Деца и рад: Зашто је у Америци све више малолетника који раде тешке и опасне послове

За четрнаестогодишњу Б. остајање будном на часу представљало је праву борбу.

Често би пропуштала све часове у средњој школи Волнат у Гренд Ајленду, градићу у америчкој савезној држави Небраска.

Међутим, са наставе није изостајала из тинејџерског бунта или због бежања.

Понекад је Б, чија је породица пореклом из Гватемале, била сувише уморна да би на часове ишла после смене од 11 увече до пет ујутру, шест дана недељно, чистећи машине за комадање животињских лешина у локалној кланици.

Понекад је, још горе, покушавала да залечи хемијске опекотине од производа којима је морала да рукује, попут индустријског избељивача.

Према судским списима, Б. је била једна од 31 малолетника које су федерални инспектори открили прошле године да раде илегално као ноћни чистачи у погону кланице у Гренд Ајленду.

Ангажовали их је Санитарна служба прерађивача меса (ПССИ).

„Радници са којима смо разговарали деловали су нервозно и упорно су бацали погледе ка надзорницима док смо их испитивали", каже Шенон Реболедо, званичница америчког Министарства за рад која је открила Б.

„Већина радника са којима сам касније разговарала су потврђени као малолетници или да су радили за ПССИ као малолетници", гласи њено званично сведочанство у овом судском случају.

Свеукупно гледано, министарство је оптужило ПССИ за ангажовање најмање 102 деце, у осам различити савезних држава.

У фебруару је ПССИ платио казну од 1,5 милиона долара, након што је влада открила да су „деца радила са опасним хемикалијама и чистила опрему за прераду меса као што су тестере, циркулари или отварачи глава".

Истражитељи су открили да је најмање троје малолетника претрпело повреде док је радило за ПССИ.

Али далеко од тога да је случај Б. неуобичајен.

Сједињене Америчке Државе - једну од најбогатијих земаља на свету - захватио је талас илегалног дечјег рада.

Федерални инспектори пронашли су 2022. скоро 4.000 деце која су радила илегално.

То је највећи забележени број откако је 2023. Министарство рада почело да води ту статистику, када су инспектори пронашли 1.400 малолетника у истој ситуацији.

Тај тренд нису могли да предвиде чак ни неки који деценијама истражују дечји рад.

„Свакако нисам мислио да ћу се у овом стадијуму каријере одједном бавити дечјим радом у Америци, после више од 30 година професионалног бављења дечјим радом у много сиромашнијим земљама. И зато то заиста јесте изненађење", каже за ББЦ економиста Ерик Едмондс, професор на колеџу Дартмут.

Дечји рад нуди очигледне предности послодавцу: законодавство у неким савезним државама омогућује малолетницима да буду плаћени половину минималне плате за одрасле.

Све већи број других држава размишља о томе да следи њихов пример, охрабрене професионалним лобистичким групама у Вашингтону.

Реформа закона о дечјем раду у савезној држави Ајови ступила је на снагу овог месеца (1. јул), проширивши послове и сате током којих тинејџери могу да раде.

Ајова је најновија држава која је усвојила законе у супротности са федералним прописима о дечјем раду.

Међутим, али анкета из маја Института за економску политику, вашингтонске експертске групе, показала је да је у последње две године најмање 14 од 50 америчких држава разматрало предлог да се законски смањи ограничење за дечји рад.

Осам држава већ је одобрило такве законе.

Предлози закона дозвољавају, на пример, запошљавање четрнаестогодишње деце у шесточасовним ноћним сменама и обављање дужности на захтевним местима, као што су индустријске праонице.

Тинејџери у неким савезним државама сада могу да раде на ризичним или физички захтевним занимањима (као што су рушење зграда или прерада меса) од 16. године.

Они могу чак и да служе алкохол у баровима, иако сами не могу легално да га купе пре 21. године.

Али то је у супротности са националним, федералним законом, према ком деца старости од 14 и 15 година смеју да раде максимално три сата дневно током школских часова и никад после периода од седам увече.

Он деци забрањује да раде у секторима као што су грађевинарство и прерада хране, које амерички закон сматра опасним и „опресивном за децу".

Адолесценти од 16 и 17 година не смеју да раде са експлозивима, у рударству или на изградњи путева.

„Ово није проблем из 19. века"

Нико не зна праве размере проблема, будући да не постоји званична статистика о запосленој деци у земљи.

„Почетком седамдесетих Сједињене Државе су престале да сакупљају податке о запосленој деци млађој од 16 година, под претпоставком да у земљи просто нема деце млађе од 16 година која раде", каже професор Едмондс.

Али федералне инспекције у компанијама могу нам пружити неку представу о размерама овог проблема, а експерти се слажу да статистика указује на то да тај проблем само расте.

