Пакет аранжман: Четири деценије „светог грала“ новоталасног Београда

Почетак је двехиљадитих - грамофони завршавају у контејнерима, плоче на таванима и подрумима, док компакт-дискови лагано, али сигурно преузимају примат над касетама.

Ђаку основцу и панкеру који обећава из провинције, жељном нове музике и бендова, наједном пада шака управо нарезани диск, са компилацијом Пакет аранжман.

Татине касете су ме још пре поласка у школу упознале са Електричним оргазмом, спотове Шарла акробате на гломазном екрану старог телевизора такође памтим из најранијег детињства, док се Идола, чини ми се, сећам са неких рођендана.

Међутим, било је ту доста неких мени непознатих песама, па сам, вођен знатижељом и авантуристичким духом, допустио овом издању - које сам на једвите јаде набавио, у непопуларном мп3 формату, да окупира моје собне звучнике, ушне шкољке, али и пажњу.

Идоли су ме као млађаног панкера са крестом на глави, мартинкама на ногама и зихерндлама и беџевима по мајици, добили нумером Пластика јер је, поред неспорног квалитета, могла да послужи и за шутку са другарима.

Песма која јој је жанровски била најближа - Златни папагај, ипак није била мој први избор код Електричног оргазма - превагу је однела Крокодили долазе и њена јединствена линија на синтисајзеру, која ме је тада, сећам се, изненадила, али и купила.

И најзад, Шарло акробата, мени тада, а вероватно и сада, први пик компилације.

Одувек сам имао гард према најпознатијим песмама бендова које волим, тако да су Нико као ја и Она се буди аутоматски отпале, баш као и Маљчики од Идола, док је у први план, без премца, избио Мали човек.

Шаренило звука које осликава ово издање било ми је на тренутке интересантно, понекад збуњујуће, али пре свега другачије, а сама компилација, као и многим клинцима у периоду панкерског одрастања и стасавања, послужила као лектира и увертира у свет панк музике.

Иако се моје омиљене песме Шарло акробате - Феномен и Електричног оргазма - Небо, не налазе на Пакет аранжману, увек му се радо враћам, а како време одмиче - откривам нове адуте.

И док данас заваљен у фотељу гледам у црвени омот албума на коме, тачно по средини, сивим тоновима одише фотографија Београђанке, а и из горњег, левог угла ме искошено посматра ћирилични натпис робне куће „Београд", игла клизи по винилу, а са звучника одзвањају Америка, Око моје главе и Ви.

„Једна од најзначајнијих плоча југословенског рокенрола"

Пакет аранжман је објављен пре тачно 40 година - 18. фебруара 1981. године, за загребачку дискографску кућу Југотон.

Синиша Шкарица, тадашњи уредник Југотона, захваљујући коме се ово издање завртело на грамофонима широм Југославије, каже да је то „прва аутентична музика југословенских састава, имена и аутора".

„Млади на простору бивше државе први пут су заправо добили своје стварне идоле на матерњем језику које су могли слушати, уз које су могли плесати и забављати се, а и понешто научити", објашњава Шкарица за ББЦ на српском.

Међутим, млади београдски музичари са компилације нису могли ни да претпоставе њен будући успех, па је тада нису ни славили.

„Нико од нас није желео да буде на тој заједничкој компилацији - сви смо ми били спремни за своје соло албуме и вукли смо у ту страну.

„Убрзо нам је постало јасно да ћемо ипак морати да направимо компромис и, гледајући из данашњег угла, мислим да је баш супер што је то тако испало", каже за ББЦ на српском Срђан Гојковић Гиле, певач и гитариста Електричног оргазма.

Он сматра да је Пакет аранжман данас, четири деценије од објављивања - „једна од најзначајнијих плоча југословенског рокенрола", а да је по самом утицају који је извршио на будуће генерације музичара и бендова овог простора - на првом месту.

Велику важност овом издању придаје и рок критичар Петар Јањатовић који је на конкурсу за сараднике на радију Студија Б, на коме није прошао, одабрао да прича управо о Пакет аранжману.

