Корона вирус: Зашто је толико смртоносан

Једноставан вирус драматично је пореметио уобичајени начин живота. Иако се човечанство и раније суочавало са пандемијама болести изазваних вирусима, свет се никада до сада није оволико изменио због појаве нове болести.

Због чега је корона вирус другачији? Шта је у његовој биолошкој природи што представља посебну претњу по наш живот?

Краљ прерушавања

Ако дођете у контакт са вирусом, он у почетној фази може да превари ваше тело.

Корона вирус може да прави хаос у нашим плућима и дисајним путевима, а да наш имуни систем и даље мисли да је све у реду.

„Овај вирус бриљира у прерушавању - може да се размножава као луд у вашем носу, док се ви и даље осећате одлично", каже професор Пол Лехнер са Универзитета у Кембриџу.

Када корона вирус уђе у ћелије, оне почињу да испуштају посебне хемикалије - интерфероне - који сигнализирају остатку тела и имуном систему да нешто није у реду.

Међутим, корона вирус има „невероватну способност" да онеспособи хемијску сигнализацију, објашњава професор Лехнер, додајући да „корона то ради тако добро да ви ни не схватате да сте болесни".

Лехнер каже да се приликом посматрања заражених ћелија под микроскопом не види да су инфициране, иако тестови показују да су „препуне вируса" и додаје да је то „још један кец у рукаву" на који корона рачуна.

Корона се понаша по принципу „удри и бежи"

Количина вируса у нашем телу достиже врхунац само дан пре него што се разболимо.

Међутим, потребно је да прође барем још седам дана пре него што пацијент падне у стање где му је потребна хоспитализација.

„То је брилијантна еволутивна тактика - не тера вас да идете у кревет, ви још можете да излазите па и да се добро проведете", каже Лехнер.

Вирус је попут возача који прегази особу на пешачком и побегне - на тај начин, вирус може да пронађе следећу жртву пре него што се прва опорави или умре.

Најпростије речено, „вирус није брига да ли ћете се опоравити или умрети", каже Лехнер, „он удара и нестаје са лица места".

Тиме се корона вирус значајно разликује од САРС-а који се проширио 2002. године. Он је био најзаразнији након што се људи разболе, када су они већ знали да треба да се изолују.

Вирус је нов, а наше тело неприпремљено

Сећате ли се претходне пандемије? Људи су 2009. године били у великом страху од свињског грипа.

Ипак, испоставило се да није био тако смртоносан као што се мислило, јер су старији већ имали неку врсту заштите, због сличности тог вируса са до тада познатим верзијама грипа.

Постоје још четири вируса која нападају људе, а симптоми болести се поклапају са симптомима обичне прехладе.

Професорка Трејси Хасл са Универзитета у Манчестеру каже да је корона вирус „нов, па је наш имунитет неприпремљен".

Она додаје да корона вирус може бити „прави шок за имуни систем".

Ситуација се може упоредити са епидемијом малих богиња у Европи, која је настала након открића Северне Америке, одакле је вирус стигао.

Формирање имуног одговора од нуле представља велики проблем за старије, чији имунитет полако слаби.

Борба против инфекције за наш организам је низ безуспешбних покушаја све док се тело коначно не избори.

Међутим старији људи имају мање Т-ћелија, кључне компоненте нашег имуног система, па борба против корона вируса самим тим тежа.

Корона повлачи неочекиване потезе

Ковид-19 почиње као обична инфекција плућа (где се манифестује на неуобичајен начин), а може утицати и на читаво тело.

Професор Мауро Гјака са лондонског Кинг колеџа каже да су многе карактеристике корона вируса „специфичне" за болест коју изазива, што га чини „другачијим од било ког другог вирусног обољења".

Он каже да вирус не само да убија ћелије плућа, већ их чини дисфункционалним, а оне се затим удружују у велике дисфункционалне ћелије, које изгледа остају у телу још неко време.

Гјака додаје да, иако код обичног грипа долази до „потпуне регенерације плућа", то „није случај" са корона вирусом.

„Зато је ова болест тако несвакидашња", објашњава.

Згрушавање крви је још један чест симптом Ковида-19, уз приче лекара који не могу да убризгају потребне супстанце пацијенту јер се одмах сусрећу са крвних угрушцима.

Хемикалије које утичу на згрушавање крви су по „200, 300 или 400 пута" увећане код неких пацијената, каже професорка Беверли Хант са Кинг колеџа.

„Да будем искрена, током своје дуге каријере још ниједном нисам видела пацијенте код којих крв постаје тако лепљива", рекла у интервјуу за Inside Health.

Разлог што корона вирус захвата цело тело можда лежи у начину на који вирус улазу у ћелије, користећи посебан рецептор ACE2, који постоји у бројним крвним судовима, јетри, бубрезима и плућима.

Вирус може да изазове и упалу код појединих пацијената, што тера имуни систем да ради до изгарања, због чега цело тело може да трпи последице.

Корона вирус: Зашто се тако лако преноси

А људи су дебљи него што би требало

Ковид-19 је тежи ако сте гојазни, а сало око струка повећава ризик да завршите на интензивној нези или преминете од последица инфекције.

То је још једна нова појава.

„Јака корелација са гојазношћу је нешто што до сада нисмо имали прилике да видимо код других вирусних инфекција. Гојазни људи обично боље подносе болести плућа", каже професор Стивен О'Рахили са Универзитета у Кембриџу.

„Изгледа да је то још једна специфичност корона вируса, јер то није случај са обичним грипом", додаје.

Залихе масти у телу, у органима каошто је јетра, изазивају метаболичке поремећаје када се сретну са вирусом. Код гојазних пацијената су чешћа запаљења и појава протеина који доводе до згрушавања крви.

Пратите Џејмса на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]