„Затрована Камчатка” - Како траже и зашто не могу да пронађу шта то загађује океан

На Камчатки већ 18 месеци траје потрага за непознатом материјом која је узрочник тровања десетина људи и помора хиљада морских животиња.

Тренутно је у први план избила верзија о тровању природним токсином, који је резултат цветања микроалги али то још увек није крајњи закључак.

ББЦ на руском је истраживао зашто близу две године научници, еколози и обични људи не могу да нађу извор загађења океана овако великих размера.

Халактирска плажа је скоро пуста. Високи мушкарац у оделу за роњење са даском за сурфовање корача према океану по црном песку. Прати га читава поворка.

Неколико новинара који питају мушкарца да ли се плаши да уђе у воду. Он их игнорише.

Иза новинара иде група локалних сурфера на челу са Антоном Морозовим, првим сурфером Камчатке који сурфује на том месту око 15 година. Мој ђак, са поносом показује главом на Морозова.

Неко од сурфера каже да се тај човек зове Рамиљ и да је он високи службеник Државне службе за надзор у области коришћења природних ресурса (Росприроднадзор).

Рамиљ неко време позира са даском за сурфовање на обали, на новинарска питања одговара кратко и истиче да је он овде дошао као „цивил". Затим улази у воду.

Таласи су прилично јаки и Рамиљ дуго не може да се попне на даску, зато се враћа на обалу да предахне и да се угреје.

„Добар је осећај, вода је слана, да! Није лоша, осећа се мирис. Учестали таласи, ударају у обалу, тешко је да изађеш а ја нисам баш мајстор у сурфовању", жали се у разговору за ББЦ, а затим поново улази у океан.

Идућег дана ти исти сурфери спремају се да иду у регионалну болницу на преглед.

Они сами већ дуго не сурфују. Средином септембра 2020. године почели су да имају проблеме са очима, затим се код многих појавила повишена температура и симптоми тровања.

У болници сурфери додају један другом телефон са извештајем локалних медија да су се код заменице шефа Росприроднадзора Светлане Радионове такође појавили проблеми са очима после сурфовања на плажи Халактирски.

Радионова заиста има заменика по имену Рамиљ Низамов. ББЦ на руском није пронашао његове контакте доступне за јавност.

Радионова је одржала импровизовану конференцију за медије на обали океана, на којој је саопштила новинарима како одсек у њеној надлежности свакодневно узима узорке из залива и река Камчатке, покушавајући да пронађе извор загађивања, који је узрочник тровања људи и масовног помора морских животиња.

Није Росприроднадзор једини који покушава да нађе извор тровања.

На Камчатки су се 2020. годиме окупили еколози, новинари и званичници, испитивања воде и земљишта обављају се и на локалном и на федералном нивоу.

Организација Гринпис спроводи сопствену истрагу. Готово свакодневно научници организују експедиције како би схватили размере тровања. Гувернер свакодневно одржава састанке и извештава о ономе што се дешава на друштвеним мрежама.

Све процене могуће штете засноване су на неколико зарона ронилаца на различитим тачкама Авачинског залива, како и на испитивању мале области дна у близини Петропавловска Камчатског помоћу подводног дрона.

Камчатске власти саветују становнике полуострва да још не улазе у воду, а такође да се не приближавају океану.

Људи се и даље разбољевају

Већи део локалног становништва не одлази до океана, мада има изузетака.

Антон Ланкин бави се туризмом на Камчатки. Власник је ронилачког клуба. Он је само пар недеља после несреће чамцима обилазио локалне увале са неколико новинара.

„Ишли смо до Готоваје, до увале Безимена. Временски услови су били веома тешки, ветар је био јак. Били смо мокри до голе коже", прича он.

Антон се битно разликује од људи око њега по црвеним упаљеним очима.

Преко пута Ланкина на болничком кревету седи мушкарац у црној спортској јакни.

Подиже рукаве на јакни да покаже ББЦ новинару ране од опекотина које зарастају. Затим узима телефон и показује фотографије руку са јарко ружичастим флекама на зглобовима.

Зове се Јуриј Кретов и каже да је пре недељу дана ловио рибу у заливу Малаја Лагернаја.

„Буквално после два сата од контакта са водом појавило се јако пецкање руку. Носио сам заштитне рукавице, скинуо сам рукавице и видео иритацију налик на опекотине од киселине. Прекинуо сам контакт са водом, вратио се кући и појавили су се пликови", сећа се Јуриј.

