Босна и Херцеговина, насиље и Други светски рат: Коме сметају гробови партизана у Мостару

Гробље партизанских бораца у Мостару, у праскозорје 14. јуна освануло је више личећи на поприште нове битке него на спомен обележје ослободиоцима од нациста у Другом светском рату.

Непознати починиоци су срушили готово 700 спомен плоча партизанским борцима, у чијим су се редовима у Другом светском рату борили Срби, Хрвати и Бошњаци.

Из Министарства унутрашњих послова Херцеговачко-неретванског кантона осудили су вандализам и поручили да ће отворити истрагу.

То је други пут за шест месеци да се ово гробље нашло на мети вандала, а у јануару 2022. осванули су увредљиви графити, фашистичке поруке и слово У, симбол усташког покрета.

Фашистички усташки режим и марионетска влада под контролом нацистичке Немачке управљала је Хрватском и деловима Босне и Хрватске од 1941. до 1945. године.

Удружење антифашистичких бораца Народно-ослободилачког рата Мостар (УАБНОР) организовало је протест дан после инцидента, а председник Сеад Ђулић каже да се свако раније уништавање пријављивало надлежним институцијама али да је одговор увек исти - „истрага је у току, то су малолетни делинквенти".

„Министар унутрашњих послова нам је у среду рекао да они сваки пут идентификују починиоце, али да Тужилаштво ништа не предузима", тврди Ђулић за ББЦ на српском.

Шта каже локална власт, а шта странци?

Марио Кондић, градоначелник Мостара и члан Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) осудио је рушење споменика и позвао надлежне институције да реагују и пронађу одговорне особе.

„Град Мостар нема надлежност над полицијом, нити над националним споменицима.

„Нажалост, често се злоупотребљавају овакви догађаји како би се криминализовали појединци или градске службе, па позивам све да дају допринос како се овакви немили догађаји не би понављали", написао је Кондић.

Национални споменици у надлежности су Комисије за заштиту националних споменика Босне и Херцеговине.

Рушење овог споменика осудила је и Делегација Европске уније у Босни и Херцеговини.

„Оштро осуђујемо уништавање Партизанског гробља у Мостару. Овај национални споменик БиХ је симбол заједништва и победе над заосталим фашистичким идејама.

„Поздрављамо брзу реакцију градских власти и позивамо надлежне да ово истраже и приведу одговорне правди", наводи се у објави на званичном Твитер налогу.

Мостар, 'црвени град'

У Мостару су се пре Другог светског рата организовале бројне конференције Комунистичке партије Југославије.

Током рата био је и јако упоршите антифашистичког отпора у борби против нацистичких сила осовине и њених сарадница - Немачке, Италије и Независне држава Хрватска.

То му је донело епитет „Црвени град".

Од 18.000 људи, колико се верује да их је живело у Мостару током ратних година, трећина је активно учествовала у партизанском отпору.

Град је ослобођен 14. фебруара 1945. а према доступним информацијама, више од 500 партизана је погинуло током последње борбе за ослобођење града.

Шездесетих година прошлог века су мостарска општина и тадашња југословенска влада сматрале да им треба подићи споменик.

Тако се рађа идеја о Партизанском спомен гробљу.

Тим стручњака, предвођен Богданом Богдановићем, архитекте из Београда, кренуо је у пројекат изградње комплекса у западном делу Мостара.

Гробље је површине 5.000 метара квадратних и има шест неправилних тераса, а данас представља симбол града и национални споменик Босне и Херцеговине.

Извор: Spomenik Database

Гробови антифашиста честа мета напада

Сеад Ђулић, председник Удружење антифашистичких бораца Народно-ослободилачког рата Мостар (УАБНОР), тврди да хулигани „три пута годишње" уништавају гробље.

„Гробље су после рата неколико пута обнављали, уложена је велика сума новца, али оно никада није било адекватно заштићено, као што је рецимо градски парк под сталним видео надзором, где ни пас не може да уђе", прича Ћулић.

Роко Румора, хрватски историчар уметности, објашњава за ББЦ на српском да је најновији вандалски чин другачији од претходних.

„Нападачи су педантно оскрнавили сваки појединачни надгробни споменик, а није случајно да се то догодило баш сада, када су односи Хрвата и Бошњака у Федерацији БиХ лошији него што их се сећам", тврди он.

Према попису становништва из 2013, на подручју града Мостара живи нешто више од 105.000 становника, већином бошњачке и хрватске националности.

Тридесет година после рата, град на реци Неретви раздваја иста линија која је Хрвате и Бошњаке делила у протеклом рату.

У источном делу већином живе Бошњаци, док је на западној обали Неретве углавном хрватско становништво.

'Уништавање наслеђа бивше Југославије'

Роко Румора, историчар уметности, тврди да је уништавање „најновији пример балканских националиста који уништавају неке од међународно најславнијих аспеката изграђеног наслеђа бивше државе Југославије".

Да је ово гробље важно и као део уметничког наслеђа града сведочи податак да је било део изложбе Ка конкретној утопији, њујоршког Музеја модерне уметности (МоМА) 2018. посвећене југословенској архитектури, додаје Румора.

Мостар и распад Југославије

Рат у Босни и Херцеговини избио је у пролеће 1992, пошто су претходно Словенија и Хрватска прогласиле независност и најавиле излазак из југословенске федерације.

У Мостару је избио сукоб хрватских снага - ХВО и Армије БиХ са једне и Југословенске народне армије (ЈНА) са друге стране, под командом Момчила Перишића.

Генерал Перишић је касније ослобођен одговорности у Хагу, али је у Србији осуђен на четири године затвора због одавања државних тајни Сједињеним Америчким Државама (САД).

Повлачење српских снага наступило је после операције хрватских снага „Чагаљ" којом је руководио генерал Јанко Бобетко, у јуну 1992.

Велики број Срба је тада избегао, а током акције је минирана Саборна црква Свете Тројице у Мостару.

Мир је у граду на Неретви потрајао нешто краће од годину дана, да би маја 1993. заратили ХВО и Армија БиХ.

Тако је Мостар подељен на западни - хрватски, и источни - бошњачки.

Линија раздвајања ишла је Булеваром дуж кога се и данас, скоро три деценије касније, виде остаци рата, пре свега руиниране зграде.

Сукоб између Бошњака и Хрвата окончан је марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је уједно настала Федерација БиХ.

Рат у Босни и Херцеговини дефинитивно је окончан Дејтонским споразумом 1995. године којим је земља подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ, као и дистрикт Брчко.

Можда вам ова прича буде занимљива

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]