити примљене у НАТО у скоријој будућности.
Па зашто је онда Кремљ толико усредсређен на НАТО?
Делом због унутрашње политике: да би се руски народ ујединио против наводног спољног непријатеља.
Али такође, можда, и као изговор да се овај тренутак искористи за обликовање безбедносног поретка Европе у корист Москве: да се поново успостави сфера утицаја Русије и покуша ново писање исхода Хладног рата.
„Путин верује да је Запад искористио слабост Русије током 1990-тих, да однос према Русији није био правичан и да земља није добила оно што је заслуживала. Он то жели да промени", верује Андреј Кортунов, директор Савета за међународне односе Русије, аналитичког центра блиског властима.
„Његов аргумент је веома једноставан. Сада је равнотежа моћи промењена, свет више није униполаран, западно оријентисан.
„Ви треба нас да слушате и озбиљно схватите нашу забринутост."
Дакле, који су следећи кораци Москве?
Без свих делова слагалице, можемо само да претпостављамо.
Можда ће одговор бити у питању да ли ће америчка понуда да са Русијом преговара о неким аспектима европске безбедности бити довољна да задовољи Владимира Путина?
Ако није, ако је Путин решен да демонтира тренутну европску безбедносну архитектуру, војна конфронтација је могућа, као и дугорочна подела између Истока и Запада.
„Надам се да ће Путин бити задовољан оним што је добио до сада", рекао ми је Кортунов.
„Мислим да је до неке мере и био успешан. Присилио је Запад на дијалог.
„Тако може да тврди да је његов циљ остварен; да ће му одржавање напетости на украјинској граници помоћи да подстакне Запад да размотри руске предлоге."
„Али он можда има друго тумачење. Може да каже да Запад покушава да увуче Русију у бескрајне и бесмислене преговоре и да ће се продор Запада у Украјину наставити.
"Међутим, руско друштво није баш жељно великог рата на његовом прагу. Руси нису ради да учествују у великој војној операцији у Украјини", закључио је Кортунов.
Погледајте видео о украјинским добровољцима
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
