Хотел Југославија: У једном лустеру се огледа судбина целе земље

Текст је ажуриран 22. марта 2024. године

Идеја о изградњи Југославије почела је после Другог светског рата, а први финансијски проблем је уследио већ 1949, после сукоба са Совјетским Савезом.

Пре више од пет деценија, доживела је врхунац славе, када је гостила најпознатије политичаре света.

Нови преврат уследио је 1990-их, да би 1999. била бомбардована.

И ви се питате - да ли говоримо о држави Југославији?

Или, пак, о једном хотелу?

„Невероватно је колико је судбина једне државе и једног хотела, који обоје носе назив Југославије, слична и испреплетана", рекао је Никола Миликић из Историјског музеја Србије за ББЦ на српском.

„Хотел Југославија је био највећи у СФРЈ и његова намена је била управо то - да покаже колико је држава јака и велика финансијски, али и политички и културно."

На хотел Југославија „не би требало гледати изоловано, већ као део једног огромног градитељског подухвата из периода социјализма, што је и потврђено изложбом Towards a Concrete Utopia у МОМА музеју у Њујорку", каже Бранислав Димитријевић, историчар и теоретичар уметности.

Хотел који памти госте попут британске краљице Елизабете, Нила Армстронга и Ричарда Никсона у августу 2019. славио је пола века постојања.

И пола века историје Југославије. Опет се питате - које?

Требало да се зове Београд, али је звучало превише обично

Четрнаест тона - толико је тежак лустер у холу хотела.

Од када је обновљен, има на себи 40.000 „Сваровски" кристала и 5.000 сијалица.

И данас је међу највећим на свету, а замислите како је тек било пре 50 година.

Тада је и званично ушао у Гинисову књигу рекорда.

Хотел Југославија је свакако најрепрезентативнији такав објекат у Београду, али и највећи у целој бившој држави, каже Димитријевић.

Здање је испрва требало да се зове Београд, али је име промењено у Југославија из потребе за грандиозношћу, објашњава историчар Миликић.

„То је тада било нешто потпуно ново."

Архитектонски конкурс за државни репрезентативни хотел, расписан је 1947. године.

Прву награду добио је Пројектни завод Хрватске, а њихов предлог је означен као изразито модеран и одговарао је идеји о Новом Београду као савременом граду.

Градња хотела почела је великом борбом, због речне обале, али и радним акцијама.

Као што је „друга Југославија настала на темељу антифашистичке борбе, тако је хотел био одлука да се изгради нешто из те борбе", каже Миликић:

„Здање је требало да покаже колико Нови Београд може да се изгради.

„Зграда СИВ-а (данашња Палата Србије) и Централног комитета (данашња зграда Ушћа) су пројекти грађени заједно са хотелом."

'И несврстани имају новца'

Пратећи ток живота државе, идеја је стопирана1949, када је Тито рекао чувено „не" Стаљину.

Коначно, изградња прати и економски успон СФРЈ.

„Те 1969. године када је хотел отворен, Југославија је требало да покаже колико је држава јака - финансијски највише, јер смо били између Запада и Истока", каже Миликић.

Хотел је „пројектован као луксузно здање за стране државнике које је страним владарима требало да покаже успех и снагу југословенског самоуправног социјализма", објашњава.

„Од друге половине 1960-их и током 1970-их Југославија почиње да води несврстану политику, а и сам хотел је требало да покаже да то функционише и да имамо новца."

Југославија (али хотел) у бројкама

Ко је све био гост хотела

Домаћи производ

Југославија је грађена по пројекту архитеката загребачке школе модерне Младена Каузларића, Лавослава Хорвата и Казимира Остроговића.

„У питању је био домаћи производ, није било страних архитеката", каже Миликић.

„Иако су тих година велику улогу у грађену земље имали новац и кредити из Америке, акценат је био на томе да смо све сами направили."

Урушавање

Тања Васић има 30 година и одрасла је у близини хотела Југославија.

„Мени је 1990-их хотел био место за избегавање где су се скупљале проблематичне структуре људи."

Пензионер Тома Иличић сваки дан шета дуж Земунског кеја.

„Током 1970-их смо у хотелу Југославија имали прославе фирми у тој чувеној Банкет сали и то смо доживљавали баш онако велелепно.

„Онда се десило да ниси смео касније да прођеш туда, ко се све скупљао".

У хотелу је 1990-их продавницу одеће имала и певачица Светлана Ражнатовић, супруга убијеног Жељка Ражнатовића Аркан, оснивача паравојне Српске добровољачке гарде.

У ноћи између 7. и 8. маја 1999. године, два пројектила бачена су на западно крило хотела.

Био је то један од најжешћих ваздушних напада НАТО авијације током бомбардовања, када су погођени и центар града, амбасада Кине на Новом Београду и војна команда у Земуну, писао је тада недељник Време.

