Србија, инфраструктура и Нови Сад на води: Идеја јавна, инвеститор приватан, а чија ће бити обала

Маријана Табаковић Перишић брижљиво чува сећање на оца, градитеља Новог Сада Ђорђа Табаковића, иза кога су остали симболи града попут Танурџићеве палате и Соколског дома.

У малом двособном стану, ушушканом међу високим дрвећем у новосадском насељу Лиман, она се сећа какав је некада био - и њен отац, један од најзначајнијих српских архитеката модерниста, али и њихов Нови Сад.

„Овде где сада сада станујем, возили смо се као деца чамцем и хватали жабе и корњаче", прича 86-годишња Маријана.

Простор је исушен и подељен на парцеле да би изникло насеље Лиман, за које многи Новосађани кажу да је најлепше у граду.

Представници данашњег Новог Сада желе да град настави пут ка реци, овог пута да би дотакао Дунав.

„Град који живи на реци, а никад није додирнуо реку је промашен град", каже Душан Миладиновић, директор „Урбанизма", јавног предузећа које кроји урбанистички развој града.

Ове жеље могле би да се остваре кроз пројекат колоквијално назван „Нови Сад на води".

Грађевински подухват, који је у делу јавности жестоко оспораван, подразумева да би се на простору некадашњег Бродоградилишта, које се налази уз Дунав, и које је у приватном власништву, градиле вишеспратнице у којима би били станови и пословни простор.

„Градити високу градњу уз реку, заклонити проток ваздуха, поглед, све...".

Уместо да заврши реченицу, Маријана Табаковић Перишић одмахује руком.

„Сваки пут кад прелазим Савски мост у Београду, скренем поглед да не гледам ону изврнуту флашу (Кулу Београд) у Београду на води", додаје, објашњавајући како доживљава насеље које је никло на десној обали Саве у главном граду.

Ипак, како ће тачно изгледати „Нови Сад на води" нико не зна.

За сада постоји само идеја утиснута у нови Генерални урбанистички план, кровни плански документ, који одређује где и шта може да се гради.

У овом плану се наводи ће бити изграђен „комплекс са стамбено-пословним садржајем", окружен шеталиштем, зеленим површинама, бициклистичком стазом, садржајима „који ће бити приступачни свим грађанима".

За више информација, одаберите на мапи тачку која вас интересује

Погледајте видео о пројекту познатом као „Нови Сад на води":

Леп град да буде лепши, а природа очувана

Од када је први пут поменуто би се уз реку могао градити стамбено-пословни комплекс, Нови Сад је захватио ковитлац оптужби, увреда, физичких обрачуна и протеста.

У јулу 2022. године кордон полиције са штитовима и под пуном опремом стајао је испред грађана који су желели да уђу на седницу локалне скупштине на којој се усвајао Генерални урбанистички план (ГУП).

Биланс тог дана био је: усвојен ГУП са четири од 67 гласова против, више приведених демонстранта и неколико интервенција Хитне помоћи.

Друштвеним мрежама кружила је фотографија на којој је један од демонстраната обуздан тако што су га тројица непознатих мушкараца оборила на земљу, а један му је клечао на врату.

Годину дана касније, новосадска скупштина донела је одлуку о изради плана који ће још детаљније дефинисати изглед „Новог Сада на води", што је опет довело до сукоба испред скупштине.

У тишини, изван и изнад чеоних судара власти и опозиције, представника јавних предузећа и невладиних организација, стоје Шодрош, Каменичка ада и Рибарско острво - места која су бар по имену постала позната и људима који не живе у Новом Саду.

Радно је поподне и на Шодрошу, мирном рукавцу Дунава, седе двојица познаника, Сеад и Марко, на пар метара један од другога, благо повијени у столицама на расклапање.

Босих ногу уроњених у песак, са пецаљкама испред себе, гледају у мирну воду на чијој се површини преламају сенке облака и дрвећа.

„Сада овде учим дете да пеца", каже Сеад, који је цео живот провео у оближњем насељу Телеп.

Мало даље од места на коме седе, скривено иза дрвећа страдалог у олуји, налази се место где је био постављен Шодрош сурвајвoр камп.

Овде су се активисти месецима даноноћно окупљали како би спречили сечу дрвећа ради изградње новог моста, још једне новине из урбанистичког плана.

Иза њих је остало неколико дрвених табли са порукама и исцртаним срцима, одбачени стони-фудбал, празна кутија кафе пуна зарђалих ексера, полуполомљени шатори.

Погледајте видео о људима који су протестовали у кампу Шодрош:

Пет минута хода даље је и Бродоградилиште, чији је простор 2017. године купила компанија Галенс, а где је планирана изградња стамбено-пословног комплекса - срца „Новог Сада на води".

