Музика: Маргита Маги Стефановић, „непоновљива принцеза" југословенске рок сцене

Девојка дуге црне косе прстима нежно прелази преко црно-белих дирки, младић са тамним наочарима држи бубњарске палице, микрофону се приближава мушка силуета у светлим фармеркама и белој мајици, у стопу га прати гитариста светле косе и плавих очију, коме марама прекрива чело.

Пале се светла, а звуке клавијатуре прекида продоран мушки глас.

Усхићена публика скаче у ритму јаких тонова, после сваке песме аплауз је за октаву јачи.

Девојка се, како концерт одмиче, све више уноси у свирање, забацује главу, те јој коса прекрива лице.

Звали су је „рок принцезом црног таласа".

Маргита Маги Стефановић, клавијатуристкиња рок групе Екатарина Велика (ЕКВ), преминула је у 43. години пре тачно 20 година - 18. септембра 2002.

„Она је ЕКВ-у дала интиму, интуицију и љубав.

„Њено свирање је комплексно и снажно, самоуверено влада мелодијама и клавијатуром.

„Жена која се није плашила сопствене женствености већ је стајала равноправно у мушком свету - непоновљива београдска хероина", описује је Лидија Андонов, чланица групе Sixth June, за ББЦ на српском.

Концертне хале сада пуне неки нови клинци за клавијатурама, бубњевима и са гитарама у руци, међу којима су и они који су одрастали управо на музици коју је Стефановић са осталим члановима бенда стварала пуних 12 година.

„Учила сам да свирам слушајући њене песме, гледајући њене наступе и понашање на сцени - доживљавам је сопственом професорком иако је никад нисам упознала", прича Луна Шкопеља, клавијатуристкиња из Београда, за ББЦ.

Један случајни сусрет и 12 година константног стварања музике

Маргита Маги Стефановић рођена је 1. априла 1959. у Београду.

Склоност према музици ћерка јединица прослављеног редитеља Славољуба Стефановића Равасија показује већ у основној школи.

„Моје прво велико везивање за музику јесте везивање за Мирославу Петровић, жену која ме је научила да свирам. Имала сам осам година и волим да кажем да је она моја мајка", испричала је Стефановић за музички часопис Рок, који су љубитељи накнадно објавили у књизи Маги - звезда која вечно траје.

Била је једна од најталентованијих пијанисткиња, а средњу музичку школи завршила је у класи са чувеним Ивом Погорелићем.

Ипак, пропустила је прилику да школовање настави на познатом конзерваторијуму у Москви.

Десанка Николић, њена мајка, сматрала је да је рано да њена ћерка оде далеко од куће.

Уместо клавира и нотне свеске, Маргита је уписала архитектуру.

„Кад имаш проблем са речима и емоцијама, посегнеш за математиком, архитектура је била математичко решење проблема непризнавања музике", рекла је Стефановић у истом интервјуу.

Живот тадашње студенткиње архитектуре промениће један одлазак на свирку и сусрет са Миланом Младеновићем, фронтменом тек основане групе Катарина Друга.

Младеновић је претходно свирао у групи Шарло Акробата, чије су се песме нашле на Пакет аранжману.

Плоча црвеног омота, са песмама новоталасних београдских бендова Идоли, Електрични оргазам и Шарло Акробата сматра се једним од најзначајнијих албума југословенског рокенрола.

Стефановић и Младеновић засвираће заједно први пут у подруму београдског Студентског културног центра, неколико недеља после званичног сусрета.

Позив да се прикључи његовој групи је првобитно одбила, али им се три месеца касније ипак придружује.

Поред нове чланице, група добија и ново име - Екатарина Велика.

Током 12-годишње каријере, бенд је објавио осам албума, а међу најпопуларнијим су С ветром у лице, Љубав, Пар година за нас.

Свирали су стотине концерата широм тадашње југословенске државе.

Неколико бубњара прошло је кроз бенд, а једина константа групе био је управо двојац Стефановић - Младеновић.

Смрћу Милана Младеновића, 5. новембра 1994. године, група престаје да постоји.

'Магин нежан глас као контраст јачини која се оцртавала у свакој ноти коју одсвира'

Ива Видаковић имала је годину дана када је ЕКВ престао да постоји.

Са њиховим песмама упознаће је отац када је у 13. години пожелела да научи да свира гитару.

Компакт-диск са компилацијом њихових песама јој у почетку није био примамљив, одбијала ју је, каже, слика Милана Младеновића са предње стране.

