Загађење: Када ће Сава и Дунав у Београду бити чисти

Драгољуб Милосављевић има 30 година и велики је љубитељ трчања, због чега често тренира на обалама Саве и Дунава у Београду, где му друштво углавном прави - гомила смећа.

„Најгоре буде током касног пролећа или раног лета, када опадне ниво реке, па на обали остане много пластичних флаша, кеса и којечега", каже Милосављевић за ББЦ на српском.

„Због тога смо неколико пута организовали тренинге током којих смо и чистили обалу - било је и до 300 великих кеса пуних отпада", додаје.

Ипак, том и сличним еколошким акцијама вишегодишњи проблем нагомилавања смећа није системски решен, али градска управа сада има нови предлог.

Чишћење око плутајућих објеката преузеће ЈКП Београдводе, за шта ће наплаћивати таксу од власника сплавова, који су до сада имали обавезу чишћења накупљеног смећа.

„Очекујемо да ће то бити много ефикасније него да ту обавезу оставимо власницима објеката, јер колику год казну да им пропишемо и наплатимо, то неће бити чисто", изјавио је Горан Весић, заменик градоначелника Београда.

Перо ди Реда, сувласник неколико сплавова у Београду, сматра да увођење таксе ништа не мења у његовом пословању, јер је и до сада „све око чишћења плаћао из сопственог џепа."

„Водим рачуна и те како, мени је такође битно да то буде чисто - иако има власника који се уопште нису бавили тиме - али да видимо колика ће сада бити та такса."

Смеће око сплавова притом није једини проблем када је реч о чистоћи Саве и Дунава у главном граду Србије - систем одлагања и прераде отпадних вода не постоји, због чега све фекалије заврше у рекама.

„А то није све - проблем су и дивље депоније из којих смеће после падавина често заврши у Сави и Дунаву, као и разне материје после прања саобраћајница", наводи Ивана Шеклер са Факултета за примењену екологију.

Ипак, из Агенције за заштиту животне средине, при Министарству заштите животне средине, наводе да се ситуација у Дунаву и Сави редовно прати.

„И Дунав и Сава имају велику апсорпциону моћ - велике су реке, могу да приме ту количину отпадних вода и да на неки начин ураде самопречишћавање", каже Љубиша Денић, начелник Одељења за контролу квалитета воде, ваздуха и седимента.

Аљоша Танасковић, биолог из Градског завода за јавно здравље, додаје да је квалитет воде обе реке „очекивано бољи на улазу у Београд, а лошији на локацијама низводно".

„На основу података се закључује да је Дунав нешто загађенији од Саве, што је такође очекивано, јер се на његовим обалама налази већи број насељених места, као и индустријских и пољопривредних комплекса", наводи Танасковић.

Марко Стојчић, градски урбаниста, наводи за ББЦ да град тренутно спроводи више паралелних активности како би симболи Београда били чистији.

„Најважније су фабрике за пречишћавање отпадних вода, које су блиска будућност, ускоро ћемо кренути и у чишћење муља, а регулишемо и ситуацију са плутајућим објектима", наводи.

Дубоко верује, каже, да ће Дунав и Сава за „четири до пет година" бити знатно чистији него данас.

О смећу

Милосављевић се трчањем бави већ неколико година.

Углавном циља трке од 10 километара или полумаратоне, који захтевају тренинге три до четири пута недељно.

Главне локације за трчање - Кошутњак, Ада Циганлија, обала Дунава код Спортског центра 25. мај, као и обала Саве код Бранковог моста, са новобеоградске стране.

„Код 25. маја углавном нема смећа, али зато на Сави...

„Није то можда све у Београду настало, али кад се река повуче заиста буде проблематично", истиче Милосављевић, иначе директор Београдског тркачког клуба.

Покушали су, каже, више пута да тим поводом контактирају градске службе, али нису имали успеха, па су се самоорганизовали и организовали - плогинг.

„То је појам из скандинавских земаља и представља комбинацију трчања и скупљања смећа", објашњава Милосављевић.

Израз је настао комбинацијом шведских глагола plocka upp (покупити) и jogga (трчати), а такве акције последњих година организоване су широм света.

„У последњој великој акцији сами смо уредили обалу од Бранковог до Старог железничког моста, а градска чистоћа је после однела то смеће", присећа се Милосављевић.

„Битно је то не само због тркача, већ и због деце и свих који живе у Београду", додаје.

Ипак, смеће уз обалу Саве и Дунава, а посебно око сплавова, годинама свима боде очи.

„Зими реке набијају и вода свашта донесе, буде понекад и мртвих животиња", каже Перо ди Реда, сувласник неколико сплавова, међу којима су Ласта и Кућица.

Погледајте видео: Они трче и чисте приобаље Београда

До сада је на власницима сплавова било да све то чисте - у супротном су добијали казне комуналне милиције и инспекцијских служби, наводи градски урбаниста Стојчић.

Казне за то су биле 100.000 динара, а 150.000 у случају постављања објеката без потребних одобрења.

