Корона вирус и друштвене игре: Када вечерње изласке замене фигуре и коцкице

Сат је одавно зашао иза поноћи.

Милица је у улози вође игре.

Док пешчани сат полако цури и најављује крај партије, екипа је на корак од победе.

Извлачи последње карте којима ће покушати да наведе Милену, Стефана, Игора и Немању да погоде мистериозног убицу, место и предмет којим је злочин извршен.

Жетони су постављени на одговарајуће боје, играчи их окрећу - то је број 6.

Врисак се проломио - сви су победили!

Овако изгледа када се нађу неколико пријатеља и уз друштвене игре проведу једно зимскo вече у Београду.

„Ово су нам најлепша окупљања у последњих пет, шест година", говори Милена Јојић за ББЦ на српском, један од играчица, у чијем стану се дружина барем два пута месечно окупи не би ли одиграла неку партију.

Иако су се и раније окупљали тим поводом, од када је захладнело и одлазак до кафића викендом увече постао ризичан због епидемије корона вируса или онемогућен због постојећих мера, дружење уз ове игре, као један од ретких преосталих видова забаве, постало је учесталије.

Од заједничког чета, до пуног стола карата и фигурица

Све почиње у заједничкој групи на Вибер апликацији.

Пријатељи демократски одлуче уз коју ће друштвену игру провести вече, док је на Игору да одабрану игру из богатог арсенала донесе на „место гејмерског злочина".

Место окупљања је кућа у којој као подстанари живе Стефан и Милена.

„Мој дечко и ја смо се жртвовали да не изађемо из наша четири зида и да сви дођу код нас", осмехујући се говори Милена.

За то време, њен дечко Стефан врши последње припреме пред почетак маратонске играчке вечери, вадећи кокице из микроталасне рерне.

У нормалним околностима, када није забрањено окупљање више од петоро људи у затвореном простору, први углавном пристигу Игор и Ана, затим Александар, а после пар сати и Милица и Немања, који стално касне.

Иако су играли у другим становима, каже да су се још током ванредног стања и забране кретања определили за њихову кућу са двориштем.

„Јесте да је њихов простор дефинитивно највећи, али није само због тога, просто су кренули учестало да зову људе током короне, па смо и емотивно повезали играње са простором", објашњава Милица Милошевић, мастер андрагошкиња, док јој рука хита ка здели са чипсом.

Вече углавном почне тако што Игор, који има више од 20 друштвених игара различитих жанрова, као најискуснији, упозна остатак екипе са правилима.

„Неко је слушао и укапирао сва правила, неко пола, а неко не зна ништа, али ми ипак кренемо", говори Игор Срећковић, 28-годишњи комуниколог, који се у друштвене игре заљубио 2013. године гледајући емисију на Јутјубу.

Миленин дечко, Стефан Вучићевић каже да се никада није десило да крену са игром у договорено време, већ пакет вечерњег дружења подразумева неколико етапа.

„Ево и сада смо се окупили пре три сата, али то је поента - не иде прво игра, него зезање, дружење, разговор, као у дискотеци - не излазиш одмах на плесни подијум", каже 29-годишњи Стефан док наслоњен на ТА пећ, густира пиће.

Шала, комика и играње

Припреме за вишечасовну сагу могу да почну.

У великој дневној соби, на крајевима два спојена стола стоје грицкалице и пиће, док су по средини поређане живописне картице, пластичне разнобојне фигурице, картонске мапе и сличице.

Архам хорор (Arkham Horror), Трeпвордс (Trapwords), Зомбисајд (Zombicide) и Једнорози (Kill The Unicorns), само су неке од игара које су на менију.

Ипак, одлука је раније пала на Мистеријум - игру на трагу старијег Клуеда (Cluedo) и новијег Диксита (Dixit).

У овој кооперативној, тимској игри циљ је да „дух", односно модератор игре, одабраним картама наведе остале играче да открију ко, где и којим предметом је починио убиство.

Први потези доносе прве перипетије.

„Када ми падну лоше карте које треба да дам осталима, крене фрустрација јер немају појма шта им показујем. А онда креће препуцавање", енергично описује Игор претходне ситуације са Мистеријумом.

Додаје и да су много пута неспретним потезима стигли до победе, а последња два окупљања је Милица, којој је игра била потпуно непозната, успела да тим скупа доведе до краја игрице.

„Тај дан ми је био нешто безвезе, а онда смо се нашли и захваљујући мени, која сам била први пут гејм-мастер, победили игру и било ми је лепо", присећа се Милица нестрпљиво прижељкујући нову партију.

Комичних ситуација је, кажу, било прегршт.

Једном приликом је Миличина сестра Марија заспала док су остали играли Класк - игру налик стоном фудбалу, а њено напрасно буђење услед радовања победника, Игор је снимио мобилним телефоном.

