Бајага за ББЦ: За кога пева „Моје другове“, али и о политици у Србији, поезији и првом искислом концерту

Аутор фотографије, Небојша Бабић
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
У кафани Бојана Маљевић, Зоран Цвијановић, Светозар Цветковић и Бранислав Лечић за столом, а Бајага са гитаром.
Прошло је чак 25 година од када је ова екипа снимала филм Ни на небу ни на земљи, а Бајага написао Моје другове.
У тој једној песми и питању Бојане Маљевић „а зашто ти стално ћутиш?" огледа се судбина четири пријатеља који су превише матори да оду из земље, а истовремено и сувише млади да би остали.
„Моји другови је песма и за данас и за онда", каже за ББЦ на српском Момчило Бајагић Бајага.
„Људи одлазе - па одлазе нон стоп и ником није драго. Можда је тада песма била више то јер је био рат. Али и сада је тако."
Бајага у интервјуу за ББЦ на српском каже да је и сам размишљао да оде и говори зашто је остао.
Пред не један, не два или три, већ чак четири концерта у Сава центру, којима слави 35 година бенда и останка у Србији, још одговара и како звучи Буђење раног пролећа са 80 људи на бини, коју поезију воли, али и шта мисли о политици у земљи.
„Деведесетих сам размишљао (да одем) јер није могло да се свира и није било интересовање за рокенрол.
Ми смо свирали по дијаспори. Али вратили смо се и остали када се ситуација овде смирила", каже Бајага.

Аутор фотографије, Небојша Бабић
Искисла опрема и свирање код Југе
Још те волим, Даљина, дим и прашина и још 28 других омиљених Бајагиних песама свираће у Сава центру - и до 80 људи на бини.
Песме ће бити у посебном аранжману за велики оркестар.
„План је био да направимо прославу за 35 година бенда", каже Бајага.
„Онда смо летос имали тај концерт у Нишу, где смо свирали са оркестром Импресија, који је мања опција филхармоније. Јако лепо је то звучало".
Од 30 нумера, 20 ће бити са оркестром, у многима ће певати хор, а гудачи су у Буђењу раног пролећа - овај пут обавезни.
"Само" три и по деценије раније, Бајага је стајао са екипом на стадиону Ташмајдана.
Момци из бенда стоје сами на бини. Са уништеним искислим гитарама.
„Наш први концерт је био на Ташмајдану '85. Тад смо сви комплетно искисли, заједно са опремом.
Није било уобичајено да бина буде покривена. Сви инструменти су нам пропали. А да не причам о томе када сам 80-их свирао са Чорбом", каже фронтмен.
Нови флешбек - Бајага 70-их.
„Свирао сам са ортацима из краја испред хотела Југославија", ово су већ сећања из тинејџерског доба Бајаге када је тек учио да свира.
„Ми смо били из Земуна, а код Драгстора у Нушићевој се окупљала та нека екипа из града.
Ту сте могли сваки викенд да нађете пет-шест момака од којих можете да учите да свирате гитару. На сред шеталишта".
Од Мирослава Тадића, који је отишао у Лос Анђелес и постао озбиљан гитариста, научио је најбоље ствари.
„Неки од тих страшних гитариста са Кеја код Југе остали су потпуно непознати", ипак додаје.
Наравно да се, каже, разликују концерти данас и раније, али оно што остаје јесте „публика"
„Ми смо нешто као Политикин забавник - слушају нас људи од седам до 107", каже Бајага.

ББЦ на српском: Да ли постоји место на коме никада не бисте свирали?
Бајага: У мртвачници.
ББЦ на српском: Мислила сам на земљу.
Бајага: Ах, то. (смех) Можда не бих где нема струје. Мада не би био лош акустични концерт. Нисмо свирали у Јужној Америци, то бих волео.

Аутор фотографије, Небојша Бабић

Мајаковски и Пилуле за лилуле
Нема човека који није слушао Бајагу и питао се - о чему су заправо песме.
О нумери Пилуле за лилуле говорило се у контексту опијата, док је постојала прича да су Римљани посвећени причи о Косову 80-их.
„Песме су онакве каквим их публика схвати", одговора Бајага на питање о значењу текстова.
„Је л' питао неко Мајаковског шта значи Облак у панталонама? Није битно како сам ја своје песме доживео, него они који их слушају.
И то је то о погрешно протумаченим песмама."
Поређењем са песником Мајаковским, каже да је и он нека врста песника.
„Увек сам се интересовао за поезију и вешт сам са речима, да нешто кажем у краткој форми", каже Бајага, који је већ издао књигу поезије.