„Мени је у том тренутку то била најзначајнија ствар која се дешавала у југословенском рокенролу", каже Јањатовић за ББЦ на српском, који је тада радио у часопису Џубоксу, чији су новинари и уредници тадашња збивања на гитарској сцени у Београду помно пратили.

У сусрет новој деценији - нови таласи и нова гибања

Југославију су после смрти председника Јосипа Броза Тита, маја 1980. године, почели да погађају политички и економски потреси.

Ипак, култура и уметност су некако одолевали земљотресу, док је омладину, попут цунамија, запљуснуо неки нови талас.

„Политичари су одмах кренули да се боре за власт и отимају око политичких ресурса, па је фокус на омладинску културу и на потенцијалне субверзивне елементе у рокенролу потпуно пао.

„Тако су се бендови нашли у прилици да могу тај нови језик са минималним оштећењем да износе пред публику", објашњава Јањатовић.

Умивени звуцима овог музичког правца на раскрсници панка, регеа и рокенрола, млади широм Југославије хватају инструменте у руке и почињу да стварају сцену која ће попримити облик друштвеног покрета, о коме ће се у годинама које следе, писати књиге, социолошке студије и снимати филмови.

Нови талас је почео да се развија крајем седамдесетих, а његови прваци били су панк бендови Прљаво казалиште из Загреба, Панкрти из Љубљане, ријечки Параф и новосадска Пекиншка патка.

Корак са овим бастионима покрета полако је почетком осамдесетих хватао и главни град Југославије.

Друга маца, прва шанса

Београд је тих година важио за „весели град", место богато готово свакодневним концертима и журкама.

Таква атмосфера дочекала је и сплитског продуцента и композитора Енца Лесића који је крајем 1979. у Београду отворио први приватни студио „Друга маца", а већ наредне године, на истом месту, продуцирао прва издања појединих београдских рок бендова.

На једној од многобројних журки у лето 1980, на које се углавном позивало на улици, Лесић је запазио Електрични оргазам и Шарла акробату док су свирали.

„Позвао нас је да дођемо код њега у студио и снимимо неке песме без обавезе да му то платимо, што је нама било супер јер смо били клинци и нисмо имали лову", присећа се Гојковић.

Трећи бенд са будуће компилације - Идоли, већ је раније остварио сарадњу са Лесићем, када је маја исте године продуцирао њихове песме Помоћ, помоћ и Ретко те виђам са девојкама, са прве сингл плоче групе која је ишла уз часопис Видици.

Пошто је довео у студио сва три бенда, како их је критика крстила - „београдске алтернативне сцене", снимање песама за Пакет аранжман могло је да почне.

У студију Друга маца те јесени 1980. године био је и Мирослав Цветковић Цвеле, басиста Бајагиних Инструктора, који се, тада као почетник, нашао на месту тонског сниматеља.

Њега је Лесић током једног разговора у кафани Шуматовац код Радио Београда - познатом стецишту музичара и менаџера - питао да ли би хтео да ради у његовом студију, што је Цветковић одмах прихватио.

„Када сам дошао ујутру, дочекало ме је стотине метара магнетофонске траке расуте свуда по студију, и његове речи - намотај ми то. Био је то тест да ли имам живце и стрпљења за тај посао", осмехујући се препричава Цветковић за ББЦ на српском.

Када је кренуло снимање Пакет аранжмана, поред позиције тон мајстора, ненадано му је додељена и улогу медијатора између Енца и чланова бендова, првенствено због тога што је већ познавао неке од њих.

Атмосфера у студију је била веома весела, а млади музичари одушевљени што им се указала прилика да сниме материјал.

„Сви они заједно су изгледали потпуно светски - да их узмеш и ставиш на било коју бину у Америку или Енглеску, били би можда и бољи од ових оригинала, на које су се угледали", истиче Цветковић.

Међутим, каже да је било „неких ситних несугласица и неразумевања", посебно око звука који су желели да добију.

