Други светски рат, злочини и Нови Сад: Споменик невиним жртвамa -„релативизација злочина" или „цивилизацијско достигнуће”

„А шта се овде прави?", наслањајући се на лопату, док брише зној са лица, радник ми поставља питање које изискује сложен одговор.

Прави се споменик посвећен догађајима од пре скоро 80 година који и данас отварају спорове.

„Споменик невиним жртвама" подиже се на иницијативу градског одбора Савеза војвођанских Мађара и посвећен је страдалима после ослобођења Новог Сада у Другом светском рату 1944. и 1945. године.

Подизање споменика одобрила је из другог пута Градска управа за урбанизам Новог Сада.

„То је наша иницијатива, али је и цивилизацијска обавеза коју је практично оснажила градска скупштина", говори Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, за ББЦ на српском.

У углу парка, на ободу новосадског насеља Лиман, радник наставља да копа канал за каблове око постамента на коме се још назиру трагови летака и порука које су залепили и исписали активисти на недавном протесту, противећи се његовом подизању.

„Ми смо сад у тачки у којој Нови Сад може једноставно да престане да буде Нови Сад, онакав каквим га знамо и то не смемо да допустимо", рекао је пред више стотина окупљених Дашко Милиновић, радијски водитељ и активиста „Антифашистичког фронта 23. октобар", групе која је организовала протест.

У писаном одговору за ББЦ на српском, он је раније истакао да је за њих подизање споменика спорно јер се „тиме покушава криминализовати Народно-ослободилачка војска која је Нови Сад и Југославију ослободила од фашизма".

На тај начин се, додао је, такође „релативизују злочини фашистичких снага на овим просторима" који су у том граду „најстрашнији израз имали у Новосадској рацији 1942".

У Рацији, злочину спроведеном на више од десет места у Бачкој, мађарски фашисти убили су више од 3.600 људи, од тога око 1.300 у Новом Саду.

И пре постављања камена темељца, споменик се нашао на мети критике неких стручњака и политичких партија.

„Подизање споменика невиним жртвама није само по себи спорно, нити проблематично, та идеја није лоша, али је споран списак на који се предлагач позвао, а који је пример лошег рада комисије, непотпуних података и огромног броја грешака", говори историчар Александар Хорват за ББЦ на српском.

Главни проблем, додаје Хорват, представља списак жртава на који се Савез војвођанских Мађара позива у иницијативи за подизање споменика.

На списку су и имена више осуђених ратних злочинаца, међу којима су налогодавци, организатори и извршиоци Новосадске рације.

Реч је о списку који је начинила Комисија за тајне гробнице коју је Министарство правде формирало 2009, како би се наредне три године бавила „пописивањем жртава на територији Србије после ослобођења 1944".

„Уопште се не ради о томе, ни о каквим списковима, ни о каквим обележавањима или одавањима почасти онима који су правоснажно осуђени и на бази те правоснажне осуде над њима је извршена казна, него се практично ради о невиним жртвама", каже Пастор, који очекује откривање споменика почетком новембра.

Савез војвођанских Мађара (СВМ) је парламентарна странка у Србији која подржава владајућу већину.

Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада из редова владајуће Српске напредне странке, рекао је крајем јуна ове године да је СВМ гласао за подизање споменика Краљу Петру Првом и упитао зашто је онда проблем да „ми признамо да је било невиних жртава 1944. и 1945. године, не улазећи у појединачна имена".

„Да је била и само једна невина жрва, заслужује обележје и сматрам да је то прави патриотизам. Мени, као унуку погинулог партизана, не знам ко може да држи предавање", рекао је Вучевић.

До објављивања текста из Скупштине Града Новог Сада није стигао одговор на питања ББЦ-ја до када би требало да буде подигнут споменик, као ни колико новца из буџета је издвојено за овај пројекат.

Шта се у Новом Саду дешавало за време Другог светског рата?

Други светски рат на тлу Краљевине Југославије почео је Априлским ратом 1941. године, једанаестодневном инвазијом Сила Осовине, војне коалиције предвођене нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.

Краљевина Југославија је капитулирала, а њену територију су окупатори међусобно поделили, па су Бачка и Нови Сад припали Мађарској, на челу са Миклошем Хортијем.