Каже да су му у хитној помоћи санирали обе руке и дали дијагнозу „опекотине од хемикалије зглобова обе руке".

Јуриј је отишао у болницу како би се прегледао и урадио анализе, кад се испоставило да ће тровање имати дугорочне последице.

„Број оних који се јављају у болницу повећава се на дневном нивоу. Тренутно имамо 16 особа, од чега троје деце. То су они који су се шетали по обали или су се возили чамцима", испричала је Марина Волкова, привременa министарка здравствене заштите региона, 9. октобра за ББЦ.

„Свако има своје симптоме. Неко нема симптоме, неко има коњуктивитис или благу опекотину рожњаче првог степена. Пружа им се сва потребна медицинска помоћ", каже она.

Сурфери који су почели да се разбољевају у септембру, жалили су се на масовна тровања и повишену температуру. Волкова каже да су само они имали такве симптоме који се више нису јављали.

Гребало ме је у грлу, имао сам веома чудан укус, не знам на шта подсећа, нисам се са тиме раније срео. Јасно се осећао укус метала, некакве хемије. Затим су почеле да ме сврбе руке, појавио се некакав осип", сећа се Антон Морозов, сурфер и оснивач школе Snowave.

Према његовим речима, људи који су живели у кампу на обали Халактирског залива и у суседним камповима, средином септембра 2020. почели су да повраћају и да имају повишену температуру.

А затим су се проблеми са очима и грлом појавили чак и код оних који нису сурфовали.

Према речима Морозова, само у њиховом кампу је било око 200 људи. Нису сви осетили последице тровања, али је бар 50 развило одређене симптоме.

Јекатерина Диба, администраторка кампа Snowave, испричала је за ББЦ, да је петогодишња девојчица једна од првих која се разболела у кампу, а која чак није ни улазила у океан.

Сама Диба имала је симптоме тровања и повишену температуру. Сећа се да су скоро сви који су стално радили у кампу осећали слабост.

У првој фази људи се нису баш често обраћали лекару за помоћ, прича Диба. Многи у почетку нису повезивали своје симптоме са могућим тровањем од воде.

Осим тога, до кампа не води асфалтирани пут и нису сви локални возачи спремни да га користе, тако да људи нису хтели да иду у болницу усред епидемије корона вируса.

Саговорник ББЦ-ја близак Министарству здравља, који није овлашћен да даје изјаве за медије, тврди да су из Москве допутовали лекари и токсиколози који су прегледали оболеле.

Међутим, готово је немогуће открити токсине код њих пошто су касно дошли у болницу. Зато су они који су се недавно разболели, попут Ланкина и Кретова, нарочито занимљиви лекарима.

'Не знамо шта је на великим дубинама'

„Овде су асцидије, тако су лепе и високе као подводно цвеће. А сада су наборане и старе", показује научник Сергеј Коростелев на сиву масу између мртвих морских звезда и остатака морских јежева на главној обали Петропавловска Камчатског.

Коростелев ради у Светском фонду за природу (WWF) као координатор програма за одрживи морски риболов.

У Петропавловску Камчатском живи већ 25 година али оволики број мртвих животиња које је избацило море види први пут.

На централној обали града они леже у слојевима, постали су плен за псе и птице - док у граду ове животиње не умиру масовно - али и забава за локалну децу и предмет проучавања научника и еколога.

Научници и представници организације Гринпис траже по плажама највеће и најбоље очуване примере мртвих морских животиња.

Примерке стављају у вреће и шаљу их на анализу у Москву, Петроград и Владивосток, где ће у лабораторијама покушати да објасне који их је отров убио.

Према остацима морских животиња може се извести посредан закључак о томе колико је океан тешко страдао. Сада на плажама налазе углавном животиње које живе на дубини до 20 метара.

„Не знамо шта се дешава на великим дубинама. Те информације је тешко прикупити, потребна су посебна истраживања", објашњава Коростелев.

Неколико минута касније проналази остатке крабе. Ова краба обично живи на већој дубини од осталих животиња које је океан избацио.

„То су највероватније младе јединке које су могле да уђу у ову зону од 20 метара", каже научник и признаје да би то могао бити знак већег и дубљег уништавања океана.

Гувернер Камчатке Владимир Солодов у разговору за ББЦ каже да још није обављено истраживање дубина већих од 20 метара, и да још нико не зна каква је тамо ситуација.

Експедиција запослених у локалном резервату Кронцки и људи из других институција су изашли на пучину како би проучили дно Авачинског залива.