„Британски министар иностраних послова је следећег дана рекао да је хотел Југославија био 'легитимна мета' зато што се 'сматра да се користи као штаб лидера паравојних снага Аркана'", писало је Време.

„Аркан је рекао да 'штаб Тигрова' није погођен и да они нису чак ни ранили ниједног 'тигра' и да 'тигрови' спремни чекају НАТО."

По завршетку бомбардовања, хотел почиње да пропада, а гостију скоро да и нема.

Димитријевић, теоретичар уметности, за овај хотел каже да је „свакако један од најрепрезентативнијих објеката".

„То није неки јединствен пример да се наслеђе из периода социјализма урушава.

„Све је то део историјског ревизионизма и потребе да се докусури сећање на социјалистички период", објашњава.

Ради се и о „некој врсти празне фасцинације тим наслеђем, а то је такође акт деполитизације."

„И у другим случајевима занима ме како нека зграда која је створена у оквиру неке специфичне друштвене имагинације преживљава или не крај те имагинације.

Са објектима изграђеним током социјализма, догађа се да је „та друштвена имагинација сведена - на имагинацију катастрофе", додаје Димитријевић.

Хотел данас - без две куле и две звездице

После бомбардовања СР Југославије, хотел Југославија је припао „Дунав осигурању", а Агенција за приватизацију га је продала из трећег покушаја 2006. године компанији „Алпе-Адрија хотели" из Београда за 31,3 милиона евра.

Продат је по знатно нижој цени од почетног износа од 42 милиона евра, а на лицитацији су учествовале и Pluto internacional и КЛЦ холдингс из Луксембурга.

У медијима се спекулисало да је тајни сувласник био и хрватски бизнисмен Андрија Кевић.

Комплекс је затим продат инвестиционом фонду QSQ са Кипра.

Поред бројних најава да су страни инвеститори заинтересовани да уложе новац у здање, хотел је поново почео са радом крајем 2013. године као гарни хотел са три звездице.

Појам гарни у туризму значи да хотел нуди само услуге ноћења и доручка, те да се подразумева да гост неће много времена проводити у њему.

Хотел има 132 собе на дунавској страни на трећем, четвртом и шестом спрату, као и седам ресторана, продавница и око 100 канцеларија.

У оквиру комплекса је и казино и кинеска туристичка агенција.

Данас у хотел махом долазе посетиоци из бивше Југославије или спортисти током великих такмичења.

Према најавама из градске управе 2015. године, у лето 2019. хотел је требало да добије луксузне две куле.

Требало је да постане део ланца Кемпински и опет буде луксузни хотел са пет звездица.

Ни две куле и додатне две звездице нису заживеле.

Још само лустер изгледа импозантно, али више није највећи у Европи.

Погледајте видео: Млади у Србији и наслеђе социјалистичког модернизма

Нови власник - Миленијум тим

Хотел Југославија поново је продат је 22. марта 2024. године на лицитацији на којој је продавана имовина фирме у стечају Денјуб риверсајд.

Имовина је продата по почетној цени која је била нешто виша од 27 милиона евра, а купац је МВ Инвестмент, у власништву грађевинске компаније Миленијум тим.

Миленијум тим је раније купио београдски Институт за водоппривреду „Јарослав Черни".

Компанија је последњих година била ангажована на многим великим државним пројектима у Србији - од изградње делова гасовода, преко пројекта Београд на води - луксузног насеља у центру главног на обали реке Саве - станова за војнике и полицајце, до куповине хотела у Врањској бањи где су добили и 10 милиона евра субвенција од државе за изградњу велнес центра са два хотела и клиником за третмане.

Стечајни управник Иван Чукаревић рекао је да је на лицитацији учествовао само један учесник који је испунио услове конкурса, пренела је агенција Фонет.

„Све је урађено по закону... Срећан сам што се банкротство завршило продајом, то је по мени најбоља опција", рекао је Чакаревић.

Објаснио је да је у стечају почетна цена половина од процењене вредности и да је „то тако прописано".

За део имовине се води правни поступак, који ће бити решен пред судом, рекао је стечајни управник.

Телевизија Н1 раније је објавила да МВ Инвестмент планира да уз реконструкцију хотела, на том подручју изгради и две куле висине до 155 метара.

После куповине, Миленијум тим је објавио саопштење у којем је наведеда му је план да у наредне четири године уложи више од 400 милиона евра и да изгради мопдеран стамбено-пословни комплекс.

Почетним улагањем, које премашује 42 милиона евра, компанија је заокружила преузимање комплетне локације хотела, а процес је започет пре две године куповином 100 одсто удела у компанији МВ Инвенстмент, која је власник простора у којем се налази Гранд казино Београд, додаје се.

Погледајте водич кроз пројекат назван Нови Сад на води

Прочитајте текстове из нашег серијала о Југославији:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]