„Хтели су да тај звук буде сиров и аутентичан као што је онај уживо, а ми пошто смо имали јако сиромашну технику у студију, трудили смо се да извучемо максималан квалитет, односно да имитирамо оно што се радило у свету са много скупљом опремом."

Напослетку је ипак све испало добро.

„Кад слушам те снимке из тог времена, ја ту ништа не бих ни одузимао, нити додавао, то је врло аутентично забележено", додаје Цветковић.

Зденко Колар, један од музичара који је тих јесењих дана снимао у Другој маци, такође памти да је све протицало у позитивном духу.

„Ми смо уз шалу, зезање и завитлавање снимили те песме", говори за ББЦ на српском Колар, тада басиста групе Идоли.

Каже да је „све текло као по лоју" и да су у свега два термина снимили материјал, осим за песму Америка коју су накнадно снимили на само „два канала на магнетофону", због чега она другачије звучи.

Део захвалности дугују и Енцу Лесићу, за кога каже да је био „диван човек".

„Имао је тај медитерански дух, умео је да приђе, да приступи, био је феноменалан тип и умео је са младима, а ми нисмо ни били свесни колика је он величина био, какве је песме компоновао и где је све свирао", присећа се Колар.

Поједине старије музичаре је збунила, а неке чак и наљутила, појава младих новоталасних снага.

„Многи су грешили када су говорили да нису знали да свирају. Они су имали много важнију вредност него то и одсвирали су управо онако како је та музика требало да звучи", каже Цветковић.

У Другу мацу су током снимања Пакет аранжмана навраћали бројни београдски музичари, а један од њих је био Бора Ђорђевић, певач Рибље чорбе.

Тако се Ђорђевићев глас нашао у хору који је отпевао рефрен песме Златни папагај Електричног оргазма.

„Нигде није потписан и то мало људи зна", додаје Гојковић.

У Београду јадац, у Загребу гладац

У Београду је поводом снимања албума Бијелог дугмета Доживјети стотуу октобру 1980. године боравио Синиша Шкарица, уредник рок редакције у загребачкој дискографској кући Југотон.

Пошто су се снимања на Радио Београду одвијала ноћу, Шкарица је преко дана шетао градом, обилазио представништво и редовно посећивао пријатеља Лесића, који му је пуштао музику бендова који су снимали код њега.

„Између осталог, показао ми је снимке нових београдских бендова који су зазвучали другачије, свеже, ново и стилски различито", каже Шкарица и додаје да се одмах потом бацио на размишљање - како их представити.

Прво је чуо Електрични оргазам, песме Златни папагај и Крокодили долазе.

Каже да су сви бендови „хтели да имају самостално издање", али да је у том тренутку „било прерано" за тако нешто, па је преломио да се три београдска бенда нађу на заједничком издању које још увек није имало ни име.

Шкарица је у новембру однео снимке комисији Југотона, где су их преслушавали пре коначне одлуке о издавању.

„Није било већих проблема, осим коментара попут ,који чудни назив Електрични оргазам' и мало на песму Маљчики - да то је нека зафрканција на социјализам, али углавном је то у реду прошло", присећа се Шкарица.

Радни назив компилације био је „Продукција Друга маца", по студију где је настао.

Лесићева замисао је била да се на издању нађу још неки бендови који су се стилски разликовали.

„Сећам се да је Енцо хтео групу Тунел, рок бенд Владе Џета и Љубе Нинковића, и требало је да уђе једна Бајагина ствар коју је снимио и која се нашла у емисији Рокенролер - Пустите ме друже, која је стилски некако и пролазила", присећа се Гојковић.

Иако је материјал био снимљен већ крајем године, на излазак Пакет аранжмана чекало се још два месеца.

Намера је била да се компилација објави „у најфреквентније време", уочи Нове године, када су се плоче најбоље продавале, али су предност ипак добила „јача имена и тиражнија издања" - Бијело дугме, Нови фосили, Мишо Ковач, Здравко Чолић и други.

Други проблем је био недостатак винила, пластичне масе за израду грамофонских плоча.

