Русија: Прича радника о луксузу, буђи и лажним зидовима „Путинове палате"

Мистериозни комплекс на обали Црног мора, који је водећи руски опозициони политичар Алексеј Наваљни назвао „Путинова палата", већ је приказан на националним каналима, али уместо очекиваног луксуза за око су запале само голе, бетонске зидине.

Како би лакше схватили због чега се дворац реновира и шта је све постојало унутра до реновирања, новинари ББЦ-ија руски сервис разговарали су са 15-ак радника који су тамо радили у различито време.

За ову грађевину, Фондација за борбу против корупције Алексеја Наваљног, коју власт у Русији оптужује да се финансира из иностранства, тврди да припада председнику Владимиру Путину, што је он категорички демантовао.

Већина радника сазнала је из медија да се овај дворац претвара у апартмански хотел.

„Размере рушења су запањујуће. Грубо говорећи, целу кућу су огулили до зидова", говори Станислав* (име промењено).

У дворац је дошао на јесен 2018. због демонтаже која је до тада трајала, према његовом мишљењу, неких шест месеци.

Затекао је објекат без намештаја, али украшених зидова и плафона.

„Оно што је друг Наваљни приказао у филму, стварно се збило", каже Станислав.

Наваљни је у видео о дворцу рекао да је главни разлог реконструкције била буђ.

Видео је објављен на каналу Јутјуб и има више од 112 милиона прегледа, а Наваљни се у међувремену вратио у Русију са лечења у Немачкој и одмах је ухапшен на основу неких ранијих судских случајева који су против њега вођени.

Потом је осуђен на трогодишњу казну затвора.

Убрзо потом, Русију је захватио талас протеста присталица Наваљног, али су власти похапсиле многе учеснике, теретећи их, пре свега, за учешће у неодобреним скуповима и кршењу здравствених мера уведених зарад сузбијања пандемије корона вируса.

Међу ухапшенима су и неки запослени у Фондацији за борбу против корупције Алексеја Наваљног.

Управо због тога већина интервјуисаних грађевинара и инжењера који су радили у дворцу замолили су да остану анонимни.

ББЦ руски сервис разговарао је са неколицином радника који су били ангажовани на обнови палате између 2005. и 2020. године.

Они су потврдили многе ствари које је Наваљни изнео у видеу.

Шта кажу радници

Двојица радника који су својим очима видела буђ у дворцу, за ББЦ тврде да је она захватила читав комплекс - и собе и подруме.

„Све је било буђаво", истиче Станислав.

„Да, да, најобичнија буђ. Негде је била зелена, негде црна. Буђ на све стране. Буквално је захватила цео комплекс, а највише зидове и плафоне. Били смо у шоку".

Према његовим речима, уређивање дворца било је по принципу „лажних зидова".

Односно, директно на бетонски зид причвршћује се метални оквир који се затим покрије гипс-картонским плочама и тек онда се на њих причвршћују скупи украси.

„Буђ је била директно иза лажног зида", каже Станислав.

Игор* (име такође промењено), један је од бивших запослених компаније која је изводила радове у дворцу.

Испричао је да су му негде 2017. године показали буђ у приземљу и подруму.

Колеге су му рекле да се проширила по целом дворцу.

„Још тада се причало да ће све размонтирати", говори он.

Међутим, други запослени, који је радио у дворцу до 2018. године, није успео да се сети проблема са буђи.

Извор близак Кремљу и неовлашћен да даје изјаве медијима, потврдио је за ББЦ руски сервис да су у комплекс продрле гљивице.

„Комплекс је пуштен у рад, неколико година је радио, а онда су се појавиле гљивице и смрад", рекао је он и затражио да остане анониман.

Према његовим речима, у последње време Владимир Путим је посећивао овај комплекс у Прасковјевки, селу у краснодарском рејону Геленџик, али само због хокејашког клизалишта.

Сајт „Медуза" је известио и да су и кипови оштећени, те да су због агресивног спољног окружења прекривени нечим зеленим од соли и влаге.

„Медуза" није указала да ли су кипови били унутар грађевине или изван ње.

