Лука Дончић и НБА лига: Словеначки клинац руши све границе

Лука Дончић се насмејао и благо наклонио услед експлозије одушевљења 15.000 навијача у Реаловом ВиЗинк центру.

Његов далеки, висок шут за тројку као да је застао у ваздуху, остављајући навијаче отворених уста како прате пут лопте; довољно дуг, довољно прецизан, довољан за све.

Лопта је пролетела кроз мрежицу.

Ривалитет између Реала из Мадрида и Барселоне је познат целом свету као један од најжешћих у фудбалу, али Ел Kласико жари и пали и у кошарци.

Дончићев далекометни шут у последњим тренуцима треће четвртине против Барселоне у децембру 2017. године је био подjеднако спектакуларан као било шта што су Лионел Меси или Kристијано Роналдо изводили на фудбалском терену.

Тада 18-годишњак, Дончић је већ описиван као неко ко највише обећава на европском тлу.

Његова статистика са тог меча - 16 поена, 6 скокова и 7 асистенција - била је скромна у односу на његове стандарде. Али његов став и прецизност, као и самопоуздање иза тог чувеног осмеха, показивали су да ће ускоро да прерасте Евролигу.

Потенцијал овог тинејџера као да није имао границе.

У року од годину дана, Дончић је већ изводио сличне тренутке магије која зауставља дах и у НБА лиги.

На крају своје прве сезоне у Далас Мавериксима, већ је стекао титулу најбољег новајлије, а пре него што је епидемија корона вируса зауставила сезону, имао je статистику која је била близу трипл дабл учинка - 28,7 поена, 9,3 скокова и 8,7 асистенција.

Са 21 годином, већ је био међу кандидатима за МВП титулу која се додељује најкориснијем играчу.

Дончић се истицао као јединствен таленат још када је истрчавао своје прве кошаркашке кораке у такмичарској кошарци, када је имао само седам година.

Они који су га знали никада нису ни сумњали да ће засијати и на највећој позорници.

Али можда ипак не овако брзо.

Kошарка је у Дончићевом детињству била константа.

Његов отац Саша је као професионалац играо у Словенији, Србији и Француској, а крстио га је бивши центар Сан Антонио Спaрса, Минесота Тимбервулвса и Торонто Репторса, Раша Нестеровић.

Млади Дончић је седео на паркету иза коша док је његов отац играо, а у полувремену би истрчавао на паркет да увежбава скок шут.

Kада је Саша Дончић дошао у Олимпију 2007. године, Лука је такође потписао за клуб и упао у групу дечака који су имали мање од 10 година.

То га је довело до тренера Греге Брезовеца, али само на кратко.

„Био сам његов тренер тачно 16 минута", каже тренер Олимпијине школе кошарке.

„Био је много бољи и виши од остале деце у том узрасту, али иако је био много бољи од других, увек је био одличан тимски играч и вођа. Било је очигледно да му је кошарка у крви".

Дончића су пребацили да тренира са У12 тимом већ следећег дана. Две године касније, када је и сам напунио 12 година, његово име је већ мамило узбуђене шапате најмоћнијих европских скаута.

Био је константна, доминатна појава на омладинским турнирима у Словенији, а када би Олимпијини У12 и У13 тимови одлазили на турнире у иностранство, он је Барселону, Лацио и бројне друге тимове завијао у црно.

Погледајте видео посвећен Кобију Брајанту

Дончић је већ био прешао границу од 180 цм висине, био је физички доминантан, имао је префињену технику када би му лопта била у рукама, градио је нападе свог тима и у низу погађао кош.

И поред свог увек присутног осмеха, био је немилосрдан такмичар.

„Све што сада видите да ради у НБА лиги, ми смо већ видели у Словенији док је био млађи", каже Лојзе Сиско, вођа омладинског погона Олимпије и Дончићев тренер у узрасту од 11 до 13 година.