„Недопустиво је да неко допусти нагомилавање кубика отпада око свог објеката - то је питање става према свом граду и реци на којој неки профит остварујете", сматра урбаниста.

На питање да ли су власници сплавова заиста редовно чистили смеће, Ди Реда каже да он увек јесте, али да све „зависи од сплава до сплава".

„Када дође пролеће и река се мало смири, ангажујемо два-три човека који имају чамце и они то лагано чисте", наводи.

„Само што они немају кранове или било шта слично, већ раде ручно и треба им око недељу дана да све очисте."

Вода током лета поново нанесе смеће, па их по потреби поново ангажују, додаје.

„Буде балвана у води, они могу да оштете понтоне, који су веома скупи и чија поправка је веома скупа, тако да нам је у интересу да очистимо све", наводи.

Када је реч о смећу које после повлачења нивоа вода заврши на обали, Ди Реда каже да за то понекад „часте људе из градског зеленила, који то онда покупе".

Све то ускоро би могло да се промени, јер градске власти најављују да ће ЈКП Београдводе специјалним бродовима скупљати отпад, а за то наплаћивати таксу власницима сплавова.

Из ЈКП Београдводе за ББЦ кратко кажу да се сва питања око тога преусмере градској управи.

Марко Стојчић, градски урбаниста, наводи да је то једна од мера које град предузима како би Сава и Дунав били чистији, али да „најважније питање остаје".

„А то је наш однос као становника Београда према Сави и Дунаву", каже Стојчић.

„Олако свашта бацамо у реке, што значи да морамо радити на едукацији свих људи у Београду да је недопустиво и даље тако загађивати Саву и Дунав."

Денић из Агенције за заштиту животне средине, који за себе каже да се већ 39 година бави заштитом река у Србији, сматра да за то мора постојати свест народа.

„Не смемо у водотоке бацати ништа што не бисмо бацили ни у наше двориште", каже кратко.

„Оне су благо Србије и морамо их све заштити, не само Дунав, како бисмо имали што квалитетнију воду", додаје.

О загађењу и фекалијама

Међутим, питање је шта је већи проблем - оно што плута на површини Саве и Дунава или оно што се у њима налази?

Већина плутајућих објеката фекалије избацује директно у реке.

Град Београд прошле године усвојио је План постављања плутајућих објеката, којим намерава да регулише ту област, указује Стојчић.

„Ту се први пут нашла напомена да сви плутајући објекти у наредне две године морају да имају решен третман отпадних вода, а не да фекалије избацују у реку", наводи он.

„Или тако што ће имати резервоаре, па да специјализована возила - плутајућа или копнена - испумпавају отпадне воде, или би већи објекти имали мини постројења за прераду", додаје.

Али сплавови нису једини - највећи број становника Србије нема изграђене системе за пречишћавање отпадних вода, у чему Београд предњачи.

У престоници Србије постоји око 100 канализационих испуста у Саву и Дунав, тако да у рекама завршавају и све отпадне и фекалне воде.

„Две трећине становника је прикључено на канализацију, а трећина или има септичке јаме или фекалије испушта директно у водотокове", објашњава Ивана Шеклер.

Погледајте видео: Млади једриличари тренирају и чисте Дунав у Београду

Колико је то укупно?

У Саву и Дунав излије се „190 милиона кубика отпадних вода, што је 60.000 олимпијских базена", изјавио је недавно Горан Весић.

По томе је посебно злогласна Топчидерска река, која пут завршава у Чукаричком рукавцу и Сави, недалеко од Аде Циганлије.

„Насеља Рушањ и Рипањ већим делом фекалије испуштају управо у њу", наводи Шеклер.

Пре неколико година надлежни су утврдили да тој реци, дугој свега 31 километар, постоји 219 извор загађења.

„То је мали водоток који не може - попут Дунава и Саве - сам себе да пречисти", објашњава Денић.

„Када је већи доток воде, после кише или отапања снега, онда је загађење мање, али када су високе температуре и проток буде мањи, онда је загађење израженије", додаје.

Управо је то, додаје, један од разлога због којег се Београдом током лета шири непријатан мирис.

„У Чукаричком рукавцу имате седимент који се годинама ту скупљао и када ниво воде опадне, а температура порасте, онда то почне да се осећа и шири се градом", наводи.

Топчидерска река притом није једини проблем, наводе надлежни - ту су и Велики луг, канал Галовица, Железничка река...

Колико онда све то утиче на квалитет воде у Сави и Дунаву?

Из Агенције за заштиту животне средине, која врши испитивање река широм Србије, наводе да квалитет воде Саве и Дунава на бази физичко-хемијских параметара спада у прву и другу класу.

Према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама, то значи да се вода може користити за „снабдевање водом за пиће - уз претходни третман филтрацијом и дезинфекцијом - купање, рекреацију, наводњавање и индустријску употребу".

Прва класа значи „одличан", а друга „добар" еколошки статус.

Испитивања на Сави, наводе из Агенције, врше на дневном и месечном нивоу и то на неколико локација - Јамена (место недалеко од Шида), Шабац и Остружница.

