Украјинска криза: Зашто Немачка не шаље оружје Украјини

Одбијање Немачке да пошаље оружје Украјини збунило је и разбеснело неке њене савезнике. Али разлози зашто најмоћнија европска држава стоји по страни су историјски и сложени.

Постоји велика травната равница источно од Берлина где земља прича страшне приче.

Док пољопривредници ору земљу, њихова сечива заглављујују људске кости и оружје; остаци једне од најбруталнијих битака Другог светског рата.

Било је пролеће 1945. Адолф Хитлер се крио у бункеру у Берлину, а његове трупе су се повлачиле.

Совјетске снаге су напредовале са истока преко равнице, али изнад њих на брду званом Зело хајтс (Seelow Heights), нацисти су заузели одбрамбени положај.

Било је то ужасно крвопролиће.

Совјети су на крају победили, убрзавајући крај рата, али се процењује да је погинуло до 30.000 њихових војника.

Посетити споменик на овом тлу значи разумети колико је историја ове земље дубоко укорењена у главама многих Немаца - и како ужаси 20. века и данас утичу на немачку спољну политику.

То је један од разлога зашто је Немачка одбила да пошаље оружје Украјини, што је изазвало жесток одговор тамошњих политичара.

Ово је, углавном, нација пацифиста.

Годишње истраживање открива да већина Немаца верује да су дипломатски преговори најбољи начин за решавање сукоба.

Немачке трупе ретко учествују у свему осим у мировним мисијама; постоји неколико изузетака - и они су били контроверзни - као што је Балкан 90-тих и, недавно, Авганистан.

Иронично, Немачка је један од највећих светских извозника оружја (иако је њена производња мања од производње САД и Русије).

И има строгу контролу над тим где се шаље оружје, иако је и влада Ангеле Меркел понекад бивала оптужена да се не придржава тих правила.

„Немачка има дугогодишњу политику суздржаности када је реч о војним сукобима свих врста, а извоз оружја се сматра пре подстицањем сукоба него њиховим ублажавањем", каже Томас Клајн-Брокоф из Немачког Маршаловог фонда.

„Ова дугогодишња политика каже да Немачка не извози оружје у зоне сукоба.

„Немачка је одступила од тог принципа, да би наоружала борце Пешмерга, курдског огранка ирачких снага, који се боре против Исламске државе у северном Ираку. Али ситуација у Украјини је другачија", каже он.

Разлог је историја - нацистичка убиства милиона људи у Украјини и Русији.

„Извозити оружје у земље где је било великог крвопролића, а Немачка је у томе умногоме допринела, снабдевање једне такве земље оружјем против друге земље која је пропатила је анатема у немачкој политичкој дебати".

Ситуација на украјинској граници ставља на искушење нову немачку коалициону владу.

Канцелар Олаф Шолц - који је вероватно мислио да ће му пандемија корона вируса бити највећи изазов - сада је под притиском међународних савезника да Немачку пребаци на нову, агресивнију позицију.

Његова влада - коалиција социјалдемократа, зелених и слободних демократа - дошла је на власт крајем прошле године обећавајући спољну политику засновану на вредностима и још строжија ограничења извоза оружја.

Одупирући се позивима - чак и неких из те владе - да оружје буде послато у Кијев, канцелар Шолц је уместо тога платио пољску болницу, понудио да лечи рањене војнике у Немачкој и пошаље 5.000 шлемова у Украјину.

Јер постоји још један разлог за невољност Немачке - многи овде једноставно не верују да ће слање оружја решити кризу.

Шолцова министарка спољних послова, политичарка из редова Зелених Аналена Бербок, истиче да је Немачка финансијски донатор Украјини и сматра да је то ефикасније од слања оружја.

„Мислим да није реално веровати да би извоз оружја могао да преокрене војну неравнотежу.

„Најбоља заштита је спречити даљу агресију. Најјаче оружје, ако већ желите да употребите ту реч, јесте да ми, уједињени као чланице НАТО-а, као државе ЕУ, као Г7, јасно ставимо до знања да ће свака нова агресија имати огромне последице", каже она.

Канцелар Шолц се залаже за приступ заснован на дијалогу попут његове претходнице.

Ангела Меркел је била кључна, заједно са француским председником Емануелом Макроном, у успостављању такозваног Нормандијског формата у оквиру којег су Немачка, Француска, Украјина и Русија имале за циљ да успоставе примирје у источној Украјини.

Сада се надају да ће исти формат поново функционисати.

„Француска и Немачка су посредници и мислим да није баш прикладно да нација посредник шаље оружје Украјини, једној сукобљеној страни, јер покушавамо да промовишемо дипломатско решење", каже Нилс Шмит, портпарол социјалдемократа за спољне послове.

А Немачка је у доброј позицији за такву дипломатију.

Канцелар Шолц можда нема утицај Ангеле Меркел код руског председника Владимира Путина, али, захваљујући њиховој историји, однос Немачке према Русији је другачији од односа многих других западних земаља.

Хиљаде немачких фирми послује у Русији.

Многи Немци - међу којима и Ангела Меркел - одрасли су иза Гвоздене завесе, учећи руски у школи.

Њена способност да редовно комуницира са Владимиром Путином када други лидери нису могли, често се приписује њиховом заједничком искуству живота на комунистичком истоку.

Оно што збуњује - и љути - многе широм света (и прилично мало у Немачкој) је разлог зашто канцелар Шолц не игра на најочигледнију карту у рукаву.

Привредне везе две земље су можда најконтроверзније отелотворене у гасоводу Северни ток 2, који би, ако и када буде укључен, удвостручио количину руског гаса који долази у Европу преко Немачке.

Канцелар Шолц је под притиском да одустане од пројекта увођењем санкција Русији.

Критичари тврде да то што то још није урадио јесте симбол немачког сопственог интереса.

То је болна тема за његову владу.

Иза тога стоје његове социјалдемократе, који кажу да је гасовод економски пројекат.

Али његови партнери, ФДП, кажу да је реч о политичком пројекту и да би Зелени то радо одбацили.

Шолц је наговестио да ће, уколико Русија изврши инвазију на Украјину, све опције бити на столу, а то значи и гасовод.

Али, после тихо изговореног, није отишао у детаље, што је навело неке да се запитају да ли ће му историја судити као умешном или га сматрати слабим и неодлучним.

„Мудро је имати одређени ниво стратешке нејасноће да Путин не може да почне да калкулише коју цену би морао да плати у случају да уради ово или оно", каже Нилс Шмит.

„Зато је толико важно имати све ове опције на столу".

У међувремену, док Владимир Путин тестира живце Запада, Немачка се суочава са фундаменталним питањима о властитим пацифистичким инстинктима.

Чак и пред крај Меркелове ере, учестали су позиви Немачкој да преузме значајнију војну улогу на светској сцени.

И, као што ће посетиоци Зело хајтса, који замишљају како вриште руске каћуше и повике умирућих људи, разумети, Немачка врло добро зна шта је у питању - и зна која је цена ако погреши.

Можда ће вас занимати и овај видео: Унутар последње совјетске базе у Европи

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]