Протест „Буна против мафије", Нови Сад на води и камп на Шодрошу - зашто је напето у Српској Атини

Месец и по дана од кад су еколошки активисти блокирали прилаз Шодрошу, зеленој оази надомак града, централне улице Новог Сада још једном су биле блокиране - неколико стотина људи протестовало је носећи транспарент „Буна против мафије".

„Изашла сам (на протест) зато што ми је више него властима стало до животне средине и зато што нисам мафија, како они кажу, већ обичан студент", каже за ББЦ на српском 23-годишња Ања Милинковић.

Демонстранти су у протесну шетњу кренули пошто су се окупили испред зграде Полицијске управе Новог Сада, јер се не противе само Генералном урбанистичком плану (ГУП), већ и насиљу до кога је дошло на протесту прошле недеље. када је ГУП усвојен.

Захтевају да се казне одговорни за насиље над демонстрантима, а затражили су и да се организује референдум о спорном ГУП-у, који даје нацрт како ће се град развијати у наредном периоду.

Због изградње моста на Дунаву, предвиђеног овим планом, група активиста већ месец и по дана 25 сата дневно кампује на Шодрошу, зеленој оази на обали реке, бранећи телима шуму богату биљним и животињским светом.

Камп је формиран након што су надлежни 11. јуна посекли двадесетак стабала како би припремили терен за изградњу новог моста на Дунаву.

„Онај ко је против изградње моста на тој локацији је или нестручан или не жели добро Новом Саду", изјавио је председник покрајинске владе Игор Мировић.

Осим еколошких активиста који кампују на Шодрошу, протесту су присуствовали и незадовољни Новосађани, еколошки активисти из других градова, политичари опозиционих странака и невладине организације.

„Полиција је требало да брани грађане, а допустила је да их приватно обезбеђење туче", поручила је окупљенима Марија Пријић, супруга демонстранта чија је слика са протеста од пре седам дана највише дељена на друштвени мрежама.

На њој се види како га тројица непознатих мушкараца држе, док му један клечи на врату.

Окупљени су саопштили да су надлежнима Управе полиције предали притужбу због насиља током тог скупа.

Они наводе да су тада само желели да се један од њихових представника обрати седници на којој се одлучивало о ГУП-у, док градоначелник Новог Сада Милош Вучевић наводи да су демонстранти хтели да упадну унутра и нападну одборнике.

Недељу дана касније, није било насиља на улицама.

„Дошло је доста људи, али увек то може боље… Мислим да овакве ствари могу да донесу резултате", каже Јелена Нинков након што је завршила протесну шетњу и спрема се за повратак у камп на Шодрошу, где проводи већ неко време.

„Шодрош сурвајвор камп"

„Идемо двадесет, ајмо", виче жена у црвеној опреми за тренинг, лежећи на сивој простирци, док је са свих страна окружују људи и дрвеће - и трбушњаци су почели.

„Раде и рука и нога", објашњава, док стално баца поглед на вежбаче, чији су уздаси све тежи и тежи.

Ипак, због једне ствари им је мало лакше - све те трбушњаке, чучњеве и пленкове не раде у загушљивој сали или теретани, обавијеној у одору зноја, већ у шуми.

„Може да се осети та енергија из природе, жива бића су свуда око нас, ваздух је чистији, погледајте само те боје, осетите те мирисе", каже за ББЦ на српском Александра Хеђи, фитнес инструкторка.

Њихов тренинг део је једне од свакодневних дешавања у новосадском „Шодрош сурвајвор кампу" - протесту еколошких активиста у природној оази недалеко од центра Новог Сада.

„Они овде, уместо ове предивне шуме, која представља зелена плућа града, желе да зидају солитере и 'Нови Сад на води'", каже за ББЦ на српском Весна Јаковљевић из Организације за очување природе и животиња (ОСНА).

„Ми се две године институционално боримо за ову шуму и целу ову област, али институције су затворене за грађане… Ово је наш крајњи и нужни отпор."

Недалеко од Шодроша, оближње Каменичке аде, Рибарског полуострва и Дунавца, градске власти планирају изградњу дуго најављиваног четвртог моста преко Дунава.

