Корона вирус и ментално здравље: Како да прегурате пандемију и победите страх

Митар* има 28 година, живи у Београду, а болнице, лекари, ординације и приче о разним обољењима му никада нису били блиски.

„Mоји страхови се углавном тичу болести за које не знам одакле могу да дођу и због чега се јављају", каже он за ББЦ на српском.

Пандемија корона вируса направила је пометњу широм света, број заражених и преминулих расте из дана у дан, тако да Митру тренутно нимало није лако.

„Поред страха од самог добијања вируса или бриге за блиске људе, доста ме анксиозним чини и чињеница да је корона окупирала сваку област живота. Све вести се тичу корона вируса.

„Брзо се шири, а по свему судећи и веома лако, што некако уноси додатни страх, без обзира на то што не спадам у ризичну групу", наводи он.

Нешто слично каже и 30-годишња Милица* из Београда, истичући да је „благо узнемирена".

„Највише ме плаши могућност да се некоме од чланова моје мале породице деси нешто, а да ја нисам у могућности да помогнем... То ми је највећи страх и кад није пандемија, а камоли сад", наводи она.

Како остати здрав у доба короне једно је од главних питања 2020. године - циљ је не кашљати, не кијати и не добити повишену температуру.

А како заштити ментално здравље?

(Не)Контрола

„Недостатак контроле и неизвесност су људима највећи проблем", каже за ББЦ на српском Сандра Бијелац, психотерапеуткиња Института за онкологију и радиологију Србије.

„Зато људи опсесивно гледају вести, висе на друштвеним мрежама, скупљају и тачне и нетачне информације, мислећи да ће тиме да обезбеде мир, а само чине да им буде још горе", додаје она.

Како наводи, ванредно стање важи за све, па и за наше главе.

„Немамо никакво искуство у оваквим ситуацијама, а када је тако онда немамо одакле да црпимо ресурсе за борбу против потешкоћа", истиче она.

„Не можемо имати контролу над ситуацијом - све је потпуно непознато, а захваћен је цео свет и свима је исто, тако да немамо чак ни репер према којем бисмо могли да се управљамо", додаје.

Ни лекарима последњих дана нимало није лако, било да се старају о телу или о уму.

Бијелац је на Твитеру оставила број телефона и позвала све који имају тешкоће, да јој се јаве.

„Јављају се, траже разговор. Најчешће су то усамљени људи са анксиозним поремећајем, а који су затворени у кућама због хроничних болести.

„Прво што ме људи питају је`да ли се то дешава само мени или је свима овако?` Не, дешава се свима... Страх од непознатог нам свима прави проблеме", каже она.

Она није једина - бројни стручњаци за ментално здравље су се организовали преко интернета, а списак свих који волонтерски нуде помоћ објавило је онлајн саветовалиште Причајмо о томе.

Међу њима је Тања Адамовић, психотерапеуткиња под супервизијом.

„Имам утисак да као професионалци менталног здравља сада треба да будемо ту. Има оних који су исто радили и током поплава", каже Адамовић за ББЦ на српском.

„Ово је криза и треба свему приступити веома озбиљно, али није реч о психотерапији, већ интервенцији у кризи - просто се ради са људима да им се мало олакша ова ситуација", додаје.

„Неки ће тек након овога развити поремећаје, зато је важно на време радити са људима".

Савети

Бјелац и Адамовић имају неколико савета за људе којима пандемија, ванредно стање и забрана кретања изазивају тешкоће.

„Људе буквално бомбардују информацијама, то ствара анксиозност и панику", каже Адамовић.

„Најважније је следити оно што говоре лекари. Пратите релевантне медије и остале изворе информација, попут сајта Министарства здравља и Светске здравствене организације", додаје она.

„Многи се брину и мисле `да ли ћу полудети сам у кући, затворен у четири зида`. А ако немају могућност да разговарају ни са ким, онда је ситуација још гора", каже Бијелац.

„Сама чињеница да постоји могућност да позову некога већ их умирује. Зато је добро причати о страховима што више."

Колико су добре, толико су и лоше. А у време кризе знају да буду баш лоше.

„С једне стране на њима постоји велики број непроверених информација које стижу са свих страна, тако да их у том смислу треба ограничити и не тражити информације.

„Ипак, одличне су за одржавање контаката са пријатељима, нарочито ако смо сви у изолацији", каже Адамовић.

„Покушавам да допрем до људи да у дан уведу рутину или барем колико год могу контроле. Нарочито ако су затворени у четири зида", каже Бијелац.