Пакет аранжман је коначно објављен 18. фебруара 1981. године.

Продато је око 20.000 примерака - на нивоу такозване „сребрне плоче".

„Што је за такав профил бендова и рок уопштено, био пристојан тираж, не велики јер су се велики тиражи продавали и за пола милиона - као на пример деби албум Сребрних крила", наводи Шкарица.

У то време је, каже, дискографска индустрија била веома јака и годишње се продавало око 20 милиона плоча и касета, малтене један носач звука по глави становника тадашње Југославије.

Препреке које је Југотон успешно прескакао испоставиле су се као непремостиве за Продукцију грамосфонских плоча Радио-телевизије Београд (ПГП РТБ).

Гојковић из Електричног оргазма каже да су на прву барикаду тамо наишли код имена групе, а да су им проблематични били и стихови песама Крокодили долазе и Небо.

„Тада су уредници у ПГП-у били заинтересовани или за народну музику, или за џез", каже Петар Јањатовић.

Шарло акробата је материјал за први албум Бистрији или тупљи човек бива кад... снимао у чувеном студију 5 ПГП РТБ-а на пролеће 1981.

„Кад су обавили снимање установило се да су уредници ПГП-а добили нешто што нису очекивали, нису хтели и што им се није свидело, па је онда дошло до тог аранжмана да смо ми откупили снимке", говори Шкарица.

Југотон је тада, сматра Александар Драгаш, рок критичар из Загреба, био највећа и најпрофесионалније вођена дискографска кућа по узору на енглеску музичку компанију ЕМИ.

„Фудбалским речником речено - није исто као да сте потписали за Реал, Бајерн и Ливерпул или за неки нижеразредни клуб - потписати уговор за Југотон значило је да заиста нешто вредиш", објашњава Драгаш за ББЦ на српском.

Југотон је после Пакет аранжмана, током 1981. године објавио прве албуме сва три београдска бенда са компилације, док су са Идолима и Електричним оргазмом наставили сарадњу и на каснијим издањима.

„Онка, доста приче, ово је одличан омот и ово иде"

Снимање, договори и рад на самом издању пратиле су бројне несугласице осликане у младалачкој сујети и пркосу.

„Сваки бенд је вукао на своју страну јер смо сви били арогантни клинци на его трипу препуни наших идеја, свако је мислио да је најпаметнији и никако нисмо могли да направимо тај компромис између себе, чија ће идеја бити најбоља", каже Гојковић.

Тако је било и са омотом издања, па је Енцо Лесић ангажовао тадашњег графичког уредника Џубокса - Бранка Гаврића, који је уједно и кумовао називу компилације.

Пројекат је неколико пута у разговору са продуцентом назвао „пакетом", мислећи на три групе са будућег издања, које „међусобно нису биле превише сличне".

Идеја за омот је такође наишла „спонтано".

„Запад мало зна о нама, трпа нас иза Гвоздене завесе, а у том тренутку музика у Југославији не заостаје за Европом и Америком, па ју је само требало представити том Западу, довести га у Београд на обилазак. И то без икаквих улепшавања", објашњава Гаврић за ББЦ на српском.

На предњој страни омота, на црвеној позадини, налази се „мусава и вољена слика Београђанке", покојног фотографа Милинка Стефановића, која је „кокетирала са песмом Маљчики".

„И тако је Пакет постао туристичко-музички Пакет аранжман", додаје.

Музичарима je концепт за омот представио у кафани Коларац, где су се неретко окупљали после снимања у Другој маци.

Сви су били против тог решења, каже Гаврић, јер је „свако видео пројекат као лични и имао сопствене идеје о омоту".

Преломио је Енцо Лесић речима: „Онка, доста приче, ово је одличан омот и ово иде".

Са тиме се сагласио и Синиша Шкарица.

Пакет ангажман

Тих ситуација се сећа и Горан Вејвода, који је такође имао идеју како би омот требало да игледа, па га је, каже, „помало фрустрирала" чињеница да му није додељена улога дизајнера.

