Партизани, Словенија и забава: Како кроз друштвену игру пробудити у себи народног хероја

Најискуснији борац густих бркова помно осматра терен не одвајајући се од пушке, снажно приљубљене уз стамена леђа.

До њега је голобради друг који са прстом на обарачу прижељкује тренутак када ће да распали пушкомитраљезом.

Нешто даље је и трећи, најмлађи партизан који поздравља окупљене стиснутом песницом прислоњеном на слепоочницу.

Две партизанке су стале на браник отаџбине и док једна непријатеља опомиње чврсто стегнутим пиштољем испод којег се назире бомба окачена о опасач, друга стоји мирно у строју и чека наредбу.

Другови Франта и Јуре, курир Сине и другарице Брина и Олга су наизглед различити, али под црвеном петокраком уједињени и одлучни у борби против фашистичке пошасти која се надвила над Словенијом.

Можда овај сценарио делује као увертира у филм о народно-ослободилачкој борби током Другог светског рата, али је заправо реч о фигурицама у друштвеној игри на словеначком језику, „Постани партизан".

„То ти је уџбеник, али направљен тако да ти не знаш да се учиш, зато што је то игра", говори за ББЦ на српском Дарко Николовски, аутор ове едукативне друштвене игре.

Циљ игре је „преживети рат", али и поразити окупатора на словеначкој територији у мисијама распоређеним од 1941. до 1945. године.

Оружја којима се стиже до тријумфа су коцкице, картице, медаље, али и знање о Народноослободилачкој борби у Словенији и Југославији и Другом светском рату.

Победу односи играч који је сакупио највише бодова и тако постао „командант словеначких партизанских јединица".

„Постани партизан" је светлост дана угледао у лето 2019. а данас је игра распродата.

Како је настала игра?

Дарку Николовском је идеја дошла готово случајно, једног децембарског дана 2018, док је возом путовао ка родној Љубљани враћајући се са београдског наступа партизанског хора „Пинко Томажич" из Трста.

Труцкајући се пругама грађеним у време социјалистичке Југославије, загледан у равничарске крајолике новонасталих држава, напрасно му је читав сценарио прошао кроз главу.

„Има сам визију читаве игре и целу сам је одиграо у глави унапред, са свим стварима које су и сада присутне", ентузијастично објашњава.

По доласку у главни град Словеније одмах се латио књиге и истраживања поручивши супрузи: „Шта год да си планирала са мном, отпиши ме, морам ово да направим".

Тако је започео вишемесечни рад на игри, а поред породице и пријатеља, помоћ и подршку пружили су и стручњаци, међу њима и историчари.

Када је дошло време да са супругом одигра прву партију на прототипу игре, Николовски каже да је добио само речи хвале.

„Е Даре, ово је феноменално, иако си ми све време говорио и објашњавао шта ће бити, нисам ни знала колико добру ствар си направио", цитира супругу четрдесеттрогодишњи Николовски.

Прва верзија игре на словеначком језику у продаји се нашла 4. јула 2019. на некадашњи државни празник социјалистичке Југославије - Дан борца.

Распродат је тираж од хиљаду комада.

Како се игра „Постани партизан"?

За игру је потребно најмање двоје, а највише шесторо играча.

На почетку се бира фигурица партизана и две непријатељске куле - једна бела, а друга у црвеној, зеленој, жутој или плавој боји.

Изабрани партизан се потом поставља на одабрану тачку на картонској табли на којој је уцртана мапа Словеније из 1941. године, подељена на немачку, италијанску и мађарску окупациону зону.

На карти је 130 села и градова повезаних путевима.

За померање фигурица баца се велика коцка на којој су исписани бројеви од један до шест, док се у борбама користи других пет.

Пошто је партизан постављен на место одакле се прикључио НОБ-у, играч прво намешта бели непријатељски торањ на тачку по избору.

Потом из штоса извлачи такозвану наредбену картицу за 1941. годину на којој пише где треба да стоји друга кула у боја.

Постоји пет шпилова са овим картицама у боји, за сваку годину рата посебно.

На полеђини су исписани датум и место где се водила борба, историјски подаци и детаљи, као и неизоставна „наређења Главног штаба".

'Јутри гремо в напад'

Прва мета напада је кула у боји.

На наредбеној картици пише да ли у акцију први крећу партизани или окупатори.

Уколико „нападају партизани", коцкице прво баца играч који је на потезу, док је при „нападу окупатора" обрнуто и његову улогу преузима особа са десне стране.