Шта се тврди у видеу Наваљног?

Истрага наводи да је имовина коштала око милијарду евра, а плаћена је „највећим митом у историји".

„[Они] су тим новцем саградили палату за свог шефа", тврди Наваљни у видеу.

Опозиционар стално оптужује руског лидера за „феудални" начин владања и вођење система препуног „лопова".

Али руски олигарх Аркадиј Ротенберг рекао је потом да је он власник раскошне палате на обали Црног мора, а не председник државе Владимир Путин, као што тврди Наваљни.

Ротенберг, милијардер близак Путину, јавно је рекао да је власник поседа у интервју за провладин Меш канал на друштвеној мрежи Инстаграм.

„Пре неколико година успео сам да добијем добар кредит и тако сам постао власник, а изградња ће бити комплетирана за пар година", рекао је Ротенберг.

Открио је и да планира да ту палату претвори у хотел.

Ротенберг је сувласник СГМ групе која се бави изградњом инфраструктурних пројеката попут гасовода.

Поред тога што је Путинов пријатељ из детињства, познат је и као џудо партнер руског председника.

Према истраживању организације Левада, око 26 одсто Руса је погледало овај видео, а међу онима који су рекли да су погледали или да су упознати са садржејма видеа, њих 17 одсто је рекло да је променило мишњење о Путину због тога.

Шта је проблем са здањем?

Градитељи верују да је цела зграда морала бити дезинфикована најмање два пута.

Мисле да су проблеми повезани са близином зграде мору и лошом вентилацијом.

Сматра се да су се проблеми први пут појавили када је комад гипса замало пао на чистачицу у приземљу имања, у близини базена.

У почетку су биле планиране мање, козметичке преправке, али када су отворили „лажне зидове", Игор је рекао да су схватили да се буђ проширила по целом здању.

ББЦ руски сервис је тражио коментар од Главгоекспертизе, главног надзорног грађевинског органа у Русији, као и од Аркадија Ротенберга и локалних власти у Геленџику, али није добио одговоре.

Грађевинари и инжењери, који су радили у дворцу и на парцели у различито време (од 2005. до 2020.), палату зову „главном кућом".

Доста њих је растројено јер су уништени резултати дугогодишњег рада на завршетку „главне куће".

„Толико је људи радило, толико новца је уложено, толико материјала. Кажњавали су нас за сваку огреботину - све је прављено од врхунског дрвета, све ове канцеларије.

„Говорили су нам: 'Момци, пажљивије', а онда одједном говоре да сечемо каблове, да растављамо, да ломимо - и све то одлази на депонију, у ђубре", присећа се Игор.

Колико је луксузно?

Приликом посете имању у јесен 2011. године, један градитељ са којим је ББЦ разговарао рекао је да је његов први утисак био као да се граде египатске пирамиде.

„Претпостављам да је око 1.500 људи у том тренутку радило ту. Било је Руса, Узбека, било је војника. Журило се да се то заврши."

Други радник рекао је да су сви знакови градње били маскирани, тако да нису могли да буду уочени са мора.

„Све бетонске и металне конструкције прекривале су брда, дрвеће, траву и стене како би их прикриле, како би се стапале са пејзажом", тврди он.

Многи радници, који су за ББЦ рекли да су радили на том месту у последњих 15 година, говоре о честим реконструкцијама.

„Наставили су да граде и руше, граде и онда руше", рекао је један градитељ.

Била је ту и велика теретана саграђена од мермера, али то је трајало само две или три године, додао је.

„Био сам веома изненађен када се једног дана појавио булдожер и почео да га разбија."

На украсним елементима зидова, према речима Станислава, није било видљивих трагова гљивица.

Размонтиране гипсане украсе и панеле од драгоценог дрвета и камена пажљиво су одлагали у кутије и одвозили у непознатом правцу.

Он не верује да их могу поново искористити, првенствено јер је сваки део имао своје место - није реално вратити сав материјал на првобитно место.

Баш зато постоји ризик да ће се буђ вратити, додаје он.