Преко воде је Каменичка ада, речно острво прекривено густим растињем, на које се надовезује скоро подједнако зелено Рибарско острво.

Заједно са Шодрошем, активисти овај део зову „плућима Новог Сада".

„Ово што сада постоји не може да се упореди са бетоном.

„Они желе да узму паре за себе. Нису одрасли овде па не знају како је кад имаш овакво место, оазу, где можеш да дођеш, па макар на десет минута, да смириш живце од овог града", каже Сеад.

Док Сеад говори, Маркова удица почиње да трза, па њих двојица заједно ваде повећег тостолобика из воде.

За разлику од Сеада, Марко не мисли да је „Нови Сад на води" лоша идеја, али би волео да се Шодрош, овакав какав је, сачува.

„У Новом Саду нема сличног места да се нађе осим ако се не изађе ван града", каже Марко, који је у Нови Сад дошао 2013. године.

Наставља да је „Нови Сад већ прелеп град" и да „Нови Сад на води" неће ништа значајно променити.

„Биће само још више дошљака као што сам ја.

„Не мислим да је то лоше, само да се не дира тај део око природе."

Како је прављен план и које су тачке спорења?

Да би се градио „Нови Сад на води", али и да би Шодрош, Каменичка ада, Рибарско острво донекле променили изглед, било је неопходно да се донесе нови Генерални урбанистички план (ГУП).

У старом ГУП-у, простор Бродоградилишта био је дефинисан као спортско-рекреативна зона, што је подручје где није могуће градити стамбене објекте.

Јавно предузеће „Урбанизам Нови Сад" почело је да ради на новом ГУП-у, али тај процес није текао глатко.

Први камен спотицања била је доградња обалоутврде, за шта је Урбанизам требало да добије „зелено светло" од Вода Војводине, предузећа чији је оснивач Покрајина.

Обалоутврда је важна у новом ГУП-у јер се њеном градњом штити и простор Бродоградилишта од плављења, што је предуслов за подизање пословно-стамбеног комплекса.

Медији су тада пренели да предузеће Воде Војводина, на чијем челу је био Славко Врнџић, није желело да изда неопходне дозволе.

У новембру 2020. године на чело Вода уместо Врнџића дошао је Срђан Кружевић, након чега су добијене потребне дозволе.

Паралелно са догађајима у Водама, невладине организације и опозициони политичари истицали су да би доградња обалоутврде могла да угрози Нови Сад и доведе до плављења.

Директор Јавног предузећа „Урбанизам" Душан Миладиновић каже да у почетку „можда неки људи у Водама Војводине нису могли да схвате да тражимо услове за израду планског документа, а не за изградњу".

Напомиње да су Воде Војводине желеле да добију анализу стручњака пре него што издају неопходне дозволе.

Прву такву анализу израдио је „Војводинапројект", али је Институт за водопривреду „Јарослав Черни" вратио ову студију на „дораду" 2019. године.

Између осталих, мишљење да је потребна допуна потписала је и Марина Бабић Младеновић, дипломирани инжењер и тадашња извршна директорка Института, која је радни век провела у овој институцији.

У кратком телефонском разговору за ББЦ, она каже да је Институт тада „затражио допунске анализе од 'Војводинапројекта' у складу са праксом у струци".

Наредну студију 2021. године израдио је управо Институт, који је крајем исте године продат предузећу Миленијум тим, које учествује у изградњи Београда на води.

У том тренутку, Бабић Младеновић је била у пензији.

Нова студија показала је да померање одбрамбене линије од поплава не би довело ни до каквих проблема, нити до плављења Новог Сада, рекли су из Института „Јарослав Черни".

Марина Бабић Младеновић каже да је овај закључак „изведен на основу најбољих хидрауличких прорачуна које можемо да урадимо".

Она није учествовала у изради ове друге студије, али је имала прилику да је прочита.

„Та студија је требало да одговори на питање да ли било какве интервенције на обали Дунава мењају режим великих вода, наноса. Закључак је био да не мењају.

„Плавна зона која би се искључила извођењем радова је толико мала да не може да има велики утицај. Нови Сад не би био угрожен у смислу поплава које би се у будућности могле појавити", наводи саговорница ББЦ на српском.

Поред питања плављења, истицани су и други приговори у погледу доградње насипа.

Друштво архитеката Новог Сада навело је да померање линије одбрамбеног насипа „увлачи Град и грађане Новог Сада у огромна јавна улагања".

Душан Миладиновић међутим каже да неће Град већ приватна компанија Галенс финансирати доградњу обалоутврде.