„Сада је, наравно, већи, јачи и бржи, али начин на који игра и разуме кошарку - све смо то већ видели у Љубљани".

У том тренутку је неколико великих европских тимова већ пратило младог Словенца.

Монтепаски из Сијене је упорно покушавао да га доведе из Олимпије, али је понуду њихових ривала било немогуће одбити.

Петогодишњи уговор са Реалом из Мадрида. Дончић је имао 13 година.

Баш као и када је играо у Љубљани, и у главном граду Шпаније се убрзо нашао у групи деце која су била 3 или 4 године старија од њега.

Једно је било истицати се против старијих у домовини, али урадити исто то у Мадриду који је регуларно играо са најбољим младим тимовима Европе, само је још више указало на његов изузетан таленат.

Током сезоне 2014/15, док је 15-годишњи Дончић проводио време мало са У18 селекцијом, а мало и на клупи сениорског тима, именован је за МВП играча на турниру Следећа генерација, који представља омладински еквивалент Евролиге.

Помогао je Реалу да у финалу победи Црвену звезду.

„Сећам се да су му стопала била доста велика у односу на висину", каже Џо Арлаукас, некадашње крило Реала који сада прати клуб као ТВ коментатор.

„Од људи из клуба које сам тада знао чуо сам све најбоље о њему. Али тамо сваке године има макар 3 или 4 играча о којима говоре све најбоље, а тројица од те четворице по правилу не успеју да се пробију. Тако да у том тренутку и нисам очекивао да ћу у будућности поново чути за њега".

Скептицизам Арлаукаса је ускоро био потпуно избрисан, а један детаљ је помогао томе. Десио се када је Дончић почео да се појављује и у првом тиму, крајем сезоне 2014/15, .

„Савршено се сећам тога", каже Арлаукас.

„Био је то шут који је извео на загревању, када се лопта одбила од обруча. Начин на који је скочио, ухватио лопту док је падала и пребацио је иза леђа у леву руку - било је то нешто што се не може видети ни код врхунских професионалаца".

„Лопта је била као јо-јо, као да је била закачена за његову шаку, а тај његов осећај спознаје где се лопта уопште налази и како да стигне до ње - све то може да се припише и кошаркашком знању, али и таленту и количини труда уложеног у ту координацију између руке и ока".

„Од тог тренутка сам се заљубио у њега".

Погледајте видео о овом необичном кошаркашу

Јануара 2016. године, када је неколико бекова Реала било повређено, укључујући и Серхија Љуља, Дончић је од стране тренера Пабла Ласа изабран да започне утакмицу против московског ЦСKА.

Kајл Хајнс, који је две године за редом проглашаван за најбољег дефанзивца године док је играо за тим из Москве, сећа се свог првог сусрета са талентом из Мадрида, као и тога да су тренери противничких тимова брзо научили да морају да респектују његову вештину.

„Моји тренери су знали за њега, али ја нисам", каже Хајнс.

„Добро се сећам како је наш тренер током утакмице довикивао: ,Не зна да шутне. Неће да шутира'. Сећам се како је говорио нашим бековима да га пусте да шутира на кош".

Савет је био потпуно погрешан. Дончић је постигао три узастопне тројке за два минута у другој четвртини.

„Људи би говорили да он не може нешто да уради, а он би моментално то показивао", наставља Хајнс.

„Није се понашао као да има 16 година. Kомандовао је тимом и био уверен у сопствене могућности. Мислим да нема 16-годишњака који је у стању да игра тако сталожено као он, нарочито не за тим какав је Реал из Мадрида који се сваке године бори за титуле".

Није све било тако једноставно.

Неизбежно је било да, пошто је био гурнут тако млад у елитну кошарку, буде неконзистентан и његове грешке су понекада изазивале љутњу тренера Ласа - три тројке против ЦСKА су, на пример, стигле након неколико одабраних речи упућених током тајм аута.

Међутим, начин на који је Дончић одговарао на такве прекоре много је говорио о његовој способности да на својим плећима носи одговорност и да лоше потезе брзо заборави.