„Звала ме је жена од шездесетак година која је иначе веома физички активна, што сада није могуће... Можете радити вежбе и у стану, скините план вежби преко интернета".

„Било шта што може да вам одвуче пажњу је добро. Књиге, филмови, хобији у којима уживамо... Додуше, не треба ни са тиме претеривати и бежати од стварности", каже Адамовић.

„Вратимо се стварима које волимо и које нас умирују. То је много боље од паничног јурења за вестима", додаје Бијелац.

Како се носите са страхом?

Митар каже да се мало стабилизовао у последње време.

„Добро сам, искрено, радим од куће, па сам много смиренији, јер је у овим условима ризик сведен на минимум. Чини ми се да трезвеније размишљам и читам о корона вирусу", каже он.

Милица наводи да је страх почео да је хвата када је током епидемије у Италији обратила пажњу на бројеве и брзину ширења вируса.

„И тај страх се појачавао онолико колико су људи око мене били у фазону да то није страшно и да се ништа не дешава", истиче она.

„Вече пре него што је проглашено ванредно стање сам потпуно одлепила зато што су мени блиски људи и даље ишли на свирке, организовали дружења и путовали...

„Зато сам најближима очитала буквицу да се примире и, видевши ме онако узнемирену, обећали су да хоће".

Онда је, како каже, проглашено ванредно стање, због чега јој је лакнуло јер су „многи тек онда почели све да схватају озбиљно".

Ипак, није да страха нема. Митар каже да могу да га унервозе и они који поштују савете надлежних, носе рукавице и маске, али и они који се понашају опуштено.

„Први зато што свет делује апокалиптично, а друга зато што као да видиш мини вирусе око тих људи који се каче на све што они додирну.

„Јако је тешко разлучити какво понашање је опрезно, а какво је параноично", истиче он.

Он истиче да се плаши и последица епидемије - „од питања економског опоравка, преко политике, до тога како ће се моји пријатељи снаћи".

„Са једне стране ме је страх и изолације, масовне нервозе и хистерије које можда могу да уследе. Са друге стране, ако је то једини начин да се сузбије ширење вируса...

„Али откриће неко већ неки лек и вакцину, сумњам да је баш корона вирус то што ће нас збрисати са лица Земље", истиче он.

Која психолошка помоћ је доступна?

Министарство здравља је отворило посебну телефонску линију за психосоцијалну помоћ грађанима: 0800/309309.

Институт за ментално здравље има посебну линију за старије од 18 година: 063/1751150.

Психолози и психијатри бесплатну помоћ нуде и на друштвеним мрежама. У овој и овој групи можете наћи њихове профиле и контакте.

Шта даље?

Нико то не зна - али без страха. Дан по дан.

Проблема ће бити и то свакаквих - па и са менталним здрављем - али нису нерешиви. На пример, карантин.

„Ту ће неминовно до свега долазити. Биће свађа чак и када људе који се највише на свету воле, затворите у четири зида на неколико недеља", наводи Бијелац.

„Треба говорити отворено о томе, свима се то дешава и сви кроз то пролазимо."

Митар и Милица за то време покушавају да живе што нормалније. Штите се углавном на исти начин.

„Перем руке ненормално често, толико да су ми испуцале превише и да ми је искрено доста тога, волео бих да са тим мало искулирам", наводи Митар.

„Перем руке триста пута на дан, чим уђем у кућу и гледам да што мање додирујем лице, што је стварно баш тешко кад си алергичан на полен", додаје Милица.

А када је реч о менталном здрављу?

„Нисам тражио посебну помоћ. Причам често са девојком и са људима који се слично осећају. Нажалост, или на срећу, таквих има доста у мом окружењу", каже Митар.

Зато је битно искључити мозак и наћи му занимацију.

„Увек имам шта да радим", каже Милица.

„Сређујем кућу, учим стране језике на интернету, читам све оно што нисам стизала до сада, гледам филмове онлајн, играм друштвене игре са укућанима и планирам шта ћу да радим кад све ово прође. А планова је много, све бољи од бољег", каже Милица.

Митар има сличне методе.

„Читам књиге и стрипове, гледам филмове... Из неког мазохистичког разлога, привлаче ме и филмови с апокалиптичним сценаријима.

„Знам једино да домаћи филм Вариола вера нема шансе да гледам. Видео сам два минута кад сам био клинац и престравио се за цео живот."

*Имена Милице и Митра су промењена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]