„Галенс има највећи интерес да се то уради", каже Миладиновић.

Упитан на који начин ће приватна компанија финансирати изградњу јавног насипа, он каже да су то правни аспекти који ће накнадно бити дефинисани.

Он набраја додатне користи од ширења обалоутврде - заштита објеката у делу насеља Јужни Телеп, који има проблем са подземним водама, стварање услова за веслачку стазу, која по међународним стандардима не сме да буде у плавном подручју.

„Насип ће помоћи да не долази више до исушивања на Каменичкој ади тако да корење дрвећа остаје на сувом због чега је део шуме у овом подручју већ изгубљен", додаје Миладиновић.

Које све измене доноси нови урбанистички план?

Приватизација обале или нови садржаји за Новосађане?

Поред насипа, друга значајна тачка спорења јесте и пренамена простора Бродоградилишта, које је купила фирма Галенс 2017. године.

Галенс је приватна грађевинска компанија која је изградила низ стамбених и пословних објеката у Новом Саду.

Из ове фирме још су 2021. поручили да су спремни да овде граде „најмодернији, хумани стамбено-пословни комплекс", по угледу на друге европске градове.

У претходном ГУП-у овај простор је био одређен као место за спортско-рекреативне садржаје.

У новом ГУП-у овај део је постао „општеградски центар".

Ана Ферик Иванович, председница Друштва архитеката Новог Сада, каже да општеградски центри подразумевају „већи проценат изграђености и већу спратност".

„На овом простору, углавном би били стамбено-пословни објекти којих иначе имамо и највише у граду.

„Ми у томе не препознајемо ништа ни као опште, ни као градско", каже она.

Председница ДАНС-а напомиње да до сада нико није званично приказао како би заправо изгледао „Нови Сад на води" и да су се само појављивали појединачни прикази у медијима, који показују да би ту изникао огроман број зграда на малом простору.

Она верује и да би изградња „Новог Сада на води" довела до нових гужви у овом подручју, а поставља и питање колико ће живот становника будућег насеља бити пријатан.

„Ако немају где да се паркирају, ако дете нема где да иде у школу, ако ће стално бити на удару ветрова, колико је то ексклузивно", пита се саговорница ББЦ на српском.

Њена препорука је да се инвеститору, у замену за простор Бродоградилишта, уступи нека друга локација „јер град има простора где може да се шири".

„Ми немамо више простора уз Дунав који можемо да сачувамо.

„Зато овај који имамо треба да користимо на најхуманији могући начин, да буде доступан свима", истиче Ферик Иванович.

Душан Миладиновић, некада и сам председник ДАНС-а, данас из друге позиције, поручује да ће обала остати јавна.

„Биће ту и хотел и низ угоститељских објеката који ће опет сви да користе", каже директор ЈП Урбанизам.

Он објашњава да ће се до уређене обале долазити бициклом или пешке, док ће аутомобилски саобраћај бити ограничен.

„Приватна обала не може да постоји", истиче он.

Миладиновић чврсто верује у исправност урбанистичког развоја града који је зацртан Генералним урбанистичким планом.

„И ми који радимо у Урбанизму смо грађани Новог Сада.

„Живимо овде, желимо да нам деца овде остану. Ко је луд од нас да прави нешто што ће његовој деци штетити или чега ће његово дете стидети", каже Миладиновић.

Шта би данас рекао Ђорђе Табаковић?

Миран, добронамеран, високообразован и свестран, Ђорђе Табаковић оставио је иза себе више од 100 објеката најразличитије намене у Војводини.

Његова ћерка описује га као „фантасту у уметничком смислу", коме је новац био на последњем месту.

„Мој тата није био практичан, ми никад нисмо имали пара.

„Мајка је морала да га опомиње да тражи новац за свој рад, а ја данас боље живим него што смо ми тада живели", каже Маријана.

Додаје да се њен отац, који је током живота био и професор у школи, сценограф, сликар, водио функционалношћу и једноставношћу.

„Веровао је да је естетика једноставности више прилагођена основној природи човека и ту је налазио лепоту.

„Мислио је да бомбастичност и претерана декоративност оптерећује, а једноставност отвара", додаје.

У периоду када је радио између два светска рата, Нови Сад се интензивно мењао.

То је и период када се град почео ширити ка Дунаву.

Историчар уметности Владимир Митровић, писац монографије о Ђорђу Табаковићу, каже да су још тада постојале урбанистичке идеје да град не требе да иде у ширину него у висину, што је на крају остало као „пропуштена шанса".

Упитан како би данас Табаковић посматрао пројекат „Нови Сад на води", Митровић каже да је то „натегнуто питање".