После извештаја о порасту дечјег рада од 69 одсто прошле године у односу на 2018, америчко Министарство за рад саопштило је крајем фебруара да је већ отворило најмање 600 истрага само 2023. године.

У једном случају из фебруара показало се да је више од 100 мигрантске деце - од којих су нека имала само 13 година - било илегално запослено да чисти кланице у неколико савезних држава.

„Ово није проблем из 19. века, ово је данашњи проблем.

„Ово је проблем на чијем ћемо решавању сви морати да се ангажујемо", рекао је тадашњи министар за рад Марти Волш у саопштењу објављеном 27. фебруара.

Недостатак радне снаге

Ово повећање дечјег рада у САД изазвано је низом фактора који врше притисак на друштвено и економски угрожену децу да прихватају послове које послодавци тешко могу да попуне.

САД тренутно имају скоро потпуно испуњен капацитет запослења - стопа незапослености у априлу од 3,4 одсто најнижа је забележена у последњих пет деценија, а само у јуну било је отворено скоро 340.000 нових радних места.

Америчким послодавцима све је теже да попуне радна места због несташице кандидата, а наднице у САД су током протекле године расле брзином изнад инфлације.

Све то указује на несташицу радника, ситуацију којој не помажу мере за обесхрабривање имиграције, као што је аутоматско избацивање миграната без папира који су прешли границу са Мексиком.

Деца и адолесценти без пратње, међутим, не могу тек тако да буду избачена из земље ако пређу америчку границу без дозволе.

Као последица тога, број малолетних миграната који прелазе у САД је експлодирао.

Само 2021. године, у америчком притвору било је скоро 139.000 малолетника који су прешли границу без пратње, а 2022. тај број је био 128.000.

Једном када су предата миграционим агентима, ова деца и тинејџери смеју да проведу максимум 72 сата у притворском центру за мигранте, пре него што се пребаце у прихватилишта, где федерална влада мора да им обезбеди храну, здравствену негу и образовање.

У року од 30 дана, њих обично предају некој врсти спонзора - у идеалним случајевима родитељима или члану породице, или, ако то није могуће, породичном пријатељу или познанику.

Између 12 и 14 одсто деце пуштене 2021. и 2022. године било је предато спонзорима са којима нису била у родбинској вези или далеким рођацима, према ревизији извршеној у јуну у Канцеларији за пресељење избеглица, повезаној са америчким министарством за здравље и људске услуге.

Правници за дечју миграцију рекли су за ББЦ да, у стварности, америчка влада не зна шта се дешава са овом децом након што су предата старатељима.

„Ми знамо да се ова деца обично смештају код сиромашних породица, која већ имају много деце, са финансијским потешкоћама, без документације", рекао је адвокат који директно ради на процесу старатељства над децом, а који је желео да говори под условом да остане анониман због деликатности теме.

„Не би ме изненадило да две трећине њих ради."

Америчко Министарство здравља и људских услуга није одговорило на ББЦ-јев захтев за коментар.

Погледајте видео о деци мигрантима у америчком притвору:

Деца на удару

У разговору за ББЦ, стручњаци кажу да су се деца нашла на удару конкретних области пословања којима недостаје радника.

„Иако је истина да је све већа потражња за радном снагом, овај фактор сам не објашњава пораст кршења прописа у вези са дечјим радом", каже Чави Кини Нана, професорка са Правног факултета Универзитета у Мичигену, стручњакиња за грађанско и кривично право која бесплатно заступа жртве трговине људима.

„Овај налет изазива корпоративна похлепа, коју подржавају лобисти и политичари, и спремност да се искористе угрожене радничке популације како би се обезбедили радници по најнижој могућој цени."

Професорка Нана тврди да није случајност што је последњих година дошло до драстичног скока броја малолетника без пратње на граници, баш као и скока у кршењу прописа у вези са дечјим радом.

Она верује да су компаније препознале извор радне снаге који може лако да се искористи.

„То су деца у страној земљи без старатеља или средстава за живот (у многим случајевима). Они су видели прилику да уштеде на трошковима рада и приграбили је."

Она мисли да су компаније свесне да ризикују новчане казне ако илегално упосле мигрантску децу, али просто урачунавају те трошкове у свој пословни модел.

„Оно што су уштеделе ангажовањем угрожених радника, са малом шансом позивања на било каква права, много је више од могућих казни", каже професорка Нана.

„А у светлу све бројнијих доказа о дечјем раду, шта је урадило неколико савезних држава? Усвојило је законе који омогућују запошљавање деце а на да их заштите."

ББЦ је више пута покушао да ступи у вези са директором средње школе Волнат у Гранд Ајленду, у Небраски, али он није био доступан за коментар.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]