„Игра се креће улево јер је то правац напретка и развоја док је десница повезана са сарадњом са непријатељем, па је овакав избор био логичан", говори Николовски кроз осмех.

У надметању побеђује играч који из три бацања направи јачу комбинацију, чије су вредности рангиране као у покеру.

Разлика је једино у именима комбинација.

Тако су пар и два пара замениле речи „пију!" и „пијупију!", трилинг је назван „трак-а-трак" по узвику из песме Митраљеза Владимира Назора, док „фију бенг", „бум" и „ка бум" одговарају фул хаусу, кенти и покеру.

Најјача комбинација је „ву-ху!" - пет коцки са истим бројевима.

По обављеном задатку следе питања из партизанске школе о Другом светском рату и НОБ-у, где сваки тачан одговор носи одређени број бодова.

Пошто је игра забавног и едукативног карактера - нема испадања, па тако партизан који изгуби у једном кругу, срећу може да окуша већ у следећем.

Но, остаје на истој години рата, док његови другови напредују.

„Код нас се, друже, све ради по принципу ,Прозор ноћас мора пасти' и непријатеља морамо да победимо на сваки начин, па ако теби не иде, остаћеш тамо сам, а други ће ићи до 1945", готово наредничким гласом поручује Николовски.

Наредни корак је напад на најближу белу непријатељску кулу, без обзира ко ју је поставио.

Партизан тада мора да изврши посебну мисију где, наводи Николовски, „доказује храброст и вештину".

Беле картице, на којима је нови задатак, представљају „најважније културне и политичке догађаје из времена НОБ-а и партизанске вредности".

Николовски каже да је му је при састављању и селекцији њиховог садржаја помогао историчар Божо Репе, редовни професор Филозофског факултета у Љубљани.

Када играч освоји и другу непријатељску кулу, поставља је на друго место и извлачи нову наредбену картицу за идућу годину, чиме за њега почиње нови круг.

Игра ће, у најбољем случају, игра имати пет кругова, тачно онолико година колико је трајао Други светски рат у Словенији.

Ко ће победити и понети титулу команданта зависи од броја учесника.

Ако играју само двоје, тријумфује онај који први изврши све задатке по годинама.

Међутим, уколико је више играча, није пресудно ко први стиже до краја већ ко има највише бодова сакупљених током игре.

Последњи играч симболично губи живот у на крају рата, тик пред слободу.

„Немој мене да кривиш - то ти је рат, потпуни бесмисао, слажем се и ја", каже у шали Николовски.

Додаје да су тако хтели „да дају и неку поруку људима".

Хеј бригаде, хитите у партизанску школу и по медаље

Поред многих занимљивих детаља, има и оних посебно интересантних играчима - на пример, медаље за храброст на појединим наредбеним картицама.

Ова одликовања постоје и у физичком облику и додељују се, једна по години рата, првом играчу који успешно обави задатак.

„Моја супруга је заслужна за најбољу идеју у игри, она ме је убедила да треба да направим медаље које иначе можеш да закачиш на било коју гардеробу коју носиш, јер су са магнетима", говори Николовски.

„А знаш само како се лица играча озаре када их добију", додаје осмехујући се.

Учесницима се такође изузетно допада и партизанска школа где могу да тестирају знање из историје.

Школа носи назив по Борису Крабоњи, наставнику историје у мариборској гимназији и сараднику који је саставио прва питања.

Чије снаге су окупирале Словенију када је почео Други светски рат у овој републици, ко је био вођа италијанских фашиста, колико америчких и енглеских пилота су спасили словеначки партизани, шта су са њима радили словеначки домобрани или четници - само су нека од питања.

У новој верзији игре, која је поред едукативне, добила и израженију такмичарску црту, на картици је три питања.

Шта кажу играчи и саборци?

Три кутије словеначке верзије „Постани партизан" стигле су и до редакције активистичког медија Антифашистички вјесник у Загребу, наследника истоименог хрватског партизанског гласила из Другог светског рата.

„Баш нас је изненадила колико је занимљива и баш се потрудио да не буде само симпатична, већ и игрива, те да се људи забављају док уче јер је доста едукативна", говори Ловро Крнић, суоснивач портала, за ББЦ на српском.

Не крије да је и он један од оних који док играју уче о мање познатим догађајима из Другог светског рата.

Нека питања су му се испрва учинила сувишним попут оног - шта значи АВНОЈ?

