Европска унија и Русија: Блиски сарадници Владимира Путина на црној листи ЕУ због тровања Наваљног

Европска унија увела је санкције неколицини високих руских званичника и директору Државног института за органску хемију и технологију због наводне повезаности са тровањем водећег опозиционара Алексеја Наваљног, који је 30 дана био на лечењу у болници у Немачкој.

Њима је забрањено да путују у земље ЕУ, а замрзавање имовине односи се и на шефа Федералне службе безбедности Русије (ФСБ) Александра Бортникова и два заменика министра одбране.

Међу шест руских званичника под санкцијама је и Сергеј Мењаило, изасланик председника Русије Владимира Путина у Сибирском округу.

Водећи руски опозиционар Алексеј Наваљни тренутно се опоравља у Немачкој, а за тровање криви Путина.

Ко је све под санкцијама и зашто?

Руски државни институт за органску хемију и технологију такође је стављен под санкције ЕУ, јер се сматра да је укључен у програм производње нервног агенса новичок којим је наводно отрован Наваљни.

Заменици министара одбране на списку ЕУ су Павел Попов и Алексеј Криворучко. ЕУ истиче да Министарство одбране Русије контролише залихе хемијског оружја до планираног уништавања.

Двојица главних Путинових помоћника - Андреј Јарин и Сергеј Киријенко - такође су на ЕУ листи за санкције због наводне улоге у супротстављању политичком утицају Наваљног.

Киријенко је кратко време био премијер Русије у време покојног председника Бориса Јељцина.

Наваљном је у августу позлило на путу од Сибира до Москве. Пребачен је потом из болнице у Томску у Немачку, а берлински лекари саопштили су да је он отрован нервним агенсом новичок.

Испрва се сумњало на шољу чаја коју је попио на аеродрому у Томску.

Али хитра реакција чланице његовог тима убедила је немачке истражитеље да је агенс новичок убачен у његов систем пре тога.

Ове налазе је потврдила Организација за забрану хемијског оружја (ОЗХО). Кремљ је негирао било какву умешаност у тровање Наваљног.

Министри спољних послова држава чланица ЕУ договорили су још у понедељак да уведу санкције руским званичницима, на предлог Француске и Немачке, чије су власти убеђене да иза тровања Наваљног стоје државне структуре.

„Узимајући у обзир да је Алексеј Наваљни био под надзором у време тровања, разумно је закључити да је оно било могуће само уз учешће Федералне службе безбедности", пише у саопштењу ЕУ од четвртка, 15. октобра.

Руска влада оспорава налаз европских стручњака да је коришћено изузетно отровно хемијско оружје новичок, које су совјетски научници развили у Хладном рату.

У саопштењу ЕУ се, међутим, истиче да су санкције део акције против „ширења и употребе хемијског оружја".

У изјави се наводи да је „разумно закључити да је тровање Алексеја Наваљног било могуће само уз сагласност извршне канцеларије председника".

Раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио ЕУ да није разумела оно што је назвао „потребом дијалога уз узајамно поштовање" и поручио да ће Русија узвратити контрасанкцијама.

У интервјуу немачком листу Билд, Наваљни је позвао Европу да уведе санкције руским појединим званичницима, пре свега уметницима који подржавају председника Путина као што је директор Минхенског филхармонијског оркестра Валериј Гергијев.

У интервјуу за ББЦ Наваљни је рекао да „све указује да иза тровања стоји Владимир Путин".

И Лукашенко под санкцијама

У понедељак су министри ЕУ одлучили су и да председника Белорусије Александра Лукашенка ставе на листу политичара те земље који су већ под санкцијама због „бруталног обрачуна" са демонстрантима који се противе његовом реизбору за шефа државе и који недељама протестују тврдећи да су избори 9. августа били намештени.

Лукашенко ће се тако придружити листи од 40 сарадника којима је Европска унија већ замрзла имовину и забранила им улазак у земље Уније, рекла су два неименована дипломатска извора.

ЕУ до сада није уводила санкције против Лукашенка лично, надајући се да ће га тако убедити да почне дијалог са опозиционим противницима.

Нова полицијска акција и разбијање демонстрација противника Лукашенка у недељу, уз употребу водених топова и сузавца и низа хапшења демонстраната, била је кап која је прелила чашу.

Министри ЕУ који су до сада избегавали да уведу санкције и против Лукашенка, одлучили су да сада и он буде на црној листи, као и његових 40 сарадника раније.

У Белорусији су 9. августа одржани председнички избори. Лукашенко је прогласио победу, али су га опозициони прваци оптужили за намештаље резултата, тврдећи да је заправо његова противкандидаткиња Светлана Тихавскаја освојила већину гласова.

У међувремену, готово сви водећи опозициони политичари су или напустили Белорусију и отишли у суседне земље или су у затвору.

А Лукашенко је организовао изненадну инаугурацију, после чега је Европска унија саопштила да не признаје резултате избора, а то значи и да не признаје Лукашенка за легитимног вођу Белорусије.

Он је на то узвратио да Запад има двоструке аршине и поручио да нема намеру да преда власт.

„Ако неко мисли да се власт пољуљала, знајте да греши. Треба да знате да власт има на кога да се ослони. Нећемо устукнути", поручио је Лукашенко раније.

Лукашенко, који је на власти од 1994. године, изјавио је да се Белорусија не може враћати у период нестабилности као што је то било после распада Совјетског савеза 1991. године.

Погледајте видео: Демонстрант у Минску бежи од полиције и ускаче у такси

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]