ББЦ на српском: Омиљени песник?
Бајага: Бранко Миљковић, Алекса Шантић, Дис, Мика Антић, Душко Трифуновић.
ББЦ на српском: Са ким бисте волели да свирате, а нисте?
Бајага: Са Џимијем Хендриксом и Принцом. Може се рећи да су ми то омиљени музичари.

Аутор фотографије, Небојша Бабић
Горан Весић, песма Пада Влада и хрватски бранитељи
Ово дефинитивно нису Бајагине омиљене теме.
На питање да прокоментарише своје односе са Гораном Весићем са којим се фотографисао након једног концерта у Београду, каже да се он „политиком не бави".
„Прошло је то време кад смо били клинци и када су били студентски протести.
Ми смо, наравно, то подржавали, али сад у овим годинама и са овом каријером, можда нека се неки нови клинци баве тиме", додаје он.
Бајага је за Курир рекао да више неће свирати песму Пада Влада, а баш та нумера се готово сваке суботе пушта на протестима против власти у Београду. Организатори кажу да ће је „они пуштати иако је Бајага неће свирати".
„Прво, то је песма Душка Ковачевића из филма Професионалац од пре 20 година.
Ја њима (организаторима протеста) не браним да пуштају песму, иако ми нису тражили дозволу", коментарише музичар.
Појашњава и своју изјаву.
„Нисам изјавио да никад нећу да свирам, већ да није сад време.
Док се мало не уразуме и једни и други", каже Бајага.
Додаје и да сада свира „за публику".
„Претпостављам да они имају тотално различита политичка уверења и зато се не изјашњавам", додаје он.
Невољно одговара на још једну политичку тему, овога пута из региона.
Бранитељи у Хрватској летос су се противили наступу Бајаге и инструктора на Плочама.
„После тог концерта смо имали 16 у Хрватској.
Сад баш свирамо у Дубровнику. Намерно свирамо ван сезоне тамо, да не бисмо свирали за туристе, већ за локалце", каже Бајага.
Додаје и да неће да помиње бранитеље, јер их тако „само чини познатима".

Аутор фотографије, Небојша Бабић
Албум који чекаш читав живот
На питање из лексикона - који му је најдажи албум каже да је то сигурно први.
„Јер је до њега било тешко доћи, а најлакше је снимити.
Читав живот се спремаш за њега. За други имаш годину дана форе", каже Бајага.
Најпродаванији су им Са друге стране јастука и Продавница тајни.

ББЦ на српском: Како реагујете када Вам траже да опет и опет свирате исте најпопуларније песме?
Бајага: И ја сам тако мислио када сам био на почетку. Како Стонси могу да свирају Satisfaction 50 година? Једноставно може. Стално и мењамо песме које свирамо.
ББЦ на српском: Постоје ли Ваше песме које не волите?
Бајага: Те нисам ни снимио.

Аутор фотографије, Небојша Бабић

Момчилобал
Девојка са белим облаком на глави која спава Са друге стране јастука, младић обучен у Пилуле за лилуле и двоје који су величали Француску љубавну револуцију.
Овако је изгедала прослава Бајагиног 57. рођендана у Београду. Он није био на њој, али јесу бројни млади који су се маскирали у Бајагине песме и тако одлучили да прославе музичарев рођендан.
„То је било симпатично, видео сам да су људи долазили са јастуком на глави", каже Бајага.
„Звали су ме, али ја гледам да будем за рођендан са пријатељима. Мало ми је било и онако... не знам шта бих радио".
Да ли би се маскирао?
Каже да вероватно не би.
Вечити младић „док свирам"
Увек се сетим оног „са Бајагом би боље прошла" из Ми нисмо анђели. О Бајаги и данас говоре као о „вечитом младићу".
„С обзиром да свирам више од 40 година - тешко да сам младић", одговара на ову констатацију Бајага.
„То је заправо само ствар енергије."
Једном је рекао „док свирам, то је као да сам балзамован".
„На бини је најбитнија ствар што ја то волим да радим.
Озбиљно ми подигне адреналин. Када се заврши концерт, не могу да заспим два сата, нарочито ако је био добар.
То је такав посао", покушава да објасни.
Тешко да може да замисли да се не појављује на бини, али му много лошије звучи да престане да свира.
„Волим свирке. Кад не бих свирао велике концерте - вероватно бих то радио у неком клубу са ортацима.
Свирам од 12, 13 године сваки дан. Не знам шта бих радио у супротном", каже музичар.
Омиљена песма му је „једна од ових 30 које ће сада свирати".
„И то у овом тренутку. После су ми омиљене неке друге.
Ми често мењамо сет листу, нешто као Ролингстонси", додаје.

Аутор свих фотографија је Небоша Бабић. Фотографије су заштићене ауторским правима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