Дунав испитују на више места - Бездан, Богојево, Нови Сад, Земун, Смедерево, Банатска Паланка, Текија, Брза Паланка и Радујевац.

„Сава и Дунав су највише праћене реке у земљи", каже Денић.

„Када неко испусти хемикалије у реке, па дође до помора рибе, промене боје водотока и хемијског састава, ми онда излазимо на терен, вршимо узорковање, испитивање квалитета и достављамо информације надлежним институцијама, а радимо и биолошке елементе квалитета вода", објашњава.

Он указује да све велике реке, попут Саве и Дунава, имају „моћ самопречишћавања", због чега могу да ублаже загађење настало испуштањем отпадних вода.

„Да, имају, само што то не значи да их треба до бескраја загађивати их и уништавати", истиче Шеклер.

Погледајте видео: Плогинг - вежбање којим помажете природи

Ситуацију у Сави и Дунаву на локалном нивоу прати и Градски завод за јавно здравље, у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине Града Београда.

„То у пракси значи да се сваког месеца из Дунава и Саве узму по три узорка воде", објашњава биолог Аљоша Танасковић.

„Из Саве један узорак код Забрана, места недалеко од Обреновца и два на локалитету Макиш, а из Дунава један код Батајнице и два код Винче."

Према њиховим подацима, квалитет воде Саве и Дунава током 2021. године кретао се од друге до пете класе.

Трећа класа значи „умерени еколошки статус", четврта „слаб", а пета „лош" и површинске воде из те класе не могу се користити ни у једну сврху.

„Параметри код којих се најчешће детектују повишене вредности спадају у микробиолошку, а не хемијску групу параметара, што је случај у 75 одсто узорака на Сави и 97 одсто на Дунаву", наводи Танасковић.

Подаци показују, додаје, да је квалитет воде бољи на локацијама које су узводно од Београда - Дунав код Батајнице и Сава код Обреновца.

А како то променити?

„Успостављањем система пречишћавања отпадних вода", одговара Љубиша Денић.

„На тај начин ће у Дунав и Саву улазити мање непречишћених вода, па ће реке бити бољег квалитета", додаје.

Међутим, како каже, потребне су „огромна улагања у системе за пречишћавање како би се то средило".

Градски званичници већ дуже време најављују изградњу система за пречишћавање отпадних вода, међу којима је највећа фабрика у Великом Селу.

Горан Весић, заменик градоначелника Београда, недавно је изјавио изградња те фабрике требало да почне у фебруару, а коштаће 285 милиона евра.

Тиме би, наводи, било решено 80 од 100 директних излива канализације у реке, као и проблем отпадних вода за „око 1,5 милиона људи на ужем језгру Београда".

Стојчић за ББЦ наводи да су планови за изградњу две такве фабрике „у зрелијој фази", док су три „у фази припреме за израду пројекта".

„Паралелно са тим треба да решимо и започети пројекат изградње интерцептора који треба да прихвати све отпадне фекалне воде, како би она стигла до места за пречишћавање...

„Моја слободна процена је да ће за четири до пет година питање изливања фекалија у Саву и Дунав бити решено."

Све то је, додаје, требало да буде изграђено пре више деценија, а сада је „коначно блиска будућност".

Аутомобили у рекама

Ивана Шеклер, Факултет за примењену екологију

Шта све Дунав донесе...

Велика количина отпада се скупља код хидроцентрале у Ђердапској клисури.

Људи који тамо раде кажу да би било могуће отворити мали рециклажни центар колико се дневно отпада задржи на тим решеткама.

То је све што је дошло ко зна од где.

Имају чак проблеме са огромним отпадом, попут шкољки аутомобила, па морају да користе велику механизацију да би то очистили.

И то је све међународни проблем.

Наш допринос треба да буде у томе што ћемо отпад адекватно одлагати и пречишћавати отпадне воде.

„Не можемо да решимо загађење ако не решимо загађиваче"

Милосављевић наставља да трчи трасом Бранков мост - хотел Југославија на новобеоградској страни.

„То ми је већ 10 година саставни део живота и навика којом почињем или завршавам дан на најлепши начин", каже.

Нада се једино да неће бити толико смећа.

Стојчић за то време најављује нове акције, попут одмуљавања речних корита.

„Код Бетон хале се, на пример, види велики нанос муља који треба очистити, што је последњи пут рађено 2008. године."

Део тога ће бити урађен ове, а део наредне године, додаје.

„Дубоко верујем да ћемо за пет година успети не само да спречимо загађивање река, него да ћемо имати уређена речна корита, што ће омогућити бољи ток Саве и Дунава.

„Имаћемо просто све предуслове да чувамо и негујемо чисте реке", каже градски урбаниста.

Ивана Шеклер каже да је оптимиста, тако да се нада да ће заиста нешто бити урађено.

Начин за то је једноставан, истиче.

„Не можемо решити загађење ако не решимо загађиваче, који су очигледни.

„Ако се то не деси, сва чишћења и сво прикупљање отпада је Сизифов посао... Само се вртимо у месту."

Погледајте и овај видео: Београђани, један нинџа и двојица Кинеза чистили Београд

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]