„Настао је и мим за нашу Вибер групу", осмехујући се додаје Милица, док на мобилном телефону показује Маријин забезекнути израз лица са профилне слике групе.

Марија је у међувремену отишла у Немачку на мастер студије, па им је због тога падало на памет да је приликом неког окупљања позову да се придружи преко видео позива.

Приликом одласка сестри Милици је оставила Трепвордс - игру асоцијација где је потребно погодити извучени појам, а да се не помену речи које је супротни тим написао.

У два наврата се десило да женски тим игра против мушког и оба пута су победиле девојке.

Зашто су им друштвене игре важне?

Пре свега јер им дају повод за дружење.

Ана Обрадовић, Игорова девојка, каже да јој је то и те како битан фактор.

„Мени ова окупљања много значе, с обзиром на то да су ми контакти смањени драстично јер мој живот пре короне је био сачињен од излазака - на свирке сваке суботе са другарицом.

„И поготово сада када је хладније време, нема неке алтернативе.

„У току лета си могао напоље да се видиш са неким, да седнеш негде на отвореном простору, а сад долазимо у фазу да смо принуђени да будемо учаурени у кућама", објашњава Ана, мастер дизајнерка.

Она сматра да физички контакт, наспрам свакодневне вирутуелне комуникације значи много и на „психичком ниову".

Стефан каже да су њихова окупљања замена за ноћне изласке у клуб викендом.

„Када излазиш гледаш да идеш на нова места, да видиш друге ствари и друге људе, а сад ти је ово замена - да мењаш сваке недеље другу игрицу", објашњава он.

Милена додаје да им због епидемиолошких мера ионако једино преостаје дружење у прописаном броју код куће.

„Тако да је ово на неки начин излазак и дружење без изласка у град, а и доста је јефтиније", сматра Милена, дипломирана дизајнерка ентеријера и намештаја.

Са друге стране, Игор који се заситио излазака и онлајн играња друштвених игара путем дискорд платгорме каже да је уживо „веће узбуђење".

„Већа је друштвена активност, проради ти машта када видиш те минијатурне фигурице, адреналин када бациш коцкицу...", додаје.

Милица каже да их тренутна ситуација, када се виђају много мање него раније, на неки начин зближава и да стога вечери које проводе заједно „присније" и имају „већи значај".

„Мени, а верујем и осталима, ова окупљања значе - да они виде да сам ја у реду, као и ја да су они ментално и физички добро", додаје Милица.

Шта је са клубовима?

Клубови друштвених игара се затварају широм Србије, а тек понеки тренутно раде само као продавнице.

„Док се не укаже боља епидемиолошка ситуација, принуђени смо да затворимо и пребацимо се на онлајн продају и доставу игара", говори за ББЦ на српском Борис Стојковић из клуба Равница, наследником познатог клуба Ц22.

Клуб је несметано радио свега неколико месеци од отварања септембра 2019. године, а последњи пут је затворен средином новембра.

Каже да су принуђени на такав потез јер љубитељи друштвених игара код њих долазе после школе, факултета и посла због чега је почетак радног времена био од 17 сати.

Ипак, Борис каже да се продаја игара повећала до „100-200 одсто", што одржава клуб и обезбеђује новац за кирију и трошкове.

Највише се продају, додаје, породичне игре.

„Најпродаванија игра је Катан (Catan), зато што је преведена на српски језик и омогућава да се лакше науче правила, друга је Тикет ту рајд (Ticket To Ride), а онда иду неке ,парти игрице', попут Експлодирајућих мачића", набраја Борис.

На захтев играча, увели су и могућност изнајмљивања.

„Ионако наше игре стоје на полицама и скупљају прашину, па смо се одлучили да омогућимо људима да их изнајме на три, четири до недељу дана и играју се", додаје.

Редовно им се јављају људи и питају када ће поново да отворе клуб.

„Сви су жељни неког дружења и свима је преко главе да буду затворени код куће и да немају шта да раде", сматра Борис.

Нове игре, нови двобоји, нови начини пословања

Индустрија друштвених игара (board game) је током епидемије постала богатија за још једну игру.

Четири сестре из Немачке су за време првог карантина осмислиле друштвену игру, коју сада продају у хиљадама примерака, и дале јој име по вирусу - Корона.

Максимални број играча је такође четири, а победник је онај који први допреми све намирнице са листе старијем комшији који се чува од заразе не излазећи из куће.

„Што се тиче нових игара, пандемија није сметала индустрији", говори за ББЦ на српском Филип Баљкас из клуба љубитеља друштвених игара Астал.

Каже да је било великих кашњења са штампом игара, јер фабрике у Кини нису дуго радиле, и дистрибуцијом, конкретно у Немачкој где мањи број људи ради у магацинима.