Рониоци су се спустили на четири тачке јужно од рта Наличево на дубинама од 10 до 15 метара, после чега су саопштили да је 95 одсто бентоса, живих организама који живе на дну оних места на којима су ронили, угинуло.

Још нису јасне размере страдања бентоса. Сергеј Клепас, који је почетком октобра ронио у заливу Спасења на месту где је раније ловио морске јежеве, није нашао ни једног живог.

„Све је у потпуности мртво, извадио сам мртвог октопода", каже он.

Међутим, локални научници заједно са Василијем Јаблоковим из организације Гринпис и запослени из Истражног комитета обавили су још шест зарона у северном делу рта Наличево, и још на три места близу острва Крашениникова и углавном су пронашли живи бентос.

„Није било масовног помора бентоса", каже се у извештају који поседује ББЦ.

Међутим, истина је да научници не могу да одговоре на питање да ли се број тих организама смањио зато што се на тим местима раније нису радила основна истраживања.

Погледајте видео о помору морских животиња на Камчатки

Дарија Паничева, начелница научног одељења ФСБИ „Државни резерват Кронцки", која је учествовала у обе експедиције, рекла је за ББЦ да на дну океана на северу залива није било „гробља" животиња.

Ипак, није искључила чињеницу да је остатке море већ избацило на површину.

Међутим, она истиче да ни живи организми на дну океана нису били као иначе, многи нису били причвршћени за дно, а морским јежевима су почеле да отпадају бодље.

Група научника, међу којима су били и представници резервата природе Кронцки и организације Гринпис, обавила је експедицију на југу полуострва.

Тамо су такође пронашли изумрли бентос, али истовремено живе и наизглед здраве сисаре - морске лавове, морске видре, фоке и сиве китове.

Према извештају којим располаже и ББЦ, на неколико локација су уловили живе рибе.

Научници кажу да је бентос постао главна жртва засад непознатих токсина.

„Они организми који нису могли да се склоне, нису могли да побегну од овог загађења, односно они који су прикачени и они који се споро крећу", објашњава Василиј Јаблоков.

Страдање бентоса ће свеједно да погоди читав ланац исхране, објашњава Коростелев.

На пример, морске видре се хране јежевима и мекушцима, чак и ако се они не отрују од њих биће мање хране за видре.

А уколико је могуће тровање мртвим животињама, односно ако се отров нагомилава у ланцу исхране, последице могу да буду много озбиљније.

Ипак, потребно је да се сачека закључак о каквој материји је реч, ограђује се еколог.

Управо због нарушавања дела ланца исхране, организација Гринпис ситуацију која је настала на Камчатки назива „еколошком катастрофом".

Како еколози истражују катастрофу

„Када смо стигли овде мислили смо да ћемо видети голим оком извор или у сарадњи са државним органима или како год. Али док смо овде ситуација није ништа јаснија", прича Василиј Јаблоков, који је заједно са колегама допутовао на Камчатку почетком новембра 2020.

Према његовим речима, еколози из Гринписа су за недељу дана боравка на полуострву погледали мноштво различитих места, реке и депоније, узимали су узорке, испитивали локалне становнике.

„Обратили смо пажњу на све детаље. И не можемо направимо једноставан закључак да је дошло до некаквих озбиљних промена на копну које су могле да проузрокују такву ситуацију у океану", прича Јаблоков.

Гринпис је објавио међурезултате који показују да је у узетим узорцима пронађено много различитих супстанци, од нафтних производа до оних које могу бити део биопестицида.

Међутим, ниједна од тих супстанци у концентрацији која је откривена не може да доведе до таквих последица.

Јаблоков каже да је загађење уочено на 70 км од Халактирске плаже, судећи по свему заражена мрља се не раствара у океану.

Како би настала оваква штета у океану, цурење са копна би морало да буде „огромних размера", објашњава он.

А еколози не виде загађење такве размере на копну.

„Сваког дана као да смо ближи циљу али идемо веома споро", верује еколог.

Истрага иде споро, а не као што се приказује у филмовима или серијама, где научници помоћу савремених технологија скоро тренутно проналазе одговор на било које питање, објашњава научник.

Читав процес одузима пуно времена: потребно је сакупити узорке, спаковати их и авионом послати у Москву или Владивосток.

Тамо анализа у лабораторијама такође може трајати недељама, а сам узорак може да не буде исправан, а почетна хипотеза научника можда неће бити потврђена.

Осим Гринписа истраживањима се баве и локални еколози.

