Русија, свет и политика: Владимир Путин као акциони јунак

Руски председник Владимир Путин, који има црни појас у џудоу, рекло би се да отелотворује два кључна квалитета ове борилачке вештине - лукавство и агресију.

Његове хитре војне интервенције у Украјини, кад је у марту 2014. године припојен Крим, и у Сирији, кад су бомбардовани антивладини побуњеници у акцији подршке сиријским државним снагама, шокирале су многе посматраче.

Шездесетосмогодишњи Путин не крије решеност да обнову руску силу после много година онога што доживљава као понижавање Америке и НАТО снага.

На власти је од 2000. године - што га чини лидером Кремља са најдужим стажем још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина који је умро 1953.

Путин је реизабран на нових шест година 2018. године.

Контроверзни национални референдум о уставним променама омогућује му да остане на власти дуже од актуелног четвртог мандата, који истиче 2024. године.

Сада може да остане у Кремљу све до 2036. године.

Независна посматрачка група Голос назвала је то „ПР вежбом" са бројним кршењима закона.

Критичари у Путину препознају особине из совјетског времена које су обликовале његов поглед на свет.

Био је шпијун КГБ пре метеорског успона током хаоса који је уследио после распада Совјетског Савеза.

Многи од његових блиских сарадника и пријатеља имају, или су имали, везе са тајном службом.

Оживео је церемонијалне војне параде из совјетског периода, а Стаљинове слике, некада забрањене, поново су се појавиле.

Нашироко извожена руска вакцина против Ковида зове се Спутњих В, по совјетском сателиту Спутњик, који је шокирао Запад 1957. године.

Напетости у Украјини

Путин је славно описао пад Совјетског Савеза као „највећу геополитичку катастрофу 20. века".

Он се огорчено противи ширењу НАТО до руских граница.

Ново гомилање руских трупа око Украјине - које је НАТО описао као највеће од 2014. године - обновило је подозрење Запада према Путину.

Односи су сада захладнели једнако као што су били током Хладног рата.

Амерички председник Џо Бајден описао је Путина као „убицу" - недуго пре него што је Русији увео нову рунду санкција, за наводно мешање у прошлогодишње председничке изборе, масовне сајбер-хакерске нападе и притиске на Украјину.

Америчке санкције из априла 2021. усмерене су против 32 руска ентитета и званичника, надовезујући се на ионако дугу листу имена која се већ налазе под санкцијама Запада.

И САД је протерала 10 руских дипломата.

Кремљ упорно пориче оптужбе Запада да се уплитао у изборе и вршио хакерске нападе.

После председничких избора 2016. године у САД, амерички тужиоци су оптужили дугогодишњег Путиновог савезника - олигарха Јевгенија Пригожина - за оркестрирање руског мешања, углавном на друштвеним мрежама, у корист Доналда Трампа.

Трамп је више пута изразио дивљење према Путину, али се то сада променило под председником Бајденом.

Руска подршка сепаратистима из источне Украјине

Запад оптужује Путина и за испомоћ проруским побуњеницима у источној Украјини у виду тешког наоружања и људства.

Он признаје само да су руски „добровољци" отпутовали тамо да помогну.

Путин је био љут због онога што је назвао „државним ударом" који је присилио тадашњег украјинског председника Виктора Јануковича да у фебруару 2014. године побегне у Русију.

Од марта 2014. године, ЕУ и САД су проширили санкције против кључних руских званичника и компанија због војне улоге Русије у Украјини.

Санкције су блокирале путовања на Запад и финансијске услуге многим Путиновим сарадницима.

Чини се да Путин воли да гаји мачо имиџ, потпомогнут изборним триковима као што је одлазак у Чеченију у борбеном ловцу 2000. и појављивање на руском бајкерском фестивалу крај Црног мора 2011.

Мотоциклистичка група Ноћни вукови одиграла је кључну улогу у подизању патриотског расположења током руског заузимања Крима 2014. године.

Али Путин је показао и нежнију страну на руским државним медијима, мазећи псе и помажући у старању о угроженим сибирским тигровима.

Анкете руског центра Левада из фебруара 2021. показале су да би 48 одсто Руса волело да Путин остане председник и после 2024. године.

Тој бројци позавидели би много западни политичари, мада би она могла да укаже на то да људи Путина виде само као сигурну опцију.

Политичке поене освојио је зато што је одржао Русију релативно стабилном после посткомунистичког хаоса деведесетих.

Поред тога што је вратио нашироко распрострањени национални понос, Путин је омогућио средњој класи да никне и напредује, иако Москва и даље доминира привредом, а сиромаштво у руралном крајевима је и даље велико.

Новичок и Наваљни

Његова популарност међу старијим Русима изразито је већа него међу млађим.

Ови потоњи одрасли су под Путином и многи од њих делују као да су жељни промене.

Хиљаде младих Руса демонстрирало је широм земље у јануару 2021. пружајући подршку Алексу Наваљном, највећем Путиновом критичару, који је ухапшен непосредно по повратку из Берлина.

Били су то највећи руски улични протести годинама уназад, а полиција је брутално реаговала, ухапсивши неколико хиљада учесника.

Наваљни je оптужио руски државни врх за распрострањену корупцију, назвавши Путинову Уједињену Русију „странком превараната и лопова".

Милиони су погледали видео Наваљног о „Путиновој палати", луксузном имању на Црном мору за које опозициони политичар тврди да је Путин наводно добио на поклон од богатих пријатеља.

Аркадиј Ротенберг, милијардер близак Путину, касније је тврдио да је он власник.