Други грађевинар објашњава да су, према гласинама, материјал закопавали у Молоканов јаз (клисуру поред дворца).

Још један грађевински радник потврђује да је чуо да су сав скупи камен, који су скинули са зидова, закопали на то место.

Игор и Станислав рекли су за ББЦ да је комплекс минимум два пута дезинфикован антисептиком против буђи „сви зидови су скроз испрскани", чак је било и приче о још једној дезинфекцији.

Заправо, дворац се сада реновира и споља и изнутра.

Већ су замењени прозори, кров и фасада, рекло је неколико запослених који су радили тамо последњих година.

Пред крај 2018. размонтирали су и „водену дискотеку" - фонтана украшена мозаиком.

Међутим, у вестима је приказана као недовршена бетонска грађевина.

Радници са којима је ББЦ разговарао нису сигурни да ли је све ово последица буђи или промене укуса власника.

Ко је продао и купио дворац?

Грађевина и земљиште, на којем се дворац налази, припада ДОО „Комплекс", које је пак у власништву Акционарског друштва „Бином".

Ипак, имена власника нису позната.

Последњи јавни подаци о власнику су из 2015. Према подацима СПАРК-а ради се о Александру Пономаренку, сувласнику и председнику Савета директора АД „Међународног аеродрома Шереметјево".

Према његовим речима, он је купио дворац 2011. године од Николаја Шамалова, сувласника банке „Росија".

Шамалов важи за једног од најближих пријатеља Владимира Путина, а медији су његовог сина, Кирила Шамалова, називали зетом руског председника.

Агенција Блумберг, 2018. године известила је да се брак Кирила Шамалова и наводне ћерке председника Русије, Катарине Тиханове, распао.

Неколико дана након окончања истраге Наваљног, постало је познато да је Александар Пономаренко продао дворац у марту 2016. године.

Касније се сазнало да је нови власник некретнине Аркадије Ротенберг.

Он је изјавио каналу Маш да је купио грађевину „пре пар година" како би развио хотелски бизнис.

Коме је Пономаренко продао имовину није познатно.

Из прес службе аеродрома Шеремтјево нису потврдили да је Аркадије Ротенберг купио дворац, тако да испада да је дворац могао имати друге власнике у периоду између Пономаренка и Ротенберга.

Владимир Путин увек је одбацивао довођење у везу са дворцем у Прасковјевки.

„Ништа од тога што је обележено као моје власништво не припада мени, нити мојим ближњима и никада није ни припадало.

„Све су измонтирали, одлучили да овим материјалом исперу мозгове нашим грађанима, те су на интернету објавили којекакве филмове", прокоментарисао је Путин филм Наваљног.

У различито време на изградњи дворца радило је на десетине компанија, извођача и подизвођача.

Из безбедносних разлога, ББЦ не објављује имена компанија у којима су радили интервјуисани грађевинари и инжењери.

Дворац је пројектовала компанија „Стројкакомплект" италијанског архитекте Ланфранка Ћирилла.

Архитекта је рекао за „Медуза" да су се радови изводили за компанију „Стројкаконсалтинг" коју је основао бизнисмен Зијад Манасир.

Медији су писали да је грађевинске радове изводила „Спецстрој", структура Министарства одбране Русије.

Закупац дворца је 2011. била и грађевинска компанија „Велестрој".

Како се појавила буђ?

Саговорници ББЦ-ја изнели су различите верзије о томе како је буђ откривена и како је успела да захвати читав дворац.

Тачан разлог појаве буђи ББЦ није успео да сазна, али је зато јасно да су по њеном откривању престали да користе дворац, а убрзо након тога и почели да га реновирају.

Игор препричава речи својих колега: буђ су открили сасвим случајно за време инцидента у сутерену, око базена.

Према његовим речима, део зидног малтера замало није пао на чистачицу.

„Сазвали су колегијум и закључили су да кућа заправо није функционална", објашњава он.

„Пре извесног времена започели су нешто налик на козметичку поправку", додаје Станисла.

„Тако је испало да су, очигледно, отворили неки део како би га поправили и видели да је иза лажног зида све захваћено гљивицама.

