Корона вирус и вакцине: Упознајте Сару Гилберт, научницу која предводи оксфордски тим истраживача

„Морали смо да радимо веома, веома брзо", каже за ББЦ професорка Сара Гилберт.

Научница са Оксфордског универзитета зна да је у стисци с временом - она покушава да пронађе вакцину за заустављање корона вируса, који је до сада заразио више од 15,6 милиона људи и од чијих последица је умрло више од 654.000 људи.

Али њен тим са Универзитета у Оксфорду који броји 300 чланова успео је до сада да „прође кроз многе фазе у изради вакцине за које би иначе било потребно пет година".

„А урадили смо их све за четири месеца", каже ова вакцинолошкиња.

Први резултати су охрабрујући: испитивања на људима показују знаке који обећавају да би вакцина могла да буде и безбедна и да изазове имуну реакцију на вирус.

Иако ови резултати не могу да гарантују да ће вакцина бити спремна за употребу пре краја године, постоји нада да смо ближе постизању имунизације него икада пре.

Са 22 друге потенцијалне вакцине у фази клиничких испитивања и отприлике 100 других у ранијим фазама испитивања, оксфордски тим се суочава и са суровом конкуренцијом.

Ко је Сара Гилберт?

Професорка Гилберт води у трци за израду вакцине против корона вируса.

Њен тим са Оксфордског универзитета - који је ушао у партнерство са британско-шведском мултинационалном фармацеутском компанијом АстраЗенека - спровео је испитивање на 1.077 људи.

Кад је први пут објављена вест о њиховом успеху - пошто су добровољци за испитивање показали јаку имуну реакцију, произвевши антитела и Т-ћелије који могу да се изборе са корона вирусом - она је преко ноћи постала славна личност из научних кругова.

Иако је прерано знати да ли је то довољно да би пружило заштиту, налази у огромној мери обећавају и тренутно су у току масовнија испитивања.

Погледајте и видео о томе зашто су вакцине важне

Име професорке Гилберт појавило се свуда у медијима и она је затрпана захтевима за интервјуе.

Али, као и многе њене колеге, навикла је да свој посао обавља у релативној анонимности - и углавном далеко од камера. Она је, међутим, веома добро позната међу колегама, као једна од водећих светских вакцинолошкиња.

Ова научница провела је више од две деценије у лабораторији, радећи истраживања, правећи вакцине и обезбеђујући средства за будуће пројекте.

Млада научница

Професорка Гилберт каже да је одувек знала да жели да ради на медицинским истраживањима, али кад је имала 17 година није знала одакле заправо да почне.

Њен први корак био је да стекне диплому из биологије на Универзитету Ист Англија, после чега је добила докторат из биохемије.

Потом је урадила постдокторско истраживање у биотехнолошкој индустрији, где је научила како се производе лекови.

Професорка Гилберт је 1994. године обезбедила вишу постдокторску позицију на Оксфордском универзитету, радећи на пољу генетике, паразита-домаћина и маларије.

Њено истраживање на крају ју је довело до рада на изради вакцина.

Запослена мајка

Професорка Гилберт је 1998. године родила тројке, а годину дана касније постала предавачица на Универзитету.

„Веома је тешко наћи праву равнотежу између посла и личног живота", каже она. „Делује немогуће кад немате помоћ. Имала сам троје деце. Трошкови вртића били су већи од моје плате."

Њен партнер одлучио је да паузира каријеру и одгаја децу, али она каже да је у то време то било веома тешко.

Како се наука бори са корона вирусом

„Имала сам само 18 недеља трудничког боловања. Морала сам да се старам о три прерано рођене бебе, било је веома стресно", каже научница.

Али професорка Гилберт каже и да је једна од најбољих ствари кад сте научник та да не морате увек да радите до касно у ноћ, мада наступе времена кад се ствари закомпликују.

Године 2004. постала је виша универзитетска предавачица, а три године касније почела је да ради на пројекту израде вакцине против грипа у оквиру лондонске добротворне организације Велкам траст, која јој је обезбедила средства да предводи властиту групу за истраживања.

Мала помоћ породице

Како су тројке одрастале, она каже да су ствари постајале мало лакше.

„Иако сада водим лабораторију, видела сам како изгледа друга страна медаље", додаје она.

Деца професорке Гилберт сада имају 21 годину.

Она такође студирају да постану биохемичари, као њихова мајка.

Штавише, њих толико занима њен рад на проналажењу вакцине против Ковида-19 да су одлучила да раде као добровољци на оксфордским испитивањима.

„Морамо да урадимо имунизацију здравих људи старости између 18 и 55 година", каже професорка Гилберт за ББЦ. Она се надала да ће добити добар „контингент добровољаца", тако да је сигурно задовољна додатном помоћи која јој је стигла из властите породице.

Она каже и да није забринута: „Користили смо овај тип вакцине много пута до сада, тако да не очекујемо никаква изненађења."

Најважнија ствар у овом тренутку, каже она, јесте да се „концентришемо на клиничка испитивања и убрзамо производњу" колико год можемо како бисмо спречили ширење пандемије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]