Српска православна црква и случај Вукашина Милићевића: Непослушност, теолошко размимоилажење или политички сукоб у цркви

Иступања у јавности Вукашина Милићевића, свештеника и доцента на Православном богословском факултету у Београду, ни до сада нису пролазила непримећено - ни у круговима Српске православне цркве, ни у широј јавности.

Када је говорио против петиције којом се захтева ревизија Дарвинове теорије еволуције, блиским односима државе и цркве или о актуелној теми причешћа током пандемије корона вируса, стекао је подршку и оних који нису верници СПЦ.

Медији су овог младог свештеника и професора већ назвали „револуционаром у цркви".

Међутим, званичници СПЦ су врло брзо реаговали и казнили Милићевића забраном обављања свештеничких дужности и наступима у јавности.

Огласио се и Сенат Универзитета у Београду, који је апеловао да се Милићевићу омогући да јавно иступа.

Последице

Ако је оптужен за непослушност, Милићевићу може бити изречена епитимија, дисциплинска мера којом му се забрањује вршење литургије у одређеном временском периоду.

Међутим, оптужба да ставља себе изнад цркве је озбиљнија и може довести и до одузимања чина, каже верски аналитичар Владимир Вељковић за ББЦ на српском.

Он објашњава да у Статуту СПЦ не постоји одредба која омогућава да само патријарх и Синод могу да тумаче теолошке ставове цркве, већ да то може да уради и неко ко је професор теолошког факултета.

Према његовом мишљењу, питање причешћа је само повод за црквено-политичке обрачуне.

„Синод и Патријарх желе да преузму монопол над јавним наступима цркве", каже Вељковић, додавши да се теолози, свештеници и епископи који мисле да црква треба да буде присутна у јавности на другачији начин - санкционишу.

Сенат Универзитета саопштио је да „чланови универзитетске академске заједнице имају право на јавно иступање и слободу изражавања, укључујући наступе пред публиком и у средствима јавне комуникације, као и на слободно изражавање ставова у штампаним и електронски доступним материјалима."

„Да би ово право било у пуној мери уживано, потребно је да сви имамо разумевање према чињеници да се ради о једном од основних услова за уживање права на аутономију Универзитета, која је гарантована највишим домаћим и међународним правним актима", пише у саопштењу Сената.

Шта је Милићевић рекао?

Снимак верника у Новом Саду који чекају да се причесте, одржавајући у реду међусобну дистанцу, да би затим сви конзумирали вино из истог путира и кашике изазвао је снажне реакције јавности у Србији, где су на снази мере забране јавног окупљања од увођења ванредног стања због епидемије вируса корона.

У ауторском тексту у недељнику Време, Милићевић изнео је став да неодустајање од причешћивања на овај начин „може произвести озбиљне последице" и за особу која прима причест, али и за многе друге.

„Све ово нема никакве везе са слободом вероисповести, већ са здравим разумом без кога управо та слобода нема ама баш никаквог смисла", тврди Милићевић у Времену.

Три дана касније, 27. марта, гостујући у емисији Утисак недеље, он је критиковао одлуку цркве да се причест врши по кућама верника, оценивши да ће бити тешко спроводива.

Такође, том приликом довео је у питање реакције својих колега из цркве који су тврдили да се „нико никада није заразио на тај начин", рекавши да „немамо сведочанства о томе, јер смо тек пре 150 година сазнали за бактерије и вирусе".

Шта је рекла Српска православна црква?

У саопштењу које је потписао патријарх Иринеј, стоји да Милићевић без дозволе архиепископа наступа у јавности, износећи „ставове супротне ставовима Синода… не либећи се отворене, за црквену јавност саблажњиве, критике званичних ставова цркве".

Због тога што је „своја умовања и мудровања ставио изнад саборног ума цркве", Милићевићу је забрањено да наступа у јавности, обавља свештеничке дужности и стављен је у надлежност црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке.

У цркви важи обичај да свештеник тражи дозволу надлежног архијереја за наступе у јавности.

Захтев да професори Богословског факултета за гостовања у медијима траже архијерејски благослов, патриjарх је послао 2017, после јавног апела групе професора овог факултета против ревизије Дарвинове теорије еволуције у настави.

У том документу, патријарх се позива на Устав СПЦ.

Група студената Православног богословског факултета покренула је онлајн петицију упућену Ректорату и Сенату Београдског универзитета, у којој траже подршку БУ у одбрани слободе мишљења.

Ко је Вукашин Милићевић?

Сукоб „традиционалиста" и „новотараца"

„Овај сукоб неме везе са теологијом, у питању је сукоб моћи између различитих политичких структура у цркви", тврди Миљан Танић, некада уредник радио станице Слово љубве.

Он објашњава да већ десет година у цркви тиња сукоб између „традиционалиста" и „новотараца", људи који желе да се врате коренима хришћанства.

„Не живимо у време Византије, ни Немањића, ни у 19. веку када су свештеници били устаници или су им помагали", каже Вељковић, уз опаску да је "сада другачије време, а црква се ту слабије сналази и покушава да одржи моделе понашања из ранијих времена".

Он истиче да у на Богословском факултету и у свештенству постоје теолози који покушавају да разумеју у каквом свету делује црква.

Све одлуке везане за деловање цркве доносе се на саборима, који се одржавају два пута годишње.

Вељковић је подсетио да Синод СПЦ није сазвао јесењи Сабор, чиме је начињен преседан.

Група од 14 владика је тим поводом послала писмо патријарху Иринеју, захтевајући хитно сазивања Сабора, највишег тела у СПЦ.

На прослави 800 година аутокефалности Српске православне цркве додељен је орден Светог Саве председнику Србије Александру Вучићу, против чега се такође побунили потписници писма.

СПЦ и корона вирус

Српска православна црква током епидемије корона вируса није затворила цркве и храмове.

Две недеље након што је у Србији забележен први случај корона вируса, Патријарх Иринеј је први пут позвао свештенство, али и вернике, да поштују одлуке Владе Србије о мерама заштите од вируса.

„Позивамо све вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на света богослужења и ни себе ни друге не изложе ризику", пише у саопштењу.

Најмање тројица свештеника су заражени корона вирусом, а Епископ ваљевски Милутин је преминуо након лечења.

„Црква неће прекидати служење свете Литургије нити престати да причешћује вернике јер је то ствар око које се не може расправљати: она представља основу наше вере у Бога Живога", пише у саопштењу Синода.

Директор патријаршијске управне канцеларије Стојадин Павловић рекао је да верници СПЦ не треба уопште да у храмовима целивају иконе, крст, свету чашу и руку свештеника јер се сви суочавамо са корона вирусом. Донета је и одлука да у храму или цркви може бити само петоро људи.

Он је за ББЦ на српском рекао да ће „црква поштовати шта држава наложи", али је на питање о узимању причешћа из заједничке кашичице одговорио да „тај обичај за сада остаје".

Из Синода Српске православне цркве речено је да се „верници из исте чаше причешћују већ две хиљаде година" и да то „не раде принудно већ добровољно".

„Дефицит хуманости"

Милићевић је током гостовања у емисији Утисак недеље рекао, без именовања конкретних политичара, да је у обраћању јавности показан „дефицит хуманости".

Он сматра да политичари на конференцијама за медије „манипулишу најгорим осећањима у човеку".

„Манипулишете неодговорношћу и под маском одговорности утерујете страх у кости, мислим да је то веома погрешно. Није потребно бити стручњак из психологије да бисмо знали колико је то штетно", рекао је Милићевић тада.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]