Русија, Путин и Наваљни: „Да су агенти желели да га отрују вероватно би завршили посао"

Руски председник Владимир Путин одбацио је као „трик" истрагу појединих медија која је руске државне агенте окривила за тровање његовог главног политичког противника Алексеја Наваљног.

Оптужио је Наваљног да се ослонио на помоћ америчких тајних служби.

На конференцији за новинаре Путин је рекао да то „није истрага" већ „трик усмерен на напад на највише представнике власти".

Агенте у руској Федералној служби безбедности (ФСБ) идентификовали су Белингкет (Bellingcat) и други истраживачки медији.

Наваљни је једва преживео тровање у августу, провевши недеље на интензивној нези у берлинској болници.

Западни стручњаци су установили да је у нападу коришћена врста руског нервног агенса новичок - средства које је могло доћи једино из државних установа.

Путин је рекао да су детаљи које су Белингкет и његови партнери објавили у понедељак заправо само „легализовали податке америчких специјалних служби".

„То значи да овај пацијент из берлинске клинике [Наваљни] има подршку америчких обавештајних служби."

Стога су, додао је, „[руске] специјалне службе сигурно требало да га прате".

Путин је омаловажио Наваљног, рекавши: „Каква је он корист за било кога?"

Кроз осмех је додао: „Да су руски агенти желели да отрују Наваљног вероватно би завршили посао".

Наваљном је позлило 20. августа на лету од Томска до Москве, а преживео је захваљујући принудном слетању у град Омск.

Водећи руски опозиционар је оптужио Путина да стоји иза тровања, што је председник Русије демантовао.

Европски стручњаци су у извештају повтрдили да је у организму Наваљног пронађен нервни агенс новичок.

Наваљни оптужује Путина да управља „дубоко корумпираном администрацијом", а његове истраге привукле су милионе пратилаца на друштвеним мрежама.

„Спремни смо за истрагу", рекао је Путин, упитан касније о случају Наваљни.

„Није дат ниједан званични закључак", тврдио је. Додао је да Русија није добила никакве информације о наводном хемијском оружју.

На великој, годишњој конференцији за новинаре, Путин - на власти од 2000. године - такође је рекао да још није одлучио да ли ће се поново кандидовати за председника 2024. године.

Маратонска конференција за новинаре трајала је више од четири сата, а он је са новинарима разговарао путем видео везе из резиденције Ново-Огарево изван Москве због здравствених мера услед пандемије корона вируса.

Погледајте видео: Путин неприкосновени лидер у новијој историји Русије

Затегнути односи са САД

На питање о председничким изборима у САД, Путин је рекао да је однос Москве и Вашингтона постао „талац" америчке унутрашње политике.

„Верујемо да ће новоизабрани председник САД [Џо Бајден] средити ствари јер има и унутрашње и спољнополитичко искуство", рекао је.

Путин је пре два дана упутио званичну честитку Бајдену због победе на изборима.

Новинар га је питао зашто руски хакери овог пута нису помогли Доналду Трампу, као што су наводно учинили 2016. године, а Путин је то оценио као „провокацију".

„Руски хакери нису помогли садашњем председнику [Трампу], нису се мешали, све су то измишљотине са циљем да се покваре наше односе са САД".

Погледајте видео: Из Србије с љубављу за Путина

На питање о „новом хладном рату", Путин је оптужио САД за колапс споразума о разоружању.

Додао је да је отворен за разговоре са САД о продужењу споразума о нуклеарном пројектилу СТАРТ следеће године.

„Ако се тај уговор оконча, неће остати ништа", нагласио је.

У међувремену, рекао је, Русија је развила хиперсоничну ракету Авангард - „оружје које не постоји нигде другде".

Али, додао је да руски војни буџет заостаје за америчким, и такође мањи од буџета четири друге државе.

„Море проблема"

Путин је више пута критикован јер је пандемија корона вируса озбиљно уздрмала здравствену службу и привреду.

Он је рекао је да је руска вакцина Спутњик V безбедна и делотворна, али да ће бити потребно време да би се проширили производни капацитети.

Рекао је и да ће се вакцинисати, али није био у приоритетној групи која је прва добила вакцину.

Што се тиче привреде, признао је да реални приходи у Русији падају, делом и због пандемије.

Рекао је да је пандемија створила „море проблема" за Русију.

Али било је и горих времена, нагласио је он, напомињући да је 2000. године сваки трећи Рус био испод званичне границе сиромаштва.

Сада је, рекао је, тај број износио 13,5 одсто - око 30 милиона људи - а циљ је био да се смањи на 6,5 одсто до 2030. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]