„Онда су почели додатно да гуле, мислећи да су гљивице захватиле можда 5 до 10 квадрата, али било је касно - гљивице су биле свуда, по целој кући".

Станислав говори да се буђ појавила јер иза лажног зида није постојала вентилација.

„Нешто су забрљали приликом градње", претпоставља он.

Није једини који тако мисли, још двојица радника деле његово мишљење.

„Ако има мора - биће и влаге. Ако има влаге, а нема добре вентилације и протока ваздуха и не отварају се прозори, то се могло догодити. Ипак, ја не знам шта се стварно десило", говори архитекта грађевине, Италијан Ланфранко Ћирило.

Додаје да је последњи пут био у објекту 2014. и да се бавио архитектуром и ентеријером, а не грађевином.

„Проблем је настао, између осталог, због неправилно постављене хидроизолације", говори извор близак Кремљу.

„Изведен је велики број подземних радова, а када се мења ниво подземних вода треба бити веома опрезан.

„Када бетон изливаш у дубину, подземне воде га могу истиснути.

„Постоје велике сумње да су уштедели на хидрогеолошким истраживањима и да стручњаци из Министарства грађевинарства уопште нису видели овај објекат".

ББЦ на руском обратио се стручњацима Министарства грађевинарства питањима и чека на одговоре.

Инжењер који је учествовао у геолошким истраживањима за изградњу дворца и који је посећивао парцелу од 2005. до 2007. не слаже се са службеником.

Он је лично спроводио истраживања за изградњу дворца, попут постављања 60 метара дугачког окна лифта до плаже, али и неких других грађевина као што је амфитеатар.

Податак да је окно лифта толико дубоко могао се пронаћи на сајту једног од извођача радова у Праскојевки „НТ-Прогрестекс".

Према речима геолошког инжењера, за време извођења радова није била у плану изградња других подземних објеката.

„Подземне воде су чиста глупост. Таква верзија не може се узети у обзир. Грађевина је постављена на малтене стрмој стени висине 50-60 метара. До нивоа мора нема никакве воде.

„Испод дворца, неких 20-25 метара налази се сува иловача, а још ниже је напрсла стена. Тако да не могу да замислим под којим условима је тако нешто могло да се догоди због геолошких потешкоћа.

„Можда проток воде у окно лифта или лудачке подземне грађевине постоје у филму Наваљног, али никако не на нивоу дворца.

„Па нису га саградили на мочвари, него на добро дренираном, сувом месту, суве климе где ћете кишу видети мало сутра", објашњава он.

Према његовим речима, нису штедели на истраживачким радовима, иако је конструкција сама по себи „прилично једноставна", једна надасве „лака бетонска кућица", говори инжењер.

„Спровели смо веома дубока и обимна истраживања", говори он.

„Нашу машту нико није ограничавао - да смо хтели још дубље да копамо, у циљу добијања информација, нису питали шта кошта".

Управа Геленџика није одговорила на питање ББЦ-ја о подземним грађевинама, позивајући се на чињеницу да се објекат налази у приватном власништву.

Други грађевински инжењер који, како каже, одлично познаје ситуацију у овом објекту, навео је неколико опција које су могле да проузрокују појаву буђи.

„Проблем се може везати или за грешку приликом пројектовања вентилационог система, или за грешку радника који су намештали вентилацију.

„Оно што је мање вероватно је да је проблем повезан са самим коришћењем: претеривали су са заливањем парка, иако систем хидроизолације подрума није постојао.

„Њега могуће да нису ни пројектовали, јер испод земље практично није ни било воде. А уколико је услед заливања подрум кренуо да плави, онда је то грешка наручиоца или инвеститора приликом израде пројектног задатка.

„Било је потребно предвидети заливање околне земље и хидроизолацију читаве подземне контуре.

„Одговорни, вероватно, неће бити пронађени", претпоставља он.

Према његовим речима, оваква ситуација са наводњавањем већ се једном догодила, али на поседу једне познате личности.

Како преуређују дворац?