Наваљни је сада нарушеног здравља у затвору, осуђен контроверзном одлуком за случај проневере.

Анти-корупциона фондација (ФБК) Алексеја Наваљног и западне владе назвале су његово суђење политичким, а Европски суд за људска права пресудио је да он мора бити пуштен из затвора због опасности по живот.

Наваљни је још један разлог зашто су Путинови односи са Западом толико лоши у овом тренутку.

У августу прошле године он је за длаку преживео напад нервним агенсом новичок, за који су западне владе изравно оптужиле Путинову Федералну службу безбедности (ФСБ).

Путин је био шеф ФСБ пре него што је постао председник.

Новичкок - руски бојни отров - употребљен је и за тровање бившег руског шпијуна Сергеја Скрипала и његове ћерке Јулије у Енглеској 2018. године.

И за то су били окривљени руски државни агенти.

Скрипалови су преживели, али је страдала једна мештанка.

Путин је негирао све везе са тим и другим нападима на истакнуте политичке противнике.

Тешко детињство

Владимир Путин је одрастао у суровом сиротињском стамбеном блоку у Лењинграду - данас Санкт Петербург - и тукао се са локалним дечацима који су били често већи и јачи од њега.

То га је навело да почне да тренира џудо.

Према сајту Кремља, Путин је желео да ради за совјетску обавештајну службу „још пре него што је завршио школу".

„Пре педесет година лењинградске улице су ме научиле једном правилу: ако је сукоб неизбежан, ви морате да ударите први", рекао је Путин у октобру 2015. године.

Боље је борити се против „терориста" у Сирији, објаснио је, него чекати да они ударе у Русији.

Кавкаска жаришта

Користио је и груби речник уличног борца кад је правдао властити војни напад на сепаратистичке побуњенике у Чеченији, зарекавши се да ће их истребити „чак и из тоалета".

Углавном муслиманска већинска северна кавкаска република остала је разорена тешким борбама 1999-2000. године, у којима је погинуло хиљаде цивила.

Грузија је била још једно кавкаско жариште за Путина.

Његове снаге су 2008. године зауставиле грузијску војску и заузеле два отцепљена региона - Абхазију и Јужну Осетију.

Сукоб са тадашњим пронатовским председником Грузије Михаилом Сакашвилијем био је веома личне природе.

И показао је да је Путин спреман да подрије прозападне лидере у бившим совјетским државама.

Владимир Путин: Од шпијуна до председника

Пријатељи милијардери

Путинова свита је невероватно богата елита, а и за њега самог се верује да поседује огромно богатство.

Властиту породицу и послове држи далеко од очију јавности.

Панамски папири који су процурели 2016. године обелоданили су сумњиву мрежу офшор компанија у власништву дугогодишњег Путиновог пријатеља - концертног челисте Сергеја Ролдугина.

Путин и његова супруга Људмила развели су се 2013, после скоро 30 година брака.

Она га је описала као радохоличара.

Према истрази новинске агенције Ројтерс, Путинова млађа ћерка Катерина успешна је у академском свету, има врхунски административни посао на Московском државном универзитету и учествује у такмичењима акробатског рокенрола.

Марија, старија Путинова ћерка, такође ради у академским круговима, специјализована је за ендокринологију.

Ројтерс је открио да неколико других моћних фигура блиских Путину - често бивших припадника КГБ - такође имају успешну децу на уносним менаџерским положајима.

Зимска олимпијада у Сочију 2014. године била је луксузна демонстрација силе Путинове ере: процењује се да је Русију коштала 51 милијарду евра - што је убедљиво највиша цена плаћена за било коју Олимпијаду до сада.

Страствени је љубитељ хокеја на леду, баш као и џудоа - а државна телевизија је више пута приказала његове вештине на леду.

Истерани либерали

Путинова специфична врста патриотизма доминира руским медијима, репортаже су увек на његовој страни, тако да је тешко проценити праву снагу опозиције.

Чак и 2008-2012. године, док је био премијер под председником Димитријем Медведевим, очигледно је било да он држи све полуге власти.

Током прва два председничка мандата, Путин је био потпомогнут здравим приходима од нафте и гаса - два главна руска извозна артикла.

Животни стандард за већину Руса се поправио.

Али цена је била, према мишљењу многих, ерозија руске демократије у повоју.

Од глобалне финансијске кризе из 2008. године, Путин има проблема са анемичном привредом, погођеном рецесијом и, од недавно, вртоглавим падом цене нафте.

Русија је изгубила многе стране инвеститоре и милијарде долара у повлачењу капитала.

Забринутост због кршења људских права

Путинову владавину обележио је конзервативни руски национализам.

Одликују га снажни одјеци царистичког апсолутизма, уз потпору Православне цркве.

Црква је подржала забрану група које шире геј „пропаганду" међу тинејџерима.

Убрзо пошто је постао председник, Путин је почео да маргинализује либерале, често их замењујући савезницима тврде струје или неопредељенима који су једва нешто више од обичних послушника.

Јељцинови миљеници као што су олигарси Борис Березовски и Владимир Гусински завршили су као бегунци који живе у изгнанству ван земље.

Међународна забринутост због кршења људских права у Русији порасла је после хапшења олигарха Михаила Ходоровског, некада једног од најбогатијих милијардера на свету, и антипутиновских активисткиња из панк групе Pussy Riot.

Путинови односи са Великом Британијом покварили су се после радиоактивног тровања антипутиновског активисте Александра Литвиненка 2006. године у Лондону.

За његово убиство оптужени су агенти руске државе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]