На Камчатки је организован научни штаб за еколошку безбедност региона, на чијем је челу директор Института за вулканологију и сеизмологију Далекоисточног огранка Руске академије наука Алексеј Озеров.

Погледајте и видео о наочарима направљеним од пластике из океана

Гувернер Камчатке Владимир Солодов такође активно учествује у истрази и скоро свакодневно одржава састанке у вези са ситуацијом.

У интервјуу за ББЦ рекао је да је позвао стране стручњаке да учествују у истрази.

Солодова је на место привременог гувернера у априлу 2020 именовао председник Владимир Путин. У септембру је изашао на изборе као самостални кандидат.

Управо у то време у региону су почели да се разбољевају сурфери, а за само неколико дана пошто је гувернер ступио на дужност, појавили су се саопштења о томе да је море избацило животиње на обалу.

Јаблоков и други еколози кажу да се регионална влада и Солодов не мешају у њихову истрагу, већ покушавају да им помогну на сваки могући начин.

„Нема препрека нашим активностима, наравно, слободно пролазимо где год нам је дозвољено", каже он.

Забрањене зоне

Клаузула се односи на војне објекте, којих на Камчатки има много.

Често на путевима могу да се виде знакови „Забрањена зона" или „Стани, пуцам". У близини постојећих објеката постоје и напуштени војни градови и јединице.

Камчатка је погранична регија, у близини Јапана и Сједињених Америчких Држава.

На полуострву има много војних објеката, пре свега Тихоокеанска флота, снаге противваздушне одбране, ваздушно-свемирске снаге и граничне трупе.

На супротној страни од Авачинске увале и Петропавловска Камчатског је главна база нуклеарних подморница Тихоокенаске флоте, Виључинск.

Поред ње је обалско обезбеђење Тихоокенаске флоте и бродоградилиште руске морнаричке флоте.

Још један важан објекат је велика авиобаза на аеродрому Елизово, у којој је смештена авијација Тихоокеанске флоте и ловци пресретачи.

Као и база подморница, аеродром Елизово смештен је свега на пар десетина километара од петропавловска Камчатског.

У самом граду смештена је 40. бригада морнаричке пешдије. У близини града налази се и војни полигон који зову Радигински или Мокри песак.

Такође је смештен на пар километара од града, на самој обали. Једним крајем полигон излази баш на плажу Халактирски.

Овај полигон је пустињска висораван која је испуњена кратерима од граната и ракета.

Они чак могу лепо да се виде на сателитским картама на интернету.

На полигону је мали гарнизон са касарнама у којима обично живе војници који долазе да вежбају гађање. Пре него што се раде гађања, регионална управа објављује упозорења са координатама граница подручја на које је опасно да се уђе.

На северу, око села Кључи на источној обали Камчатке налази се још један, веома велики полигон.

То је Кура, огромна мета која служи за гађање војних јединица стратешке намене. На Кури је неколико војних јединица чији је главни задатак да бележе резултате бојевог гађања.

„То су често тајни објекти, нико не зна шта се ту налази", објашњава Јаблоков. Гринпис је према, његовим речима, упутио захтев Министарству одбране.

„Остаје само да им се верује да је у њиховим објектима све уреду", прича еколог.

Можда вас занима и:

Гувернер Солодов за ББЦ прича то исто. Министарство одбране самостално спроводи одвојену проверу објеката.

Цивилне институције као што су Росприроднадзор и Роспотребнадзор тамо немају приступ.

На питање ББЦ-ја да ли на полуострву има хемијског оружја чије би цурење могло да изазове такве последице, гувернер је одговорио да те теме нису у његовој надлежности.

Солодов говори о потреби стварања јединственог система за праћење стања животне средине у региону, који ће омогућити добијање података о територијама које су у надлежности Министарства одбране.

На полуострву су се и раније дешавали инциденти који су били у вези са војском.

Локално становништво се сећа како су у септембру 2014. године на Халактирској плажи пронађена метална бурад, а судећи по етикети, могла су да садрже компоненте напалма.

То се догодило после редовних војних вежби са искрцавањем морсиких трупа.

После овог случаја војска је организовала „генерално чишћење" територија на коме су одржавали вежбе.

Полигони и депоније

Није војска једина која је одговорна за загађивање природе. Мртве животиње на централној плажи Петропавловска Камчатског леже међу разним ђубретом.

Сам град, па чак и околна шума затрпани су аутомобилским гумама.