Пошто се Аркадије Ротенберг прогласио власником будућег апартманског хотела, интернет су преплавили мимови посвећени дворцу.

Један од њих - „погодности" у новом, луксузном хотелу биће на спрату, јер према плану који је објавио Наваљни, купатила и тоалети нису били у свакој соби.

Такође, није их било могуће видети ни на видеу Маша, ни на каналу „Росија".

Собе се преграђују због купатила, казао је један од радника који је био на парцели 2020. године.

„Буквално свуда штанцују тоалете, као да су хотелске собе", говори саговорник ББЦ-ја.

Други градитељ потврдио је да је дошло до преуређивања, али није прецизирао којег тачно.

До више доказа о преуређивању дворца у хотел, ББЦ није успео да дође.

Радници који су били у дворцу говоре да има нови концепт - апартмански хотел.

Дворац је раније имао другу функцију, а о овој новој сазнали су из медија.

У неким биографијама бивших радника, али и на сајтовима појединих извођача радова, наводи се да је ово „државна резиденција" или „резиденција Владимира Путина".

Према писању руских медија, компанија „Аэрокомплекс", која је обезбедила опрему за хелиодром, сврстала је пансион у Прасковјевки међу резиденције председника.

Такође су открили слично помињање у презентацији компаније „Профирма", док је „Новаја газета" пронашла исту референцу на сајту компаније „Оптима комплект строј".

Сви саговорници ББЦ-ја говоре да ни за кога није била тајна да они раде у „Путиновом дворцу".

„Ротенбергово име нисам чуо ниједном, сви су говорили - Путинов", додаје други радник.

„Званично се објекат звао пансион, тако је било написано у радној документацији.

„Али, наравно, није било никаквих говора о томе да је ово апартмански хотел - то би било смешно.

„Свима који су тамо радили било је кристално јасно где су дошли", каже Станислав.

Он се жали на озбиљне мере безбедности које су тамо важиле: запослени су наводно пролазили кроз пунктове са детектором метала, а телефони са камерама били су забрањени.

Ако су којим случајем код радника налазили такве телефоне, одмах би им одузели пропусницу и удаљили би их са имања.

„Годину дана сам користио Нокију 3310, одсечен од цивилизације", присећа се инжењер.

„Просто ми је смешно како неки могу да лажу целу земљу: да тамо ништа није било саграђено, да то није Путиново", говори други радник.

Према његовим речима, поједини радници видели су цео процес рада јер су на градилишту били готово све време - 15 година, колико је трајала изградња.

Почели су тамо да раде када су имали између 18 и 20 година, а сада су одрасли људи на позицијима.

Могло би се претпоставити да се радницима, упркос велу тајности, свиђало да раде на имању које важи за „Путинов дворац".

Ипак, није баш тако.

Појединци су се жалили да им плате касне.

Један од њих казао је да је на плату чекао и до три месеца, али да су на крају ипак исплаћивали.

Други, пошто је дао отказ, није добио више од 50 хиљада рубаља које су му припадале.

„Посао си могао да изгубиш очас посла: уколико си направио паузу, па сео на Путинову фотељу - исте секунде следио ти је отказ", испричао је један од инжењера.

Упркос овоме, минимум двојица интервјуисаних грађевинских инжењера не би имало ништа против да се једног дана врате на имање.

Они то виде као принудну меру, али рад на јужном мору им звучи примамљивије од алтернативних предлога, попут службених путовања на север.

Аркадије Ротенберг, самопрозвани власник комплекса, није одговорио на питања ББЦ-ја.

Шта се тамо налазило до рушења?

Дворац и све око њега били су у потпуности функционални до почетка реконструкције, потврђују саговорници ББЦ-ја.

Већина бивших запослених, са којима је ББЦ разговарао, није сигурна да су председник или високи руски функционери посећивали ово место.

Једни говоре да је Путин био у дворцу неколико пута.

Други кажу да су га неки високи званичници посећивали с времена на време и да су током тих посета увођене строге мере безбедности, као и ограничења у кретању запослених.