„Али ме је онда Бранко прихватио, па смо одлучили да направимо компромис и да то заједно урадимо. И тако сам се нашао у Пакет аранжману", говори Вејвода за ББЦ на српском.

Унутрашњу део издања красе фотографије у облику разгледница, на чијим се наводним полеђинама налазе текстови песама.

Ове фотографије су усликане на београдским улицама и Калемегдану, али и у студију Радио-телевизије Београд где су бендови са Пакет аранжмана снимали спотове за новогодишње издање емисије Рокенролер коју су режирали тада млади редитељи у успону Борис Миљковић и Бранимир Димитријевић-Туцко.

Вејвода се сећа да је током фото сесије, иако је био тмуран и хладан дан у Београду, владала изузетно позитивна атмосфера.

Идеја је била да музичари, у складу са називом албума, глуме туристе.

„Ми смо били тај пакет аранжман, ми смо у ствари туристи, баш као у песми At Home He's A Tourist групе Gang of Four", објашњава Вејвода који данас живи у Америци.

Каже да је био срећан и задовољан како је све испало када је изашао Пакет аранжман.

„У Београду се дешавала иста ствар што се дешавала у земљи, та мешавина свих тих људи, покрет људи, од журки и концерата до турнеја и изложби, све је то било у повоју и у заједничком покрету, а Пакет аранжман је, на жалост или на срећу, остатак тог мешања и зато је та плоча интересантна", додаје Вејвода.

Оно што му је фалило на овој пост-панк, новоталаској компилацији је „што није било више женске енергије и разноликости".

„Био сам јако срећан што је Марина била у Електричном оргазму, али увек ми је фалило више женске енергије и разноликости која је елементима фанка, регеа, фолка и соула, ипак донекле задовољена, али по мојој жељи не довољно."

Крокодили долазе

Бендови су сами бирали које песме ће се наћи на компилацији.

Електрични оргазам је представљен са три нумере - Крокодили долазе, Златни папагај и Ви.

„Нисмо хтели да испуцамо одмах све адуте, па смо Небо чували да снимимо за наш соло албум", истиче Гојковић, један од оснивача групе која је 13. јануара напунила 41. рођендан.

Шарло акробата и Електрични оргазам су још пре Пакет аранжмана били пријатељски бендови, док су се са Идолима зближили тек после снимања материјала за компилацију.

„Шарло и ми смо заправо били део те неке градске екипе која је гравитирала ка Студентском културном центру (СКЦ) и некако смо одатле изникли", објашњава Гојковић.

Каже да су од музичког критичара Момчила Моме Рајина добили и заједничку просторију за пробе у подруму СКЦ-а.

„Мислим да смо Милан и ја питали да ли можемо ту да вежбамо и рекли су нам да ако га очистимо да можемо, па смо Шарло и ми засукли рукаве и направили просторију где смо годинама вежбали", присећа се Гојковић.

Сва три бенда са Пакет аранжмана су се тек два пута нашли на бини заједно - у јуну 1980. године као подршка групи Врућ ветар у СКЦ-у и после тога, на сплаву Лагуна.

Електрични оргазам и Шарло акробата су имали више заједничких концерата, а многи памет њихове наступе на загребачком Бијеналу у Дому спортова у мају 1981. године.

Тада је Електрични оргазам наступио првог дана испред енглеске новоталасне групе Classix Nouveaux, док је Шарло акробата следећег дана свирао као прегрупа њиховим узорима, пост-панк бенду Gang of Four из Лидса.

Мали човек жели преко црте

Шарло акробата је настао на темељима првог бенда Милана Младеновића - Лимуново дрво, одмах након последњег концерта групе, у априлу 1980. године када су у београдском СКЦ-у наступили са љубљанским Панкртима.

У тој постави су свирали и Душан Којић - Која и Иван Вдовић - Ивица Вд, па је бенд по напуштању гитаристе Драгомира Михаиловића, наставио да ради под новим именом и са потпуно другачијим звуком.

Шарло акробата је брзо постао миљеник публике, а поред Београда, највише су свирали у Љубљани и Загребу.

