Корона и солидарност: Кад грађани Србије мисле једни на друге

Убрзо по проглашењу ванредног стања због корона вируса - и усред читаве конфузије - грађани Србије су почели да се организују на друштвеним мрежама. И добро им иде.

„Крушевац, центар, нека се јави коме је потребна помоћ", „Нови Београд, блок 21/22/23", „Нудим помоћ у Пожаревцу", „Нудим помоћ #НоваПазова"...

То су само неки од постова на Фејсбук групи „Помоћ суграђанима у карантину - Србија", а која је за веома кратко време добила више хиљада чланова из целе земље.

А помажу сви, па и Сакиб Хасан из Бангладеша - иначе репрезентативац Србије у крикету.

„Тренутно сам на докторским студијама, а будући да овде живим већ 10 година, на Србију и српски народ гледам као на мој, овде се осећам као код куће", истиче Хасан.

Како каже, у Србију је дошао 2010. са намером да студира Машински факултет и оствари дечачки сан - постане инжењер ваздухопловства.

„У мојој згради има много старих и самих људи, а мислим да свако од нас може да допринесе - наше мало је некоме много".

Како је све почело?

Група је настала убрзо по проглашењу ванредног стања, а направила ју је Ана Парабуцки, биолошкиња која ради и живи у Израелу.

Због тога јој телефон сад стално звони - нотификације и поруке стижу непрестано.

„Уморна сам јер никад дуже нисам боравила на друштвеним мрежама - нисам вична групама и том типу организације, па претпостављам да плаћам данак неискуству", каже она уз осмех.

Како се наводи, циљ је „окупити на једно место оне у карантину и оне који желе да помогну".

„Помоћ може бити било шта - од одласка у продавницу до шетње пса. Овде можете да потражите/понудите помоћ у свом граду или комшилуку", пише у опису групе.

Ана истиче да они не само што повезују људе, већ их и едукују како да то ураде на исправан начин, у складу са препорукама надлежних.

Каже да је ово „сасвим обична група људи" која се удружила због борбе против корона вируса и да немају веза ни са ким.

„Сви сада морамо бити на истој страни. У супротном, сви смо на погрешној", каже она.

А како издржавају?

„Админи одвајају велику количину времена на групу, велики број људи жели да помогне... Сви они су прави јунаци ове приче", истиче она.

„А посебни хероји су људи у изолацији који траже помоћ - они су одабрали да буду одговорни и остану код куће, а то није лако", додаје.

Ко помаже?

Један од људи који помаже је 25-годишњи Никола Ђорђевић.

„Цела акција ми делује фантастично због тога што се у групи из минута у минут јављају људи широм Србије који желе да помогну суграђанима", каже он.

„Београд, Панчево, Нови Сад, Бачка Паланка, Лесковац - цела Србије се активирала".

Како каже, његова улога је да бележим све који су понудили или тражили помоћ и дода их на мапу и у ексел табелу.

Мапа је доступна свима и тамо је могуће видети локације волонтера који желе да помогну, али и локације људи којима је помоћ потребна.

„Иако је све виртуелно, осећа се та енергија солидарности међу члановима групе, неко има супер савет, неко жели да помогне, некоме треба помоћ", истиче Никола.

Ту је и 26-годишња Маргита која каже да је „рођенданску журку морала да одложи због корона журке".

„#Нудимпомоћ у виду одласка у куповину, шетања паса и плаћања рачуна - Врачар, Црвени Крст, шири круг око Техничких факултета #Београд #ЦрвениКрст #Врачар", гласи њен пост.

„Нико се још није јавио јер сам тек недавно на друштвеним мрежама објавила да нудим помоћ у виду обављања свакодневних послића свима који имају ограничено кретање у насељу", каже она.

Исто обавештење ће окачити на улазу у зграду, локалну пошту, продавницу и амбуланту.

„По мојој баби знам да пензионери нису баш редовни на Фејсбуку", каже уз осмех.