Променом намене простора, пише у ГУП-у, тај предео ће добити „квалитетан излазак на реку, са разноврсним спортско-туристичким садржајима", као и „формирање комплекса са стамбеним и пословним садржајима".

Управо је усвајањем спорног ГУП-а 21. јула ситуација ескалирала - дошло је до протеста и физичког сукоба активиста са приватним обезбеђењем и полицијом.

„Иако је угрожено водно земљиште највећа тачка спорења, цео предложени ГУП до 2030. године је удовољавање инвеститорском урбанизму", каже за ББЦ на српском Даниела Стојковић Јовановић, једна од ауторки Иницијативе за заштиту природног јавног добра Каменичке аде, Дунавца, Шодроша и Рибарског полуострва.

Званичници све оптужбе негирају и кажу да ће наставити са градњом.

„Мене то ни најмање не узбуђује, нити ме нервира, нити имам дилеме - четврти мост ће бити изграђен", наводи градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

Погледајте видео: Битка за зелену оазу - ко су људи који кампују у Новом Саду у знак протеста

Kако је блокиран Шодрош?

„Руке поред тела, ослони се раменима", ауторитативно каже Александра Хеђи из лежећег положаја.

Док им се капљице зноја сливају низ лице, вежбачи помно гледају шта ради.

Хеђи из лежећег положаја подиже задњи део тела, као да ће да направи мост, али јој глава и рамена остају на земљи - циљ је активирати мишиће ногу и задњице.

„Три, четири, пет", виче Хеђи, а вежбачи покушавају да понове исто што и она.

„Удах, издах, шест, седам."

Хеђи има 38 година, коса јој је плава, лице ведро, а за себе каже да је "дете са Лимана", једног од новосадских насеља.

„Иначе држим пилатес у природи, али ми је Шодрош веома близак.

„Одрасла сам овде, као дете сам се овде лети купала, а зими клизала, када вода на Дунавцу заледи", каже уз дашак сете у гласу.

У пилатесу се, додаје, често користе и реквизити, попут штапова, али су на Шодрошу недавно користили нешто друго.

„Пошто је део шуме посечен искористили смо те гране", каже Хеђи кратко.

Недалеко одатле, двадесетак свеже исечених пањева увијено је у црна платна.

„Она симболизују нашу тугу за оним што нисмо успели да спречимо", каже Весна Јаковљевић, седећи на једном од пањева.

„Осећам се јако поражено, иако у тој поражености налазим снагу", додаје.

Јаковљевић има 50 година, бави се заштитом флоре и фауне, а једна је од организаторки кампа на Шодрошу.

„Ово је чудесна аутохтона шума столетних белих и црних топола, на самој обали Дунава - последња природна оаза у Новом Саду", каже Јаковљевић.

То подручје величине 170 хектара, наводи, има двоструки значај за Нови Сад - брани град од поплава и станиште је за „више од 200 заштићених и строго заштићених врста".

„Ово је невероватан екосистем", додаје кратко.

Њихова институционална борба за заштиту до сада није доносила резултате.

У фебруару 2021. надлежнима су поднели иницијативу за заштиту тог подручја, позивајући се на то да Устав Србије гарантује "право на здраву животну средину".

„На овом подручју природно расту три врсте строго заштићених дивљих врста биљака - висибаба, пролећни дреновац и хајдучка трава", наводи се у иницијативи.

У том пределу, додају, постоји велики број водоземаца, гмизаваца, одређени број даброва, као и 149 врста птица, од чега 35 са националне црвене листе.

Та иницијатива прошла је без успеха.

„Након тога смо покушали са Петицијом за заштиту Каменичке аде, Дунавца и Шодроша", каже Даниела Стојковић Јовановић.

„Слали смо и безброј захтева, молби, подносили кривичне пријаве, учествовали у јавним расправама поводом изградње четвртог моста у Новом Саду и уредно подносили примедбе… Готово све су одбијене".

Прошлог лета, додаје, поднели су и уставну жалбу и уставну иницијативу, а писали су и министру за заштиту животне средине Браниславу Недимовићу, а захтеве су предали и градоначелнику Вучевићу.

Ситуација се додатно закомпликовала током пролећа 2022. године.

Стојковић каже да је, у то време, на седницама постало јасно да „никакав дијалог није могућ", наводи.