Међутим, убрзо је увидео зашто су те „једноставне чињенице и базичне информације" и те како важне.

„Добро је што се новој публици нешто тако може презентовати на тотално лаган и приступачан начин", истиче Крнић, четрдесетогодишњи информатичар.

Антифашистичко већа народног ослобођења Југославије - АВНОЈ, представљало је политичку организацију народноослободилачких одбора током Другог светског рата.

На другом заседању у Јајцу (Босна и Херцеговина), 29. новембра 1943. године, АВНОЈ је конституисан у законодавно и извршно представничко тело Југославије, а овај датум се у будућој држави славио као празник.

Крнић у шали наводи да је увек тешко наћи играча који ће „представљати непријатеља".

Ипак, и та зачкољица се брзо пренебрегне јер је игра, додаје, тако „смешно и занимљиво направљена, да нема никаквог набоја".

„Сви стигнемо до 1945. и сви победимо, само је питање ко ће на крају бити врховни командант и ко ће више медаља скупити", смешећи се прича овај Загрепчанин.

Од партизанских филмова, преко музике, до друштвене игре

Николовски је као дете са оцем често гледао партизанске филмове.

„И онда је дошао тужни распад Југославије после кога сам приметио како се појављују неке неистине и пљује по историји и великим људима који су дали огроман допринос за нашу прошлости и будућност", истиче он.

Временом је антифашистички став преточио у текстове реп песама.

Једна од њих је управо песма Партизан - „веома позната" словеначкој публици, која је, каже, преведена на четиријезика.

Снимио је и нискобуџетни црно-бели партизански филм Стари пискер.

Презасићен, како каже, сталног „окретања истине и повратка фашиста на место бораца за слободу", одлучио је да направи „игру која ће млађој генерацији објаснити шта су радили словеначки партизани, за шта су се борили, ко је ратовао против кога, ко је помагао непријатељу и остало".

„Мислим да је време да мојом игром покушам да вратим другарство, сарадњу, поштовање других...", енергично додаје Словенац.

Неки нови партизани

Допуњена верзија игре је у изради и биће преведена на енглески, немачки, италијански и хрватски језик, а верзија на српском ће, због мањка средстава, до краја године бити доступна само на паметним телефонима.

Словеначким партизанима придружује се савезничка интернационална бригада у којој су Американац, Енглез, Рус, Немац и Италијан.

„Са италијанским и немачким партизанима смо хтели да објаснимо да су и њихови људи били антифашисти иако знају то и они, није као да их тамо данас фали, посебно у Немачкој", наглашава Николовски.

У новој верзији је, између осталог, и више надметања и сакупљања бодова.

„Направили смо неколико промена да би мало побољшали гејмплеј, иако је наша игра динамична, занимљива и брзо иде у круг", истиче Николовски.

Новина је и кју-ар (QR) код на картицама који после очитавања, знатижељне води на сајт по додатни историјски садржај, слике и остало.

У новој верзији су и такозване „звездице и издајице".

Сакупљене звездице партизану дају „додатну снагу", али постају корисне тек на крају другог круга игре, на заласку 1942. године, када могу и да се употребе.

Постани партизан Југославије

Николовски ради на развоју нове игре, под радним називом „Постани партизан Југославије".

„Игра ће бити полиглотска, мораћеш да знаш да на свим језицима нешто прочиташ и кажеш, како бисмо показали поштовање према свим народима који су били уплетени."

Каже да ће бити едукативна, али уз „три пута већу забаву" од њене претходнице.

Припремају се нове фигурице партизана из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније, уједињених у Прву пролетерску бригаду.

У изради му помажу историчари и антифашистички активисти из свих република бивше државе.

„Ми смо му били сарадници за картице које би биле на подручју Хрватске, а нашли смо му још и другове за Србију и Босну, тако да имамо решено ко ће писати картице за све републике", каже Крнић.

Остани партизан

Николовски је данас потпуно посвећен раду на игри - од продаје, преко организације, до маркетинга.

„Имам посла за следећих пет година, толико да немам времена за ништа друго.

„После наших Партизана, крећемо опет у свет, освајати запад и исток у исто време", прича некадашњи музичар уз осмех.

Поносан је због успеха игре у Словенији, али највише што тако успева да поврати „свест о партизанима и борби за слободу, братству, јединству и другарству".

„Како год да је било, на крају увек победе партизани, фашизам у нашој игри не може да победи никако", каже

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]