Њене војне и полицијске јединице су током Другог светског рата извршиле многе злочине, а један од најсвирепијих била је Рација, спроведена широм окупиране Бачке, од чега није био изузет ни Нови Сад.

Од 21. до 23. јануара 1942. године, мађарска војска и жандармерија спровела је Новосадску рацију, ратни злочини и масакр над, већински, Србима и Јеврејима.

„Био је то неадекватан, али планиран одговор на партизанске диверзантске активности под вођством комуниста и оружани отпор против мађарског окупатора", наводи Михаел Портман, научни сарадник Института за хабзбуршке и балканске студије Аустријске академије наука, за ББЦ на српском.

Додаје да је, „осим лова на припаднике Титових јединица", Рација послужила за одмазду и застрашивање.

Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини утврдила је, наводи Портман, да је током рације убијено 3.643 људи - међу њима и деца и жене, а више хиљада мучено и послато у концентрационе логоре.

У Новом Саду је убијено више од 1.300 људи, а многа тела су после стрељања довучена до обале реке Дунав где су гурани под лед.

Лешеви жртава у другим местима, попут Чуруга и Жабља, бацани су у рупе на замрзнутој реци Тиси.

Нови Сад је још две године био окупиран, да би га партизанске и јединице Црвене армије 23. октобра 1944. ослободиле.

Аустријски историчар Михаел Портман каже да је Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини по ослобођењу евидентирала 2.884 мађарска ратна злочинца и 79 „народних непријатеља".

Позивајући се на списак Одељења за заштиту народа (ОЗНА) - југословенске обавештајне службе - наводи да је око 2.000 Мађара стрељано током првих месеци по ослобођењу, али да „не може да процени колико њих" је учествовало у Рацији и осталим злочинима мађарског окупатора.

„Усуђујем се да кажем да је већина ових људи на овај или онај начин заиста била крива", наводи Портман.

Спорни списак

У Отвореној књизи жртава Комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, на који се позива у тексту иницијативе Савеза војвођанских Мађара, у Новом Саду и околини пописано је више од 1.300 „жртава народног ослобођења".

Историчар Александар Хорват каже за ББЦ на српском да је списак пун грешака, па су тако нека лица пописана више пута под различитим именима.

Такође, у регистар су, додаје, уврштени људи који нису из Новог Сада или нису страдали на територији града.

Међутим, главни проблем је што је на списку више осуђених ратних злочинаца, међу којима су налогодавци, организатори и извршиоци Новосадске рације.

„Новосадски индустријалац Ђула Крамер је, на пример, био члан одбора који је 1942. одлучивао о томе ко ће бити ликвидиран током Рације или Ђула Зомбори - шеф полицијске капетаније и такође један од организатора", објашњава Хорват.

У регистру је и Геза Батори - потпуковник и командант одреда жандармерије који су спроводили Рацију, као и двојица Јожефа - Кењеки и Хеђи, озлоглашени припадници градског репресивног полицијског апарата „који је чинио ратне злочине", наводи Хорват.

Хорват истиче да је на списку и низ злочинаца попут Јаноша Тота који је на суђењу признао да је убио десетак људи током рата, a учествовао и у ликвидацији браће Јовандић, чије име данас носи једна новосадска улица.

Ту је, додаје, и Имре Балог, припадник мађарске војске који је такође учествовао у Рацији и тада, о чему су говорили сведоци, „лично пуцао, стрељао и убијао ножем".

„Занимљиво је истаћи случај Ференца Фехера против кога је његова мајка сведочила на судском процесу и рекла да је за време рата у Сиригу убио православног свештеника и једну жену", наглашава кустос Музеја Војводине.

Пописани су, додаје, и Милан Л. Поповић - злогласни колаборациониста из Бачке и посланик у мађарском парламенту у Будимпешти и Павле Поповић Пеција - земљопоседник и сарадник мађарских окупационих власти, који се богатио током рата.

Предлагачи и противници

У тексту иницијативе за подизање споменика коју је 2017. поднео Савез војвођанских Мађара, помињу се две комисије - Комисија за тајне гробнице и Међуакадемска комисија Српске и Мађарске академије наука, као и резултати њихових истраживања.

У документу предатом градском Савету за културу пише и да се „списак жртава из Новог Сада" налази на сајтовима обе комисије, али да за „цивилне жртве после ослобођења нема довољно података јер је списак нестао".