„Ми смо сада, у другој половини ове године, избацили шест игара, од којих нису све нове игра, али смо их ,локализовали', односно по званичној лиценци превели на српски језик", додаје Филип из Астала.

Они су „локализовали" игре Катан, Тикет ту рајд, Азул и многе друге, а однедавно и Тераформирање Марса (Terraforming Mars), за који Филип каже да је један од највећих пројеката фирме.

Не слутећи да ће то бити добар потез, крајем октобра у новом тржном центру Галерија у Београду на води, уједињени београдски клуб Астал и новосадски Миплом, отворили су истоимену продавницу друштвених игара.

Филип каже да им је то био „финансијски спас" јер клуб такође не ради од средине новембра.

Додаје да је мало већа потражња него иначе за играма од два до пет играча.

Хана Ћелап из Београда, управо са дечком највише игра, и у тим двобојима редовно побеђује.

У последње две године сам се вратила друштвеним играма.

Играм их и од кад је почела пандемија, с тим што се сада не окупљам са екипом, него дечко и ја играмо удвоје.

Забавно је и даље, зато што углавном побеђујем у Сплендору.

Међутим, не можемо удвоје да играмо неке ствари попут „Пандемик", „Тикет ту рајд" и друге.

Ишли смо раније понекад и у Равницу и Астал, али ништа од свега тога док се мало не смири ситуација.

Могло би се рећи да ми недостаје дружење уз таблу и коцкице.

Као и многи, и Филип се са пријатељима редовно игра, како уживо, тако и преко онлајн платформе дискорд.

„Ми сматрамо да су друштвене игре најбоља забава увек, а сад током пандемије и карантина, кад су нам опције скраћене, онда су дефинитивно најбоља забава", закључује.

Шта кажу стучњаци?

Клинички психолог и професорка на Факултету политичких наука Тамара Џамоња Игњатовић, једна од првих ствари коју је урадила током пролећњег карантина - купила је друштвену игру Диксит.

„Да се мало окупимо у породици и кад већ не идемо нигде да бар имамо заједничко структурисано време, уместо да гледамо у телевизор и да је свако у својој соби", кроз осмех прича професорка.

Она сматра да је овакав вид забаве и замена за изласке „значајан и благотворан", али напомиње да је, као и у сваком другом затвореном простору, и окупљање код неког пријатеља кући ризично.

„Али би људи могли да смање с једне стране ризик, ако би носили маске и држали се дистанце, ветрили тај простор и слично, а компензовали оно што стварно губе сада у недостатку праве комуникације која је све више онлајн", сматра Џамоња Игњатовић.

Професорка каже да би дружење уз друштвене игре охрабрила, али уз поштовање свих прописаних мере.

„Потреба за људима уживо је нешто што нам сада, чини ми се, све више и више недостаје и то је сјајно што су млади нашли тај канал, али свакако морају и тада да воде рачуна о корони и да се чувају", закључује Џамоња Игњатовић.

Друштвене игре и корона

Пријатељи кажу да имају поверења једни у друге и да се не плаше да ће се заразити корона вирусом приликом окупљања, јер, пре свега, „сви раде од куће, стално носе маске и поштују прописане мере".

До сада им се увек дешавало да се окупе у прописаној бројци од петоро, али би, кажу, уколико би се јавило више људи, преко видео позива укључили остале пријатеље.

„Савесни смо и не излажемо се ризику због неких сулудих идеја и теорија, просто смо сви нормални, паметни и чувамо се, те баш због тога сматрам да можемо да се окупимо овако", каже Игор.

„Чувамо се и јасно нам је да то није једноставна ствар, а такође се чујемо редовно, па и на тај начин знам да се сви бринемо", додаје Милица.

Милена тражи од Стефана да приложи доказ ове тврдње у виду флашице алкохола, која њему тренутно служи да дезинфикује лименку пре отварања.

„Одговорни смо једни према другима, а прво према себи самима - чувамо се носећи маске, кад уђемо у кућу дезинфикујемо све, уносимо витамине да би имуни систем могао да се избори са тим - једноставно радимо све што је у нашој моћи", додаје она.

У нове победе с друштвеним играма

Млада екипа „друштвених гејмера", планира да настави да се током зиме окупља уз ове игрице.

„Ми смо ово доста раније радили, али мислим да је сада дало потпуну чар и свакако ћемо да наставимо овако", каже Милица.

Додаје да јој је битно да пријатеље види и уживо јер преко телефона, приликом дописивања или разговора, „не можеш увек да уочиш да неко има проблема јер је и сама ситуација око корона вируса изузетно тешка".

„Овако видиш људе, будеш са њима, нађеш се око неке лепе ствари да се релаксираш и да ти прође време супер квалитетно са људима које волиш."

Стефан каже да тако „уносе мало новине у монотонију".

„Корона нас је ограничила, али нас је и навела да постанемо креативни како да се дружимо", закључује Милена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]