„Мислим да свако треба да помогне колико је у могућности онима у тежој ситуацији, све док не угрожава себе", додаје.

Ко тражи помоћ?

Сунчица је за то време тамо тражила помоћ за родитеље.

„Немају ни интернет, ни друштвене мреже, нити било шта слично, па сам питала да ли може неко ко живи близу да им се нађе, ако затреба".

„Имају више од седамдесет година и живе у Губеревцу, селу између Сопота и Барајева, где баш нема свуда продавница, а ми смо у Београду, па можда не стигнемо увек", каже она.

Сунчица је преко групе добила информацију како у локалној заједници може да добије помоћ.

„Одушевљена сам заиста... Да су се људи удружили и да су спремни да изађу у сусрет. То ми је баш лепо. Показали смо солидарност.

„Знамо, нажалост, из претходних искустава, да можемо да будемо бољи људи кад нас нешто велико притисне", истиче она.

Бојана Бодрожа је такође тражила помоћ за родитеље - они живе у Бачкој Паланци, а она у Новом Саду.

Како каже, она је психолог и ради у просвети, а била је у контакту са ризичним особама.

„Прво што сам схватила је да не смем да идем код родитеља због тих контаката. Због овога сам се трудила да не излазим из стана претходних пар дана, јер могу да будем опасност за све - не само за родитеље".

Помоћ је нашла преко интернета - после једног статуса јавили су јој се пријатељи и чланови породице.

Ипак, она истиче да интернет има и добре и лоше стране.

„Са једне стране, лоша страна може бити ширење дезинформација, које може допринети угрожености многих грађана који такве информације узимају здраво за готово.

„Са друге стране, интернет омогућава лако и брзо организовање акција којима се штити заједница. Без свих ових предности интернета, цела планета би била много више угрожена.

„Замислите како би изгледала пандемија короне да се одвија у неко време пре интернета..."

Сакибова прича

У оваквим кризним ситуацијама су солидарност и здрав разум нешто што је преко потребно.

Стога бих желео да поручим људима да не паниче, да слушају савете стручњака и да се тога придржавају.

Ниво хигијене мора да буде на нивоу, одржавање одстојања, смањивање контакта, све су то ставке које могу да помогну у сузбијању вируса који узима данак.

Хајде да дамо максимум и спречимо катастрофу са којом су се суочиле поједине земље.

У почетку сам, признајем, осећао малу дозу страха, али нисам допустио страху и анксиозности да ме преплаве. Јесам у страној земљи, далеко од куће и није лако бити сам или болестан далеко од најдражих.

Међутим, овде имам много пријатеља и људи на које увек могу да рачунам и много сам поносан на ту чињеницу.

Живим сам, тренутно имам доста слободног времена, зашто не искористити то време да помогнем неком коме би то много значило.

Шта даље?

Ништа, тек је почело. Дан по дан, па шта буде.

Саговорници ББЦ-ја кажу да не одустају, али има ли страха?

„Не знам шта да вам кажем. Чекам шта ће фирма да одлучи, ја имам неких здравствених проблема, најбоља пријатељица има пет од пет симптома, ту ми је дете... Видећемо шта ће бити", каже Сунчица.

Ђорђевић, иначе апсолвент на Саобраћајном факултету, каже да је одлучио да буде у кућном карантину зато што има астму.

„Пошто не могу да волонтирам на терену, решио сам да волонтирам одавде", истиче.

„Најважније је слушати одлуке стручњака, то је број један... Превенција је веома важна. А наравно, важна је и солидарност. Срећом то имамо у групи", додаје он.

А шта је најважније у периоду кризе'?

„Солидарност, одговорност, војничка дисциплина, информисаност путем искључиво кредибилних извора, хигијена", наводи Парабуцки.

Бојана Бодрожа додаје да сви морамо преузети део одговорности.

„Треба да размислимо о свим људима у непосредној средини којима је можда потребна помоћ и да је несебично понудимо.

„Солидарност је оно што ће нам највише помоћи у оваквим тешким ситуацијама..."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]