„Ја нигде у Русији и у свету нисам видео нешто тако", признаје у разговору за ББЦ, гувернер Солодов.

У интервјуу за Редакцију Алексеј Озеров је рекао да се око Петропавловска Камчатског налази најмање пет депонија са различитим отпадом.

Еколози са којима је разговарао ББЦ потврђују ове бројке.

На основу извештаја научног штаба, а према закључцима заседања кризне комисије од 10. октобра научници су идентификовали главне објекте који су на овој територији могли да буду извор загађивања океана.

Козељска депонија

У првим данима пошто су се на камчатским плажама појавиле мртве животиње најпопуларнија верзија међу локалним становништвом била је цурење отпада са депоније Козелски.

Многи од њих и даље верују у то.

Козељски чак није права депонија, већ место за одлагање пестициде коју је крајем 1970-их година формирала компанија Камчатсељхозснаб.

„Само су закопали у земљу отпад и отишли. Пошто је депонија откривена спроведен је низ заштитних мера", описује депонију Солодов за ББЦ.

Депонија је сада неограђено поље.

Види се само знак „Опрез, пестициди" и челични стубови уместо врата.

Од Петропавловска Камчатског до депоније има око сат времена сеоским путем. До депоније може да дође ко год хоће, потребно је само теренско возило.

Полигон је од шуме одвојен са два рова. Поред депоније пролази река Мутнушка која се улива у Наличеву, а она даље у океан.

Организација Гринпис је у почетку говорила да је вода у реци на око била загађена, међутим на крају нико од еколога није у њој нашао високу концентрацију било каквих токсичних материја.

Локални научни штаб у реци је пронашао различите живе организме и прогласио да је вода у њој у складу са руским стандардима као „пијаћа вода".

Власти су већ најавиле планове за рекултивацију депоније Козељски.

Депонија Радигински

Депонија се налази на путу између Петропавловска Камчатског и депоније Козељски. У близини је неколико забачених војних објеката. На обуци, бродови морнарице пуцају са океана на полигон.

Новине Камчатски рибар објавиле су 2000. године да се на полигону може наћи ракетно гориво и оксидант меланж.

Пошто је расформирана локална противавионска ракетна јединица, према подацима из новина, полигон се претворио у отровну депонију.

Гринпис сје тражио од Министарства одбране приступ депонији пошто су узели узорке из околних река и анализирали сателитске снимке територије, прича Јаблоков.

Значајно цурење штетних материја требало би да је јасно видљиво, међутим, еколози нису нашли трагове. Локални штаб научника саопштио је да у Авачинској ували није било трагова диметилхидразина.

Гринпис такође није нашао такве трагове.

Језеро Приливное

Још један потенцијални извор истицања може да буде језеро Приливное, источно од Петропавловска Камчатског.

Поред њега је увала Бабија, а релативно близу је Халактирска плажа. Према извештају научног тима ту је дуго година била депонија за ђубре и различити отпад.

„То је јако стара депонија за кућни отпад", каже локална еколошкиња Арина Шуригина.

Још пре десет година, научници су забележили у потоцима и изворима око језера повећану концентрацију од дозвољене фосфата и нитрата.

„Не зове се ово језеро без разлога Плимно језеро. Повремено га преплаве олује", објашњава она.

Понекад може и да поплави депонију. Теоретски, на тај начин, у океан може да доспе „концентрација плотуна" неких накупљених штетних материја са депоније, сматра Шуригина.

После вести о загађењу океана, она је узела узорке воде из језера, али још увек нема резултата.

Шуригина каже да је у језеру Приливном видела живе рибе и ракове, и претпоставља да сада тамо нема проблема са водом.

У извештају се такође помињу отпадне воде из Петропавловска Камчатског, Елизова и затвореног града Виључинска.

Мештани у разговору за ББЦ помињу могућност изливања из самог океана, на пример, из подморница или олупина које леже на дну.

Према речима гувернера Солодова, претходних година је 84 брода потопљено у Авачинском заливу.

Међутим, верзије о отпадним водама, ослобађању токсичних супстанци са потопљених бродова или подморница које туда пролазе још нису потврђене анализама.

Још један аргумент против њих су размере загађења океана.

Животиње су угинуле у приобалном појасу у дужини од неколико десетина километара. Судећи по заражавању људи, загађење је и даље присутно.

Такву контаминацију великих размера било би лако открити ако би дошло до цурења неке разумљиве супстанце попут хептил ацетата.

Али то нису пронашли ни локални научници ни Гринпис.