Ипак, градска седница на којој је ГУП до 2030. требало да буде усвојен, а којим се предвиђају радови на приобаљу, дуго није заказивана.

„Упркос томе, 11. јуна 2022. године, кинеска компанија ЦРБЦ - која ће градити мост - ангажовала је једну малу фирму из Футога као подизвођача за сечу заштићене шуме на Шодрошу", каже Стојковић Јовановић.

„То је била кап која је прелила чашу", додаје кратко.

Активисти након тога на Шодрошу праве камп, којим блокирају прилазе камионима и грађевинским машинама.

„Људи су се самоорганизовали да телима бране ову шуму", каже Јаковљевић.

„Надлежни тврде да ће због изградње моста срушити само неколико стабала, али не - они желе да направе као оно у Београду, а што у Загребу није прошло", додаје.

Пре две године, у хрватској престоници, оборен је ГУП за Загреб на Сави, како је тамошњи пројекат међу активистима назван због сличности са Београдом на води.

Београд на води је о пројекат на обали Саве, недалеко од центра града, који је Србија прогласила национално важним и који гради у сарадњи са инвеститором из Уједињених Арапских Емирата.

Шта се све десило на протесту у центру Новог Сада и шта кажу надлежни?

„Нови Сад неће бити на води, Нови Сад ће бити на слободи", „ГУП је глуп" и „Изађите на улице", орило док је колона демонстраната пролазила центром Новог Сада.

Окупљенима су се пре шетње обратили активисти различитих организација и поручили да неће одустати од протеста против Генералног урбанистичког плана.

Они траже да се по том питању одржи референдум и поручују да ће наставити да се боре са циљем расветљавања ко је био насилан према демонстрантима недељу дана раније.

У вечери када је протест завршен, није било реакција надлежних.

Међутим, било их је пошто је на Шодрошу направљен камп и после сече стабала.

Тада је Александар Антић, директор Јавног предузећа „Коридори Србије", које је инвеститор у име Републике Србије у изградњи четвртог моста у Новом Саду, рекао да је дошло до „процедуралне грешке".

Како наводи, његово предузеће је извођачу радова омогућило да „изврши сечу одређеног броја стабала", што је био почетак радова на Шодрошу.

Међутим, о томе нису обавестили предузеће „Војводинашуме", које газдује тим делом до „привођења земљишта намени", због чега су радови обустављени.

„Ми смо само прескочили сегмент да их обавестимо о тој околности, што је последица пре свега наше грешке", рекао је Антић.

Додао је да је реч о грађевинском, не шумском земљишту, као и да ће даљу сечу наставити „Војводинашуме".

Нови мост требало би да буде део западне обилазнице града и саобраћајна веза са будућим Фрушкогорским коридором, а објављено је и како би требало да изгледа.

Надлежни у јавним обраћањима махом причају само о њему, не и како ће обала на којој је данас природна оаза бити уређена.

„Мени бољи волеј, што би рекли спортским речником, нису могли да набаце - ја браним мост, а они против моста", каже Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, недавно је изјавио да је реч о „највећем развојном пројекту за Нови Сад".

Игор Мировић, председник Покрајинске владе, поручио је претходно активистима да „не треба да се надају да ће инспекција из техничког разлога зауставити пројекат".

Људи се, каже, „супротстављају напретку града", што је „мисија осуђена на неуспех."

Погледајте видео: Током еколошких блокада саобраћајница широм Србије, протеста је било и у Новом Саду

Како је ГУП усвојен и шта се догодило на првом протесту?

Градска комисија за планове је, 21. јула, на тајној седници, одбила све примедбе на Генерални урбанистички план (ГУП), дуг 1.300 страна.

То је још један од разлога због којег активисти сматрају да је рађен по мери инвеститора, а не потребама града.

„Уколико политичари не усвоје никакве примедбе, онда се ствара простор у граду у коме људи не могу да живе како они то желе и могу", изјавио је раније за ББЦ на српском Ђорђе Бобић, некадашњи градски архитекта Београда.

Примедбе на ГУП дало је и Друштво архитеката Новог Сада.

Поред „спортско-туристичког садржаја" и „комплекса са стамбеним и пословним садржајима", ГУП на том подручју природне оазе предвиђа и шеталишта, озелењене површине и бициклистичке стазе.