„Они су били одлични уживо, растурали су, била је то лудачка енергија", говори за ББЦ на српском Ненад Красавац, некадашњи менаџер Шарла акробате.

Каже да се на том месту нашао јер је пре свега био пријатељ са члановима бенда и љубитељ њихове музике, па када су кренуле турнеје и наступи, он је са те „неформалне позиције", разговарао телефоном са организаторима и уговарао концерте.

На Пакет аранжману се налазе четири песме Шарла акробате - пост-панкерске Мали човек и Око моје главе, ска нумера Нико као ја и, по многима прва даб песма у Југославији - Она се буди, која се наводно испрва звала Кина се буди.

Иако је, сматра Красавац, Шарло акробата био „најмање комерцијалан бенд на компилацији", последње две нумере су указивале на њихов „комерцијални потенцијал".

„Албум је пак отишао у потпуно другом правцу јер су желели да се склоне од тога - нисам сигуран да ли цео бенд, али дефинитивно нису ишли на то да буду мејнстрим", објашњава Красавац.

Каже да је бенд имао „манифесто и мисију" да уради нешто јединствено и аутентично, па су се стога водили новоталасним-панк приступом - да је правило да нема правила.

„Свако је вукао на своју страну, било је доста трења и постојале су несугласице, али су у неком моменту нашли заједнички интерес и уз добру хемију између њих тројице ишли у добром правцу.

„Они као бенд ниси били један плус један плус један су три, него један плус један плус један је 10", истиче Красавац који је са Којом по распаду Шарла акробате оформио Дисциплину кичме.

Александар Драгаш, рок критичар из Загреба, после изласка Пакет аранжманаје „једва чекао" да се појаве самостални албуми сва три бенда и уредно их купио, а највише га је обрадовао управо првенац Шарло акробате.

„Знам да ће се многи увредити, али моје лично мишљење да је Милан Младеновић најбоље што је направио, направио на албуму Шарло акробате, без обзира што је ЕКВ после био популарнији", објашњава Драгаш.

„За мој укус је њихов први и једини албум био авангарда пост-панка, не само у нашим релацијама, него и у светским. Као што можемо говорити и о Пакет аранжману као о једном од најбољих новоталасних пост-панк, панк компилација које су биле тада објављиване у било ком делу света", додаје.

Красавац каже да је албум Бистрији или тупљи човек бива кад... који је изашао лета 1981. године за Југотон - „храбра слободарска прича", како га је називао и Милан Младеновић, који је после оформио Катарину II, а потом и ЕКВ.

Последњи наступ су одржали у Љубљани у октобру 1981, који је, каже Красавац, био и највећи њихов концерт.

Пламене зоре

Идоли су настали на згаришту бенда Звук улице где су Влада Дивљан и Зденко Колар, иначе пријатељи из детињства, заједно свирали и Дечака - уметничког пројекта Драгана Папића, где су били укључени Дивљан, Срђан Шапер и Небојша Крстић.

Први пут су засвирали заједно 1. марта 1980, на проби одржаној у подруму зграде у којој су живели Влада Дивљан, Зденко Колар и први бубњар Идола Божа Јовановић.

Тада се први пут чула и Пластика, песма која је уз Америку, Оморину над Европом (Schwüle Über Europa) и Маљчики, представљала Идоле на Пакет аранжману.

„Америка је у неку руку моје чедо - бас линија је моја, Влада је изрецитовао само и оно свирање гитаре, мада је и то генијално.

„Али ако морам да бирам омиљену - онда је то Маљчики.

„Колико сам само ту пута падао на бини - кад кренемо да је свирамо публика нагрне и помери бину пола метра, метар и озвучење. То је увек био хаос", каже Колар.

Пакет аранжман им донео велики број наступа.

Сећа се концерта на Факултету драмских уметности одмах по изласку плоче.

„Била је абнормална гужва, свирали смо у неком ходнику, а зграда тада још није била ни завршена, још је била у радовима. Имали смо репертоар од 40, 50 минута и кад смо кренули са бине видели смо да је све било у срчи, поразбијано и да нема стакленог зида који ту пре био", присећа се Колар.