Један од радника, који је боравио на територији дворца у јесен 2011, објашњава да су журили да заврше радове до 8. октобра 2011.

„Тада је требало да стигне 'ћале'. Тако су звали власника", појашњава он.

Овај датум потврђује још један радник.

Међутим, не знају да ли је власник дошао тог дана..

Месец дана пре рока било је готово украшавање објекта, а неке собе су већ биле намештене, наставља он.

„Баш смо журили", присећа се он.

На улазу у дворац стајала су врата са двоглавим орлом.

„Када сам видео врата, схватио сам где сам доспео. Мислио сам да ће можда бити резиденција за пријем званичних посета", говори радник.

Према његовим речима, у то време зграда је већ имала позориште са ложама на спрату, као и биоскоп са пројектор-салу.

„Неке собе су међу радницима биле познате и као 'Путинова соба' ('његова соба'), 'собе ћерки', 'мајчина соба'", прича други радник.

А амфитеатар је, како кажу двојица радника, заправо био летњи биоскоп.

Из њега се одоздо пружао лед екран, али су га недуго затим разбили.

Према речима другог радника, сви бетонски носачи и остале грађевине, видљиве са мора, биле су камуфлиране.

„На бетону су осликавали планине, дрвећа, траву, камење. Камуфлирали су и зграде, окна лифтова, ограде, степенице.

„Понекад се дешавало да од пеноплека праве камење које би служило да све то сакрије.

„Уколико се боја објекта на удаљености од 10 километара, када се гледа кроз високо прецизну оптику, није стапала са природом, морали смо поново прецртавати", каже он.

На самом почетку су на рту саградили марину, казала су двојица радника.

Међутим, према речима једног од њих, прва олуја ју је одувала.

Како објашњава инжењер, упознат са процесом градње, ртови нису уобичајена места на којима се граде марине јер су ту изложене таласима.

Затим су око ње саградили заштитне баријере.

На плажи се такође налазе кућица и стрелиште са метама дужине око 500 метара, испричали су радници.

Оно је, према речима једног од њих, намењено запосленима на граничном прелазу који се налази у близини.

Поред цркве налази се 6-8 скулптура „неких царева са мачевима", каже други радник.

Према још једном сведочењу, скулптуре постоје и у јапанском врту, тик уз дворац - „тамо расту трешње и друге врло ретке врсте дрвећа".

„Базен ме је остављао без текста, савршен је - ни таласа, ни поветарца. У равни је са подом. Гледаш и не видиш да је ту вода. Тек када га додирнеш, схватиш да си направио талашчић", прича Игор.

Додаје да би волео да види дискотеку са базеном како ради.

„Једино лепо што је било направљено је бунгалов - двоспратна зграда са базеном која се налази у близини дворца. Велики зидови, фотеље, столови…

„Све је украшено неким скупим дрветом. Чак није било потребе за лакирањем, само по себи је било глатко и чврсто.

„Поседовала је трпезарију и простор за госте. Део базена као да је излазио ван зграде - могао си се окупати напољу, погледати у море и вратити се натраг", диви се други грађевинар.

Према речима радника, у склопу комплекса константно су нешто дорађивали и прерађивали.

„Чини ми се да су тамо 'прали паре' - граде и руше, граде и руше. Дође неко, том неком се не свиди и хајмо Јово наново. И тако стално", говори један од радника.

„Примера ради, тамо је био огромни спортски комплекс, мермерна теретана са десне стране замка. Скупа градња необичног склопа.

„Био сам запањен када је дошао багер и почео да је равни са земљом. Онда су на том месту саградили ресторан, а теретана је била ту две, три године", додаје он.

Према речима једног од грађевинара, пројекат је обнављан између 15 и 20 пута.

Неке раднике чуди што се овакве ствари могу догађати на пројектима ових размера.

„Када сам се ту запослио, мислио сам да ће на градилишту овог нивоа све бити идеално.

„Међутим, када сам ушао у систем, био сам шокиран тоталним јавашлуком, чак ни сам купац не може да се одлучи шта до краја жели да види тамо", говори један од њих.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]