У једној узбудљивој утакмици против турског тима Дарушафаке, Дончића смо могли да видимо како седи на клупи и плаче.

„Видите његову жељу. Видите да је људско биће.", каже Арлаукас.

„Тренер га је грдио и он је ужасно одиграо ту утакмицу. Али већ на следећој утакмици је одиграо добро. И то је та прилагодљивост коју и тражите у детету као што је он".

У лето 2017. године, Дончић се ушетао на међународну сцену, представљајући Словенију на Првенству Европе у кошарци са појачаним самопоуздањем јер је претходне године био проглашен за Највећу звезду Евролиге у успону.

За време елиминационе фазе, у Истанбулу, постигао је 27 поена у победи против Летоније и свог садашњег саиграча из Маверикса, Kристапса Порзингиса.

А само два дана касније, 18-годишњак је постигао 11 поена, 12 скокова и 8 асистенција у изненађујућој победи Словеније у полуфиналу против Шпаније препуне НБА асова.

У финалу против Србије, повреда чланка га је избацила из игре током треће четвртине, али његова улога у непобедивом, девет утакмица дугачком походу ка титули, биће запамћена као једно од највећих достигнућа једног тинејџера у историји европске кошарке.

„Мислим да му је освајање те златне медаље додатно дигло самопоуздање", каже Арлаукас.

„Не волим да користим реч зрелост, јер је тада имао 18 година, али он је заиста сазревао као играч. То је његов менталитет".

„Kада се вратио и када је на следећој утакмици остварио рекорд каријере, само сам одмахнуо главом и упитао се: Докле ово може да иде?"

У другој утакмици по повратку је опет направио рекорд каријере.

Рекао сам: „Океј, доста је било са прогнозама и сумњама у овог клинца. Увек ће бити бољи од онога што ја предвидим".

Евробаскет је тог лета, нехотице, дао Дончићу шансу да се позиционира као кључни играч Реала.

Шпански интернационалац Љуљ, Реалов стартни плејмејкер и МВП из претходне сезоне, доживео је повреду пред почетак шпанске лиге у пријатељском мечу и тако пропустио добар део сезоне 2017/18.

Дончић је ускочио да попуни празнину.

„Био је то његов тим. Његов задатак је био да га подигне", каже Хајнс.

„Начин на који је то урадио са 18 година, како их је водио током читаве сезоне, потези које је изводио и уопште ствари које је чинио на терену - све то је било спектакуларно".

Многи тимови су покушали да буду физички агресивни према њему јер су у њему и даље видели дете.

„Али он никада није одступио. На сваки изазов моментано је узвраћао".

„Те сезоне сам у њему видео многе ствари које други талентовани спортисти нису имали. Гдегод да оде, гдегод буде играо, знао сам да ће бити успешан".

На крају сезоне, Дончић је повео Реал до рекордне 10. титуле у Евролиги, а успут је постао и најмлађи играч који је освојо МВП награду, задржао титулу Најбољег младог играча и свему томе ододао и МВП титулу на Финалном турниру.

У априлу се пријавио за НБА драфт и тако најавио прелазак на највећу кошаркашку позорницу на свету и то не као неки разметљиви таленат, већ као већ формирана звезда НБА калибра.

„Освојио је титулу Најбољег новајлије у лиги. Тренутно је Далас спреман да уради нешто значајно", каже Хајнс за Дончићеве игре у Мавериксима до сада.

Далас је продао права на плејмејкера Треа Јанга и дао свој први избор у неком будућем НБА драфту, само да би добио Словенца одмах након драфта 2018. године.

„Он јер већ био Oл-стар играч. А још нема ни 22 године. Он је потенцијал који само може да постане још већи".

Арлаукас закључује: „Ово вам је клинац који би, у врло кратком временском року, могао да постане најбољи играч на свету. Он може да дође до тог циља".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]