Ипак, највећа еуфорија публике пратила их је у Словенији и Хрватској, посебно у загребачким клубовима Лапидариј и Кулушић.

Често су свирали и са загребачком групом Филм, са којом су се нашли на заједничкој касети под именом Заједно! која је, каже Шкарица, продата у више од 100.000 примерака, што је било изненађујуће добро за новоталасне бендове.

A ја кажем Е - где је Енглеска?

Фотограф Бранислав Рашић је из Лондона, где се преселио крајем седамдесетих, пратио збивања у Београду и оно што се дешавало са Пакет аранжманом.

„Да будем мало контроверзан - искрено, није ми се то специјално дојмило тада. Сви су они били супер, али нисам у почетку то баш најбоље капирао јер ми је звучало као неке бледе копије нечег што знам као боље.

„Међутим временом је и мени постало то драго и део мог живота и наравно да волим, поштујем и ценим", каже Бранислав Брајан Рашић за ББЦ на српском.

Он је у Лондону започео фотографску каријеру, да би потом сарадњу са београдским Џубоксом остварио приликом „потраге за дозволом" за фотографисање концерта Лед Цепелина.

По доласку у Београд 1981. године, редакција му је понудила да фотографише бендове са Пакет аранжмана који се тада увелико продавао широм Југославије.

Тако су настале култне фотографије ових бендова, од којих су неке, попут Шарла акробате испред палате Албанија на почетку Кнез Михаилове, завршиле на насловници Џубокса.

„Тражио сам да београдске групе буду уфоткане у Београду, као што сам домаће бендове који су долазили у Лондон, водио на трг Пикадили (Piccadilly Circus)", додаје Рашић који данас живи на релацији Лондон - Београд.

Каже да је после тих „првих званичних фотографија београдских група", настало дуготрајно пријатељство које траје до данас.

У Лондону су га посећивали Срђан Гојковић и Милан Младеновић, а каже да је био присутан и када су Идоли тамо снимали материјал за албум Чоколада.

На том албуму се као гостујући вокал појављује и Вивијен Голдман - новинарка чувеног и угледног музичког недељника New Musical Express (NME).

Голдман је годину дана раније боравила у Београду где је прикупљала материјал о југословенској рок сцени за репортажу која је објављена почетком 1982, у два броја овог британског недељника.

Тада је упознала Идоле, који су уз Џонија Штулића из Азре, били главни јунаци њене приче.

Мањи део текста Голдман је посветила и Електричном оргазму који је слушала у загребачком клубу Кулушић.

Њима је то било друго појављивање у овом часопису.

Захваљујући Гилетовој одважности да однесе њихов први албум у редакцију NME док је боравио у Лондону, издање је августа 1981. добило рецензију познатог критичара Криса Бона, у којој је група проглашена „једним од најузбудљивијих небританских бендова у Европи".

Овај рок критичар је 1980. године посетио Словенију и написао критички чланак о југословенском панку који је тада растао у оквиру новог таласа, за други важан британски музички часопис - Melody Maker.

Александар Драгаш сматра да управо чињеница да су новинари часописа NME и Melody Maker долазили и писали о сцени, говори да је реч о непобитном квалитету југословенског новог таласа.

„Као о нечему врло занимљивом и важном, без обзира колико то њима било егзотично јер се одвијало иза ,гвоздене завесе' - иако Југославија није била иза гвоздене завезе као што знамо ми који смо тада одрастали у том простору", каже Драгаш.

Мит и романтика Пакет аранжмана и новог таласа

Иако се о новоталасном периоду у југословенској музици с краја седамдесетих и почетка осамдесетих говори углавном у суперлативу, неки рок критичари сматрају да је посреди „митологизација, мистификација и романтизација" тог доба.

Петар Јањатовић каже да су музичка критика и публика добро дочекали Пакет аранжман, али да је то био мали број људи.