„Не знам како би он као европски интелектуалац, који је стварао између два рата, могао уопште да замисли мегаломански пројекат од неколико зграда са 20-ак спратова", каже Митровић.

Он објашњава да је и Танурџићева палата, која је једно од најзначајнијих Табаковићевих дела и симбол Новог Сада, у време изградње била радикална творевина у урбанизму због монументалности.

„Танурџић је био богати капиталиста, али палата је ипак смислено уклопљена у ширу урбанистичку целину."

У последњем интервјуу пред смрт 1971. године, Ђорђе Табаковић испричао је да је случајно остао да живи у Новом Саду.

Његова ћерка каже да је из Париза у Србију дошао на позив оца Милана, још познатијег архитекте.

„У то време, када вас отац позове, нисте могли да одбијете.

„Он је, међутим, заволео Нови Сад. Био је то његов град и жалостило би га да види како данас изгледа и како се развија", каже Маријана Табаковић Перишић.

Београд на води, Загреб на сувом

Пре Новог Сада, ка води се упутио и до ње стигао и Београд.

Међутим, пројекат и читаво насеље Београд на води, првобитно процењен на 3,5 милијарде евра, прате разне критике.

Четиристо километара даље, Загреб, главни град Хрватске, заустављен је у првом искораку.

Тако су тежње да се обала не само посећује него да се на њој и живи добиле различите епилоге.

Пар месеци пре него што је објављено да је у Београду на води продат 6.000. стан, медији су пренели вест да станари овог насеља припремају протест, незадовољни квалитетом изведених радова на неким од зграда.

Мада је позив на протест стигао до медија, до окупљања никада није дошло, па је остало нејасно да ли становници овог насеља поред Саве имају било каквих проблема и о чему се заправо ради.

Од када су 2018. године први станари окренули кључ у брави до маја ове године, према подацима предузећа Београд на води, усељена је половина од 6.000 продатих станова.

Поред станова, у овом насељу, где цена квадрата иде до 10.400 евра, налазе се хотели, ресторани, кафићи, спортски терени, игралишта, тржни центар и Кула Београд, највиша зграда у Србији.

Колико је новца до сада у пројекат уложила Србија, а колико добила, није познато.

Оно што се зна јесте да у предузећу Београд на води, Србија има удео од 32 одсто, а Игл Хилс (Eagle Hills) из Уједињених Арапских Емирата 68 одсто.

Као и у случају Новог Сада на води, и Београд на води није могао да прође без планских докумената, које су стручњаци доводили у питање, насиља и протеста.

Кратка историја пројекта каже да су први кораци начињени 2014. обновом здања Геозавода и рушењем првих зграда на простору будућег Београда на води.

Настављено је усвајањем планских докумената, али и лекс специјалиса 2015.

По потписивању уговора, исте године постављен је камен-темељац, а у ноћи између 24. и 25. априла 2016. године у насељу Савамала, поред реке Саве, порушени су објекти, што је покренуло серију протеста.

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је говорио да је он одговоран за рушење објеката.

„Са поносом вам саопштавам - ја сам био човек који је донео одлуку да се руше противправне уџерице у којима су неки правили екстрапрофит за себе и да се гради Београд на води", рекао је недавно.

Седам година касније, предмет Савамала и даље је у предистражној фази у Првом основном тужилаштву, речено је листу Данас у априлу ове године.

О случају Савамалавише прочитајте овде.

И Загреб је био на путу да прође сличном стазом до стамбено-пословног комплекса уз Саву, који је у Србији препознат као „Загреб на води", а у Хрватској као „Град у Граду" или „загребачки Менхетн".

Пројекат је „гурао" тадашњи градоначелник Милан Бандић, који је преминуо пре две године.

Нови град требало је да се простире на 110 хектара, који би били дати страном партнеру, и да обухвати зграду са чак 200 спратова, што је дочекано бројним критикама у јавности.

Као стратешки партнер изабрана је такође фирма Игл Хилс.

Почеле су и измене планских докумената, али хрватско Министарство грађевине није дало сагласност на нови Генерални урбанистички план, па градска скупштина није ни могла да га усвоји.

То је био крај идеје о Загребу на води.

Пре него што ће Министарство грађевине ставити рампу пред Бандића, градоначелник је за ББЦ на српском рекао да је овај пројекат круна његове каријере.

„Ја волим изазове и када изгледа да су сви против, а уствари је то гласна мањина која оставља привид већине", рекао је Бандић 2019. о пројекту „Загреб на води".

Додатно извештавање: Светлана Параментић и Лазар Човс

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]