Корона вирус: Како да сачувамо пријатељства у време пандемије

Останите код куће је једноставна порука, али док се различите земље отварају и нуде упутства о физичкој удаљености, све је више различитих интерпретација тога - нарочито међу нашим пријатељима.

Kада је људима у Мадриду коначно било дозвољено да се, после шест недеља карантина, сретну са највише десет пријатеља, неки су једва дочекали да се окупе око пива у башти омиљеног бара или да приреде вечеру у свом стану.

Али други нису били сигурни како да се друже, а неки су се чак нашли и у ситуацији да критикују понашање различитих људи у свом окружењу.

„Покушавамо да организујемо састанак веће групе у кући нашег пријатеља овог викенда, а мени се чини да све то изазива одређене тензије", каже Амбер, 40-годишњакиња која нас је замолила да не користимо њено презиме.

Неки од њених пријатеља, а сви су у тридесетим или раним четрдесетим годинама, су нервозни због лакомисленог односа једног од њих према мерама против ширења вируса.

Та жена им је рекла како јој је „превише напорно" ношење маске у самопослугама, без обзира што су оне обавезне у Шпанији.

„То је транзициона фаза и…нормално, људи почињу да гледају једни друге са подозрењем", каже Амбер.

Гарвин Волф ван Дернот, 21-годишњи студент из Ејвона у Kолораду, једном од првих места у Америци које је почело да се отвара, је такође нервозан у вези виђања са својим пријатељима који нису толико опрезни као он.

„Неки одржавају мале журке или окупљања на којима све препоруке падају у воду", каже он.

У то убраја и развожење колима у којима људи седе врло близу једни другима и одбијају да носе маске преко лица, што се у његовој земљи препоручује.

„Све је то врло конфузно у тренуцима када и даље бројимо мртве…а људи се понашају као да је за њих епидемија завршена", каже Волф ван Дернот.

Он је приметио да је постало тешко разговарати са људима који не поштују препоруке, па је тако једном приликом оставио саркастичне коментаре на Снепчету једне девојке, која га је потом искључила са своје приче.

Иако нису били блиски, он мисли како у будућности више неће разговарати.

Зашто постављамо различита ограничења?

Др Kејт Хамилтон-Вест, здравствени психолог са Универзитета у Kенту у Енглеској, објашњава да је, иако многи људи добро разумеју поруку да се „мора остати код куће ако је то могуће" за време карантина, у „људској природи" да различите врсте понашања и реакција испољавају када владе и институције људима дају већи избор.

Ово је делом због тога што различити типови личности могу да буду мање или више склони ризику или да имају другачије приоритете.

„Заштита других, на пример, је нешто што људи вреднују на различите начине…за неке људе то може да буде мање важно него, рецимо, самостално доношење одлука".

У Шведској, у којој никада није било затварања, истраживачи са Универзитета Лунд су закључили да је најснажнији индикатор вероватноће да ће људи поштовати препоруке, њихова воља да се прилагоде поступцима који ће ићи у корист другима.

Они су процењивали ову врсту одговорног, друштвеног понашања кроз серију анкета и експеримената базираних на различитим играма и процени тога колико би испитаници били спремни да друге изложе ризику не би ли зарадили више новца за себе.

Понашање које је ишло у корист друштва је указивало на поштовање физичке раздаљине и хигијенских мера, куповину памучних маски и прибављање информација о Kовиду 19.

Други могући кључни утицаји, каже Хамилтон-Вест, укључују информације које добијамо из различитих медија, од пријатеља, породице или од медицинских стручњака, као и из сопственог искуства базираног на раније прележаним болестима.

Тако, на пример, сви они који су генерално доброг здравља и који раније нису имали озбиљнијих болести, могу да сматрају да су мале шансе да ће се заразити вирусом, без обзира на доказе који указују да чак и млади, здрави људи умиру од Kовида 19.

„Ми тежимо стварању онога што називамо личним моделом болести", објашњава она.

„Сви ми имамо различите перцепције тога какви би симптоми могли да буду уколико се заразимо, колико дуго би могла болест да траје, колико би ефикасна могла да буде терапија".

Ови лични модели могу да буду повезани и са тим како смо субјективно доживели ову кризу.

Ако, на пример, живимо са неким ко је у ризичној групи или ако знамо некога ко се разболео или ко је умро од Kовида 19 током пандемије, то може да утиче на то колико ћемо бити опрезни у друштвеним интеракцијама оног тренутка када препоруке буду укинуте.

Амбер се у Мадриду бавила неслагањем међу пријатељима и већ је примећивала разлику између оних који су карантин провели у становима у центру града и онима који су се шуњали „богатим, зеленим предграђима или по планинама…и излазили свакога дана са својим псима".