„Мислила сам да је то нека озбиљна музика, а не бунтовни рокенрол", присећа се за ББЦ на српском.

Ипак, решила је да преслуша компакт-диск, а од тада ће песме Екатарине Велике свакодневно одзвањати из њених собних звучника.

„Била сам омађијана Милановим песмама, фасцинирао ме је Магин нежан глас као контраст јачини која се оцртавала у свакој ноти коју би одсвирала", прича Видаковић.

Бег од, како каже, „јефтиних текстова" разних домаћих група и извођача, чије су песме тада освајале музичке листе, ова тинејџерка пронашла је управо у песмама четворке из Београда.

Њихове стихове често је анализирала са вршњацима, који су попут ње покушавали да схвате о чему пева „дечак из воде", како су називали Милана Младеновића по једној од песама ЕКВ-а.

Слику о њима употпуњавала је родитељским причама, спотовима и снимцима концерата на које је наилазила.

Обликовали су јој музички укус, због чега је баш њихову песму свирала на приредби у првом разреду средње школе, у малој просторији једног нишког културног центра.

На импровизованој бини, са гитаром у руци, седела је на дрвеној столици.

Пуном просторијом одзвањала је мелодија песме Као да је било некад, у публици су били њени другари из клупе.

Жао јој је што се у медијима последњих година више пише о пороцима којим су многи чланови бенда били склони, а не о њиховој музици.

„Већина чланова била је група несрећних људи која је одрастала у чудном времену.

„Успели су ипак да део живота посвете музици, коју ће, како ће се испоставити, слушати и генерације које се нису ни родиле када су они свирали", каже ова 29-годишњакиња.

Приче о приватности и тамној страни живота Маргите Маги Стефановић, које се објављују последњих двадесет година у јавности често су нетачне и сензационалистичке, каже Небојша Кривокућа, који се са ЕКВ песмама упознао путем радио таласа 1983.

Готово четири деценије касније и даље памти њихове концерте и „како она подиже поглед са клавијатуре док завршава уводне акорде за Ти си сав мој бол или Као да је било некад и уз осмех окреће главу ка осталим члановима бенда, а затим и ка одушевљеној публици."

„Била је јединствена појава на југословенској рокенрол и уметничкој сцени.

„Таквих музичарки је било изузетно мало, привлачила је пажњу не само појавом и загонетношћу већ талентом, свирачким умећем и јединственим уметничким изразом", прича Кривокућа за ББЦ на српском.

Црногорски књижевник Жељко Миловић описао ју је као „лаку и лепршаву, нежну, али истовремено и одлучну".

Маргити је био посвећен и графит на згради на београдском тргу Славија - Маргита је дечак - који је алудирао на то да је била потпуно атипична девојка тог времена.

Она се једном приликом и фотографисала испред графита.

Стари, раштимовани концертни клавир

Луна Шкопеља је годину дана млађа од Иве Видаковић.

Осим што су сличних година деле и љубав према ЕКВ-у.

Ноте су јако рано постале део њене свакодневнице, јер је одрастала у музичкој породици.

Детињство су јој испуњавале, присећа се, и приче о клавијатуристкињи „апсолутног слуха" - Маргити Маги Стефановић.

Радознала да сазна ко је породична пријатељица сетног погледа, која је неко време чак и боравила у њиховој кући, упушта се у преслушавање музичког опуса Екатарине Велике.

Поред љубави према диркама сазнаје да има још нешто заједничко са јединим женским чланом бенда - стари, раштимовани концертни клавир њене тетке, на коме су обе свирале.

Шкопеља је завршила музичку продукцију, пева и свира у неколико бендова.

Деца из воде, бенд који обрађује ЕКВ песме, један је од музичких састава у ком има исту улогу као црнокоса чланица ЕКВ-а.

Публика је на тим наступима различита, па их поред младих, слушају и они који су били на концертима оригиналног састава бенда ЕКВ.

Неретко се дешава да је пореде са Маргитом.

„Са групом Фантом често наступам у Хрватској и после сваке свирке у некој рецензији обавезно се нађе и коментар - Луна неодољиво подсећа на Маргиту", прича ова уметница.

Поређења јој не сметају.

Сматра да је проблем у томе што се мало жена бави рок музиком, па кад је виде за клавијатурама одмах је поистовете са чланицом групе ЕКВ.

„Она је једини наш архетип жене за клавијатурама, што је помало тужно", додаје кратко.

'Њена главна одлика - слобода на сцени'

Песме Екатарине Велике обојиле су дечије дане и Иве Лоренс из Београда.