„По тврдњи оних који су видели оригинални списак жртава, било је забележено више од 1.600 имена, а откривено је око 1.300, а у питању су жртве свих националности", пише у тексту иницијативе.

У наставку се наводи да „архивски и други извори доказују" да је постојало више локација где су „вршене ликвидације мађарског, српског и становништва друге националности" и да та места „на којима су биле масовне гробнице" више не постоје јер су по ослобођењу ту изграђени разни објекти.

„У Новом Саду постоји једна оваква гробница где се налазе ратни злочинци над којима је извршена смртна пресуда на бази правоснажне судске одлуке и људи у односу на које никакав поступак није вођен, него је вршена одмазда на основу националне припадности", тврди Пастор, позивајући се на рад историчара Слободана Цветковића - секретара Комисије за тајне гробнице.

Одговарајући на критике око навођења проблематичног списка у иницијативи, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине каже да „то није списак", већ „опис фактицитета".

„Ту листу или тај склоп чињеница нисмо ми састављали, кад погледате сајт и архивску грађу, тамо се види име, презиме, датум смрти и разлог због чега је осуђен.

„Али ми састав раке не изједначавамо са намером дизања споменика невиним жртвама, то су две одвојене ствари", наглашава Пастор.

Додаје да „никоме није у интересу да било ко има некакву сумњу" јер је ово „цивилизацијско достигнуће".

„Изузетно је велика ствар да је ово у Србији могуће", каже Пастор.

Међутим, неки Новосађани се не слажу са овом иницијативом, а активисти из Антифашистичког фронта 23. октобар су јој се јавно успротивили.

До сада су организовали два протеста - децембра 2021. и 11. јула ове године.

На питање да ли су се обраћали надлежнима и градским властима, радијски водитељ Дашко Милиновић наводи да све што од њих добијају је „неспретно убеђивање да се споменик не подиже на основу списка".

„Ми ипак више верујемо документима који су усвојени у институцијама града, него корумпираним политичарима на реч", каже активиста за ББЦ на српском.

Организација је почетком марта упутила „апел међународној јавности", како би је „упознала са овим скандалозним чињењем новосадских власти".

„Уколико ни то не уроди плодом, остаје нам једино још улица, односно протести", каже Милиновић.

Шта историчари мисле о споменику?

Новосадски историчар Александар Хорват верује да је идеја о подизању споменика невиним жртвама у Новом Саду у самом почетку била исправна, али да је направљена грешка позивањем на списак.

Такође, не одбацује чињеницу да на списку има невиних људи који су стрељани без икакве кривице, али је потребно, каже, раздвојити их од злочинаца и целу ситуацију ставити у историјски контекст.

„Не можемо на основу овог списка који подразумева толики број ратних злочинаца и који је толико непоуздан доносити далекосежне одлуке", сматра Хорват.

Његов колега Ференц Лацо, историчар и доцент на Универзитету у холандском Мастрихту, такође сматра да треба „правити разлику између невиних жртава и извршилаца" и да „невине жртве насиља почињеног 1944. и 1945. заслужују одговарајућу комеморацију".

„Колико сам ја разумео тренутну ситуацију, нема намере да се имена ратних злочинаца наводе као невине жртве", наводи Лацо у писаној изјави за ББЦ на српском.

Аустријски историчар Михаел Портман иницијативу за подизањем споменика „сматра легитимним" јер су „припадници неких комунистичких снага убијали невине људе, слали их у концентрационе логоре и протеривали из њихових домова".

„После четири године рата, пропаганде и свих злочина које су припадници немачких и мађарских окупационих снага починили у Југославији, овакво понашање Титових снага је схватљиво, али није изговор за освету и одмазду", закључује аустријски историчар.

Како су реаговали политичари?

Иницијативу за „подизање споменика свим невиним жртвама у Новом Саду, године 1944/45" Савез војвођанских Мађара поднео је градском Савету за културу 2017. године.

Савет за културу је 2018. прихватио иницијативу, утврдио Предлог одлуке и даље га упутио Скупштини града на разматрање која га је крајем августа прихватила и донела одлуку о подизању споменика.