Тада се, додаје, свирало углавном по клубовима, а концертни врхунац био је наступ у башти СКЦ-а и Дому омладине чији су капацитети били до 1.500, односно 800 људи.

Толико публике је, поред Београда, било само у великим градовима - Љубљани, Загребу и Новом Саду, тврди Јањатовић.

„Данас кад прелистате Џубокс и новине које су то пратиле, чини се као да је то био централни догађај у југословенској култури - није, али је било очигледно значајно чим ми данас причамо о томе", додаје.

Каже да су велики тиражи тада били резервисани за мејнстрим рокенрол и народњаке.

Сагласан је и Александар Драгаш који каже да су од гитарских бендова заправо Бијело дугме, Рибља чорба и Парни ваљак имали највеће тираже, а не новоталасни бендови.

„Најпродаванији сингл је тих година био Џули од Данијела Поповића због Евровизије, а са друге стране - најпродаванији албум, колико ја знам, имала је Весна Змијанац, а не нити један рок бенд", говори Драгаш.

Такође, сећа се да су и у Загребу новоталасни бендови, укључујући и београдске са Пакет аранжмана углавном свирали у клубовима који су примали неколико стотина људи, а тек по неки је успевао да засвира у већим дворанама попут Дома спортова.

„Није требало куповати месецима раније карте, евентуално дан два раније, на благајни клуба или књижари или на вече концерта", додаје.

Упркос фами о новом таласу која се међу државама бивше Југославије раширила последњих деценија, Драгаш сматра да је „културолошки гледано" то био један од „најважнијих покрета у бившој Југославији" који је „далеко надмашивао неке границе рок музике и био много више од тога".

„У кратком временском периоду се створио велики број квалитетних извођача па зато памтимо нови талас као неки културолошки, а не само музички талас. Али заиста као талас јер нам се чинило да нас је у кратком времену запљуснула велика количина квалитетних бендова", додаје Драгаш.

Нико, нико као 40 година Пакет аранжмана

Croatia Records - некадашњи Југотон, објавила је реиздање Пакет аранжмана поводом четири деценије од изласка плоче.

Прва серија од неколико стотина примерака је распродата, али су из ове издавачке куће за ББЦ на српском потврдили да се спрема други тираж и да ће бити доступан и у Србији.

„Драго ми је да је то тако сада објављено са том великом књигом које сви винили имају, а која није постојала у оригинално време и мислим да је то сада представљено како заслужује", прича Срђан Гојковић који и даље чува плочу Пакет аранжман из 1981. године.

Зденко Колар каже да је „невероватно да се овако нешто догађа" - 40 година од изласка плоче.

„Не кажем да тога није било у свету, али јако ретко."

Са друге стране, Ненад Красавац сматра да је Пакет аранжман био нека врста „лабудове песме", односно прерани, последњи трзај југословенства.

Испоставило се да је компилација оставила неизбрисив траг у популарној култури ових простора, у свега неколико година новоталасног лелујања југословенском, гитарском сценом и да четири деценије касније, није изгубила на квалитету и важности.

„Чињеница да се о томе говори 40 година после, да се реиздаје, да се раде интервјуи, говори само по себи да је реч и о значајном и издању и значајном раздобљу у историји популарне музике на просторима бивше државе, без сумње", закључује Синиша Шкарица.

Вредност Пакет аранжманаје Мирослав Цветковић схватио, кажњ, пре десетак година када се у Загребу нашао у друштву људи „који се баве великим пословима".

„Кад је човек чуо да сам ја снимао плочу, устао је и поклонио ми се. Тек сам тада схватио колико је људима било важно и колико је то утицало на њих."

Горан Вејвода сматра да је „наслеђе тих плоча и музичко, и културно", али да постоји и „антрополошки, социолошки и, колико год чудно звучало, чак еколошки ангажман."

„Ја бих га стога чак назвао Пакет ангажманом."

На питање - како данас гледа на Пакет аранжман четири деценије касније, Петар Јањатовић одговара:

„Хвала на питању - добро јој је и врло лепо стари."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]