Подстакнута маминим причама, блиске пријатељице Милана Младеновића, ЕКВ постаје једини домаћи бенд који је слушала.

Иако данас ствара сопствену музику, пише, објављује песме и наступа, враћа се бенду чију је песму Седам дана обрадила још на самим почецима музичке каријере.

Ову песму при сваком новом преслушавању, каже, доживљава другачије.

„Имам све више сопствених наступа, па се често враћам и посматрам каква им је била продукција, понашање на бини.

„Били су ћутљиви, али је сваки њихов излазак на бину уносио неку енергију, због чега је и публика била енергична", додаје.

За Маргиту каже да јој је главна одлика била слобода на сцени.

„Видиш да је усредсређена на инструмент, комплетно му се препушта и не обраћа пажњу ни на остале чланове бенда.

„Била је Миланова десна рука - учествовала је у писању текстова, компоновању, аранжману, једна од ретких девојака у рокенролу, што је било изузетно тешко, јер је тај правац у то време био резервисан искључиво за мушкарце", истиче ова 26-годишњакиња музичарка.

Сличан став је, сматра, и данас заступљен - поп је за девојчице, а рок за дечаке, због чега, како примећује, многе девојчице и „нису упознате са принцезом новог таласа".

ЕКВ Култ

Трагови њихове харизме и енергије јасно се виде и на хрватској музичкој сцени, примећује Дубравко Јадагић, хрватски новинар.

„Можда су и један од најснажнијих српских бендова који се појавио у новом таласу", додаје за ББЦ на српском.

Не спори нескривени таленат Милана Младеновића, али сматра да је Маргита Стефановић заправо увек била у центру пажње.

„Нема сумње да је значајно допринела групи свирањем, музичким идејама.

„Будила је емоције у многим људима тада, а и данас у млађим генерацијама које тек крећу да истражују њену музику", додаје Јадагић.

Примећује, пак, да се око имена четворочланог састава, па и око саме Стефановић изградио „медијски пренаглашен" култ.

Његов сународник и књижевник Миљенко Јерговић верује да је стварању тог култа помогло и време у ком је бенд стварао.

„Вријеме које није најбољи естетски судац, јер оно једнима помогне а другима одмогне захваљујући аргументима повијести, и на начине који, често, нису естетски, него су политички, ратнички, страдалнички, ЕКВ је учинило једним од несумњиво најзначајнијих и најживљих културних или умјетничких пројеката у осамдесетима.

„Да није било рата, да се држава није распала и да се културни простор није толико провинцијализирао, то јест да у рату нису побиједили Томпсон, Цеца и Прљаво казалиште, ЕКВ би била мање важна појава", написао је Јерговић.

'Вечити трагач живота и уметности'

После Младеновићеве смрти, Маргита Стефановић је остала у музичком свету.

Основала је и бенд EQV, објавила диск Ти си сав мој бол, компоновала је и музику за филмове и позоришне комаде.

Говорила је да је „свирање реакција на стање ствари, на све око нас, на све што нам се допада или не допада. Ја сам музичарка и моје је да свирам… ".

Губитак најближих људи, посебно рани одлазак Милана Младеновића и дугогодишње конзумирање дроге одразили су се на здравље.

Покушавала је да се излечи, али није успела.

Позната по изјави да је „срећа једино што кад се дели расте", заправо је била дубоко несрећна.

Последње дане живота провела је у адаптираној гаражи у београдском насељу Борча, боравила је у дому за бескућнике, а преминула је на Инфективној клиници.

„Када говоримо о некоме ко је стварао из дубине сопственог бића и давао нам чисту емоцију као што је то чинила Маги, данас би остао невидљив, јер ово време цени неке друге квалитете", сматра Лидија Андонов.

На прошлогодишњој додели награде младим бендовима у организацији Задужбине Милана Младеновића, одсвирала је две њихове песме.

Претходно је са колегом из групе ЛП Дуа, објавила албум обрађених песма Млад и радостан међу којима је било и ЕКВ песама.

„Желели смо да задржимо атмосферу оригиналне песме, али да дамо и сопствени аутентични допринос", додаје ова музичарка.

Сматра да је опсег Маргите Маги Стефановић огроман - од класичне музике преко архитектуре до рокенрола.

„Била је чиста креација, снажна и нежна истовремено, бескомпромисна, своја, стални трагач живота и уметности", описује клавијатуристкињу Екатарине Велике.

„Њен утицај је неизбрисив и вечан", додаје чланица бенда Sixth June.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]