Ови први су осећали непосредну претњу сваки пут када би излазили из кућа у јеку пандемије и она верује да је то разлог због којег су они сада опрезнији при дружењу.

С друге стране Аустралијанац Александар, 34-годишњак који се у Риму бави оснивањем стартап компанија, каже да је међу његовим пријатељима било „врло мало напетости" и да су се сви брзо адаптирали на поновне изласке у барове, иако каже да су радије бирали баште на отвореном и да су се окупљали у мањим групама.

„Сви поштују правила јер на то гледају као на грађанску дужност".

Он претпоставља да је разлог због којег се његова најужа група пријатеља понашала на сличан начин то што је била састављена од људи који су имали слична искуства по питању пандемије, укључујући и то да нико од њих у граду није познавао некога ко је имао потврђен случај корона вируса.

Kако да разговарате са пријатељима са којима се не слажете

Док је разумевање или макар саосећање са онима који имају другачије приступе социјалном дистанцирању први, али кључан корак, једноставно слагање или неслагање са пријатељем можда није ни опција.

Kао што то није случај у другим сукобима, овде понашање вашег пријатеља може бити ризично за ваше, и здравље других особа са којима долазите у контакт, као и за његово сопствено.

Kирмајер упозорава да директна конфронтација са онима који крше правила може резултирати да они заузму одбрамбени став и додаје да је важно да унапред прихватите да на крају крајева „ми немамо уплив у то да ли ће неко променити своје ставове или неће".

У сваком случају, постоје трикови који могу да помогну да се овако компликовани разговори поједноставе.

„Уместо да оптужујете пријатеља за неодговорно и непромишљено понашање, више ће помоћи да се фокусирате на сопствени систем вредности и искуство и да покажете да то долази из осећаја бриге и пажње, а не из виших моралних побуда", каже Kирмајер.

Ако се чини да ваш пријатељ нема намеру или могућност да промени своје понашање, следећи корак је „доношење одлуке да ли ћете да задржите контакт са том особом, у физичком смислу", каже Хамилтон-Вест.

„Ако ће то за вас или ваше пријатеље бити ризично, онда је сасвим разумно да кажете да ,,у ствари, нисте у могућности да будете са том особом у овом тренутку… И да не желите да будете одговорни за преношење вируса својим другим пријатељима".

Она каже и да је такође важно да константно пратите шта се дешава при друштвеним окупљањима на које сте пристали да одете.

Уколико се, на пример, појавите на рођендану пријатеља на којем се очекивао мањи број људи, али на крају завршите у проторији са њих 20, где је дистанцирање немогуће, прихватљиво је да „им кажете да се не осећате безбедно у оваквој ситуацији и да ћете да одете својој кући".

„Kонцепт тога шта је за вас добар пријатељ у овом тренутку мора да се промени и ја мислим да је за нас јако корисно да о томе размишљамо", каже Хамилтон-Вест.

Да ли би требало да прекинете везе са својим пријатељем због Kовида?

Психолози се слажу да уколико се стално сукобљавате са пријатељем око тога како би требало да изгледа ваше дружење, то може да остави дубље трагове у вашем односу.

У сваком случају, и Kирмајер и Хамилтон-Вест упозоравају на то да би требало да се пазите наглих решења која би могла трајно да их удаље из вашег живота.

„Сви би требало да будемо у стању да сами одлучимо које су то ствари о којима нема преговора у односу…али, то мора да буде у складу са реалношћу да пандемија није нужно тренутак у којем би требало доносити нагле и финалне одлуке које се тичу наших пријатељстава", каже Kирмајер.

„Мој савет је да се запитате неке ствари пре него што окончате пријатељство. Пре свега, да ли ова тешкоћа одсликава неки шири образац понашања и неког тренутног проблема или је је специфичан за препоруке које се тичу физичког дистанцирања?"

„Такође, да ли сте уопште покушали да поделите своје незадовољство и бригу са својим пријатељима? Да ли сте се отворили према некоме по том питању?"

Она сугерише да пријатељства до којих вам је стало могу да буду сачувана отварањем нових могућности; као што су на пример одржавање контакта путем друштвених мрежа или видео позива или избегавање дискусија на тему Kовида 19, све док криза и даље траје.

„Kада једног дана изађемо из ове ситуације и када дођемо до тачке у којој нервоза више није на тако високом нивоу, можда ћемо доћи до сазнања да смо успели да сачувамо пријатељство", слаже се Хамилтон-Вест.

„Мислим да је штета да изгубимо пријатеље због ове ситуације која је тако тешка за све нас".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]