Према писању медија, за ову одлуку је гласао 41 одборник Српске напредне странке, Савеза војвођанских Мађара и Покрета обнове краљевине Србије.

Било је то за два гласа више од половине и први пут да владајућа коалиција није гласала сложно.

Предлог нису подржали Социјалистичка партија Србије и Лига социјалдемократа Војводине из владајуће коалиције и Српска радикална странка, Демократска странка и покрет „Доста је било" из опозиције.

Октобра 2019. године владајућа коалиција је у Скупштини Новог Сада изгласала буџет за споменик, овог пута једногласно, пренео је портал 021.

Поред грађана и активиста, подизању споменика противе се поједине партије, попут Српска радикалне странка која у тренутном сазиву градске скупштине има троје одборника.

„Српска радикална странка се непомирљиво противи подизању овог срамног споменика којим се врши ревизија непобитних историјских чињеница, чији је крајњи циљ да се од џелата направи жртва", наводи се у саопштењу.

Реаговале су поједине опозиционе странке које нису заступљене у градској скупштини попут Демократске странке и Странке слободе и правде (ССП).

Праоблик птице у мермеру

Локација на којој би требало да буде подигнут споменик, налази се, према пројекту, на углу улица 1.300 каплара и Иве Андрића, у новосадском насељу Лиман 4.

Пројектом је предвиђено формирање малог трга са скулптуром у средишту поплочаног платоа и приступним стазама.

Скулптура у „праоблику птице" дело je академског вајара Ласла Силађија и израђује се од белог мермера.

Димензије споменика су 120x130x120 центиметара, а тежина 2 до 2,5 тона.

На постаменту ће бити постављена плоча са угравираним текстом у четири реда, на српском, мађарском и немачком: У спомен свима невиним жртвама - Mindend ártatlan áldozat emlékére - In errinrung an alle unschuldigen opfer - 1944/1945.

Уговор је крајем 2021. године, после неколико неуспелих тендера, додељен понуђачима Економистелектро из Беочина и AB & CO, Tron tex и НПН из Новог Сада, за посао од скоро милион и по динара.

Шта мисле Новосађани?

Бацајући летимичан поглед ка постаменту, Наталија из Новог Сада каже да не зна тачно шта се гради, али на помен назива споменика и полемике која се у јавности повела том приликом, заузима јасан став.

„Што стално копају по томе, ваљда треба да гледамо у будућност", додаје она, хватајући залет бициклом.

Драгана, пензионера са Лимана, не интересује превише коме се споменик подиже, али сматра да је то прилика да се „крај мало среди".

Иако делује да многе Новосађане не занима ова тема, постоје и они који се „изузетно противе" оваквој одлуци, попут Антонија Рајича.

„Слажем се да је било жртава међу немачким и мађарским становништвом, али они који су учествовали у егзекуцији, њима не треба споменик.

„Мислим да се неке ствари предимензионирају и да нема сврхе - фашистима се споменици не дижу", одлучан је рођени Новосађанин.

Злочинци на споменику невиним жртвама у Суботици

Пре скоро 30 година и у Суботици је подигнут споменик невиним жртвама „Птица сломљених крила", али се међу више од 1.100 имена уклесаних око скулптуре, налази најмање осам спорних, преноси Н1.

Споменик се налази надомак Сенћанског гробља где је „новембра 1944. године извршено је масовно стрељање цивила, углавном немачке и мађарске националности".

Међу спорним именима je мађарски војник Иштван Лорди, што је приметила Анђа Грубешић на чије је очи, према њеном сведочењу, 1941. године усмртио њеног оца Спасоја Нинковића и сестру Бојку.

„Ја у рукама држим правоснажне судске пресуде до којих сам недавно дошао, Иштван Лодри је правоснажно осуђен за убиство Спасоја Нинковића", рекао је за Н1 суботички новинар Бранко Жујовић који је међу првима открио да су на споменику имена ратних злочинаца.

Међу „недужним жртвама терора", нашла су се и имена браће Пелхе, који су страдали у борби са партизанима, додао је новинар.

Рудолф Вајс из Комисије за споменик „Птица сломљених крила" изјавио је да „ко ради тај и греши", као и да је посреди „закон великих бројева".

„Сигуран сам да нема лоше намере, јер ником не одговара да на једном споменику буду ратни злочинци."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]