Вакцина против корона вируса: Пречице и 'прљави' трикови у трци да се буде први

Када је Москва 11. августа објавила вест о томе да је у земљи регистрована прва вакцина против Ковида-19, под називом Спутњик V, порука је била кристално јасна.

Давне 1957. године, Совјетски Савез је лансирао сателит Спутњик и победио у свемирској трци, Русија сада тврди да помера границе медицине.

Међутим, критичари су сумњичави. Скептицизам са којим је ова вест дочекана само је подсетио да се ради о интензивном међународном утркивању.

У тој трци, учесници једни друге оптужују за коришћење пречица, шпијунажу, љубомору, потезе који нису и складу са етиком, а све се више говори о „национализму по линији вакцине".

Проналазак вакцине против Ковида-19 је највреднија медицинска награда коју бесомучно покушавају да освоје научници широм света. Овде се не ради само о спасавању људских живота, већ о стављању тачке на стање које је вирус изазвао у свету, о слави и признању.

„Никада пре нисмо имали ситуацију да медицинско откриће носи тако висок политички залог", каже професор глобалног права у области медицине на америчком Универзитету Џорџтаун Лоренс Гостин.

„Разлог што вакцина против Ковида има тако висок политички престиж је што се суперсиле сада надмећу ко је научно надмоћнији, а кроз то валидирају сопствени политички систем као супериорнији у односу на све остале".

У поодмаклој фази испитивања вакцине тренутно је десетак кандидата, према подацима Светске здравствене организације - међу њима су три у Кини, један у Великој Британији, један у Сједињеним Америчким Државама (САД), док на једној вакцини здружено раде САД и Немачка.

За развој вакцине обично је потребно око годину дана. Док научници траже начине да убрзају ствар, чињеница да је Русија регистровала вакцину Спутњик изазвала је забринутост да су коришћене пречице.

У јулу су Велика Британија и Канада оптужиле су Русију за покушај хаковања база података о току истраживања, што је Кремљ порекао. Обавештајни извори тада су изнели претпоставку да Русија не покушава да омете рад, него да украде податке.

Недељу дана касније, америчко Министарство правде оптужило је два хакера из Кине за покушај крађе података о развоју вакцине у име обавештајних служби те земље.

Кина је негирала оптужбе, рекавши да су они ионако већ поделили информације о вирусу са другим земљама, те да су показали отвореност за међународну сарадњу.

Погледајте видео о најновијим достигнућима у истраживањима вакцине

Стручну јавност највише брине убрзавање процеса медицинског тестирања, које је иначе споро.

„Користе се разне пречице, Руси су нарочито склони томе", каже Томас Болики, директор глобалног програма здравствене заштите Савета за спољне послове.

"Није тешко развити вакцину, тешко је доказати да је безбедна и делотворна. Ако земље занима само да је направе, оне ће користити пречице".

Одлука Русије да региструје вакцину Спутњик пре него што је спроведено тестирање на широј популацији и без претходног објављивања података о истраживању, изазвало је критике Запада.

Др Ентони Фаучи, један од најистакнутијих чланова Штаба за борбу са корона вирусом Беле куће изразио је „дубоку сумњу" да је Русија доказала да се вакцина безбедна и делотворна.

Москва такве тврдње отписује као „љубомору". Творци вакцине кажу да ће ускоро објавити резултате свог истраживања у реномираном међународном научном часопису.

За то време, Кина такође жури да се докаже.

Кинеске фармацеутске компаније кажу да су виши извршни директори већ примили тест верзију вакцине. Овим потезом, Кина жели да докаже спремност људи на одговорним позицијама да ризикују и да се жртвују.

У Русији, дозу Спутњика примила је Путинова ћерка, како је саопштио сам председник.

И извештаји медија да Кина и Русија планирају да тестирају вакцину на припадницима оружаних снага изазвала је етичке дилеме, с обзиром да војници можда неће бити у прилици да се искрено сагласе са учешћем у тесту.

Кинеска фирма CanSino, која сарађује са оружаним снагама НР Кине, у јуну је добила сагласност да вакцинише војни кадар пре него што трећа фаза клиничких испитивања отпочне.

„Постоји сет етичких правила када је у питању тестирање на људима, које служе да их штите од злоупотреба", подсећа професор Гостин.

Колико су важни тестови у истраживањима Ковида-19

Подстицај за антиваксере

С обзиром на велику потребу да вакцина буде пронађена, зар није очекивано да се користи понека пречица?

Пожуривање и прескакање фаза клиничких испитивања може да доведе до очекивања јавности да ће се вакцина убрзо појавити, ако и до додатног ширења Ковида-19.

Такође, уколико се испостави да таква вакцина има нежељене ефекте, то може пружити подстицај антиваксерима.

Многи програми развоја вакцине су комерцијалне природе и заснивају се на међународној сарадњи.

Међутим, то не спречава владе појединих држава да трку за успешност у јуришу за вакцином виде као симбол националног престижа и научне надмоћи, као и начин да стану на пут критикама које су им упућене за руковођење кризом.

„Оно што посебно подстиче такмичарски дух код појединих земаља је што се развој вакцине углавном одражава на то како се гледа на вештине руковања кризом које су до сада предузели", сматра Болики.

Администрација америчког председника Трампа је под посебним притиском, јер је ово изборна година. Док се Москва не стиди поређења проналажења вакцине са подвизима у освајању свемира, па је тај подухват крстила Операција ворп брзина - (Operation Warp Speed), што је референца на популарну серију Звездане стазе (Star Track).

Проналазак вакцине у Великој Британији био би ињекција стабилности и за актуелну владу премијера Бориса Џонсона, који се због корона кризе нашао на ветрометини. Његов секретар за здравствену заштиту Мет Хенкок оценио је да „Британија и даље предводи свет" у развоју вакцине.

Као и друге земље, Велика Британија такође већ преговара са другим фирмама о евентуалној куповини вакцине, за случај да се испоставе као успешне.

Национализам по линији вакцине

„Међу западним земљама дефинитвно постоји национализам по линији вакцине", сматра Томас Болики.

„Образац који видите у Америци и Великој Британији указује на покушај да се одређена доза вакцине обезбеди за грађане тих земаља".

Наравно, национализам је и пре корона вируса био у порасту. Зараза је сада само појачала већ постојећа трења.

Иницијална трка у набавци респиратора и медицинске опреме за личну заштиту показала је да су земље спремне да се надмећу до тога ко има више кеша на аеродромима да обезбеди испоруке, подсетила земље колико зависе од увоза залиха и натерала их да појачају домаће капацитете.

Док траје дискусија како ће вакцина бити дистрибуирана на међународном нивоу, они који је први произведу моћи ће да спасу животе својих грађана и помере привреду са мртве тачке.

Исто тако, владе које не обезбеде залихе вакцина ризикују да се суоче са незадовољством грађана и преиспитивање њихове стручности.

Председник Светске здравствене организације Тедрос Гебрејесус упутио је 18. августа позив богатијим земљама да се укључе у глобални програм помоћи сиромашнијима.

„Морамо да станемо на пут национализму по линији вакцине", рекао је.

Болики сматра да ће „све владе у неком тренутку послати нешто тих залиха као вид дипломатског геста".

То што ће неко бити први у лансирању вакцине на тржиште не значи нужно и да ће бити најефикаснији, а стручњаци упозоравају да је ово трка у којој ће вероватно бити више од једног победника.

Ово је тек почетак ривалства.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]