Да нису ипак алге?

Још нема коначног закључка о узроцима еколошке катастрофе.

Међутим, и локални научници и стручњаци Гринписа постепено напуштају верзију да је загађење океана дошло са копна. Све чешће се чује верзија о токсичним алгама.

Гувернер Солодов је рекао за ББЦ да у почетку ни он сам није ову верзију схватао озбиљно.

Каже да су неки биолошки отрови већ били откривени, као и микроалге које могу да их производе.

До сада је идентификован само један токсин који може да изазове тровање црева и смрт мекушаца, окадаинска киселина, која настаје током цветања неких врста алги.

„Било је цветање, пронађени су токсини али ти токсини су у малим концентрацијама", рекао је Павел Дмитренок, директор Тихоокеанског института за биоорганску хемију.

Друге отрове научници још нису нашли.

Научници су идентификовали диметил етар окадаинске киселине у узорку воде у ували Жирова али концентрација је била далеко од максимално дозвољене. Тај отров су пронашли у узорцима угинулих животиња, у три дагње пронађене на Халактирској плажи.

Дмитренко је рекао да ће научници и даље покушавати да нађу отров.

Признао је да би узрок загађења могла да буде супстанца која није позната научницима.

У извештају се каже да ће научници покушати да утврде какве су то биле алге, као и да ли су типични представници на овим местима или су овде пребачене са неких других територија

И раније је на Камчатки бележена појава „црвене плиме и осеке" која је била повезана са ослобађањем биолошких токсина.

Штавише, и раније се због ове појаве бележио помор рибе али овако велики помор морских организама није забележен.

Гринпис такође не искључује верзију о алгама али ради и на другим верзијама.

Појава алги може да буде у вези са многим узрочницима, на пример са глобалним загревањем, објашњава Јаблоков.

Још један могући узрочник је загађење воде хемијским средствима, које доспевају у њу у малој концентрацији и узрокују цветање алги.

Један од еколога, који није овлашћен да даје изјаве за медије, каже „да би веома волео кад би се та верзија потврдила".

Иако се чини да је та верзија најбезопаснија за званичну власт, пошто не укључује конфликте са, на пример, Министарством одбране или другим структурама, које би могле да буду криве за испуштање материја у воду.

„Неки људи говоре, хвала богу да је природно", каже Арина Шугина.

Али ово је, према њеном мишљењу, много горе од било које верзије са диметилхидразином или другим супстанцама.

У овом случају би једноставно могао да се пронађе кривац и очисти територија, али размножавање токсичних алги може бити доказ много већих еколошких проблема у региону.

„То значи да се нешто у свету много променило и да морамо да променимо своје потребе", каже она.

То убија све

„То ће бити фантастично, одахнућемо ако су то алге", сматра Антон Морозов.

Он и други сурфери највише воле природну верзију катастрофе, уколико би загађеност Камчатке потицала од отпада који је човек направио то би могло да одбије туристе.

Последњих година камп за сурфере на Халактирској плажи знатно је порастао.

Осим самог кампа Snowave појавиле су се и нове школе сурфовања, туристички центар и кампови.

У самом Петропавловску Камчатском граде спа хотел са пет звездица, а у близини и нови аеродром.

Међутим, еколошка криза прети да докрајчи туристички сектор на који је већ јако утицала пандемија корона вируса.

„То убија све",приметно је нервозан власник ронилачког клуба Антон Ланкин.

Има неколико чамаца, а туристичка сезона за њега траје до средине октобра.

„Показујемо људима лепоту наше земље. Једноставно смо ускраћени за то. Сами туристи овде неће да долазе, они све разумеју. Камчатка је затрована", каже Ланкин.

Камп Snowave и суседни кампови били су приморани да се затворе око месец дана пре завршетка сезоне.

„То нам је једини прилив прихода и цео живот нам зависи од тога", прича Морозов који још увек не може да оцени могуће финансијске губитке.

„Рођен сам овде, ово је мој дом. Живим на океану. То је читав смисао живота, промовишемо сурфовање, промовишемо регион. Овде су долазили људи из целог света пре ситуације са вирусом", каже Морозов.

„И поносни смо на ово место и земљу такође, све би смо дали за Русију. Чак имамо традиције када човек први пут зајаше талас, сви вичемо: Русија!"

Додатно извештавање: Марија Киселева и Павел Аксенов

Фотографије: Јевгениј Журавлев и Марија Киселева

Карта: Анастасија Напалкова и Олесја Волкова

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]