Да би се то догодило, наводи се, насип мора да буде дограђен и померен.

„У најкритичнијем моменту, пораст воде је три до пет центиметара, што је занемарљиво. Никаквог штетног утицаја нема", изјавио је раније директор ЈП „Урбанизам" Душан Миладиновић.

ГУП Новог Сада на крају је усвојен - за њега су гласала 63 одборника, а четири су била против.

Током седнице испред зграде Скупштине Војводине дошло је до протеста групе незадовољних грађана Новог Сада, међу којима су били и активисти из Шодроша.

Желели су, наводе, да се њихов представник обрати скупштини града, што им није било омогућено - око скупштине је био велики број полицајаца, као и обезбеђење које је ангажовала градска власт.

У једно тренутку дошло је до сукоба демонстраната са приватним обезбеђењем, а касније и са полицијом, када су окупљени покушали да пробију ограду, постављену како би их спречила да приђу улазу у скупштину.

Један од демонстраната обуздан је тако што су га тројица непознатих мушкараца оборила на земљу, а један му је клечао на врату.

Тај инцидент био је један од повода за наставак протеста.

Градоначелник Вучевић је окупљене на претходном протесту назвао „згубиданима који су дошли да праве хаос", а чији је циљ био да „упадну у скупштину и нападну одборнике".

„Мирно спавам, тврдим да је ово добар план, нећу подлећи мањој скупини људи", рекао је том приликом.

Погледајте видео: Током 2021. вођена је битка и за Бара Реву - зелену оазу у Београду

Живот у кампу - шта даље?

Тренинг на Шодрошу приближава се крају.

„Гурај петом", виче Хеђи, у новој вежби за нове и задњицу.

„Два, три, стисни стомак, нога равно, четири, пет", наставља заповедање.

Један од вежбача је 32-годишњи Данијел Береш са Телепа, једног од новосадских насеља.

„На Шодрошу пецам од 1995. године", каже кратко.

„Посебно памтим кад сам са десетак година овде био са мајком и оцем - пецао сам на пловак и закачила се штука од килограм и по…

„Међутим, како сам вукао отпали су и штука и рибица на коју је она била закачена, тако да ништа нисам извукао из воде, али то никада нећу заборавити", говори у даху.

Брада му је дугачка, глас дубок, а на црној мајици цитат из стрипа Алан Форд: „Ко прије умре, дуже ће бити мртав".

„То је порука свима који не саде дрвеће него га секу… Ипак смо ми животиње које живе од кисеоника, као и све на овој планети", каже он, седећи у турском седу на улазу у шатор.

У њему је, наводи, провео „сигурно 30 ноћи", све како би сачувао Шодрош.

Од борбе не одустаје.

„Истрајност доводи човека до циља", каже кратко.

Исто каже и једна од најмлађих учесница кампа у Шодрошу, 19-годишња Магдалена Рашковић, која такође ужива у спавању у шуми, али под ведрим небом.

„Има доста места у шаторима, али много више волим да ме буде светлост и птице, него да спавам у затвореном… То могу и код куће", каже уз осмех.

Кад год може, Рашковић долази у камп на дежурства.

Она се то укратко назива „борбом за одбрану природе" и „камповањем са вишим циљем."

„Свако од нас има неке свакодневне обавезе, посао, ствари од којих живимо и нико није ту 24 сата дневно - неки чак и даље иду у школу.

„Због тога мислим да је ружно називати нас згубиданима… Треба да нам буду захвални што чувамо све ово", наводи.

Ни она не одустаје од борбе.

„Чини се да ће ово потрајати, али све нас је више и више, наставићемо све као и до сада - мирно и лепо", каже Рашковић.

Исто наводи и Весна Јаковљевић, најављујући и нове кривичне пријаве због сече стабала, а нада се, како каже, да ће се „градске, покрајинске и републичке власти уразумити".

„Страшно је битно за будуће генерације да заштитимо ову природну лепоту коју Нови Сад има тако близу центра, на само два километра.

„Немамо другог начина да то урадимо него блокадом и ми просто одавде нећемо отићи… Нема предаје, предаја није опција."

Погледајте видео: Зашто је важна Београдска амазонија

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]